Foto: Miroslav Dragojević

Član SES-a ispred Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković kaže za Danas da je preuranjeno najavljivati takav potez jer bi o njemu rasprava mogla da počne tek na jesen i trajala bi najmanje mesec i po dana, dok se sve tri strane – država, sindikati i poslodavci – ne usaglase.

– Nije prvi put da iz Vlade stižu takva populistička obećanja. Sećam se, u vreme kada je Cvetković bio premijer, sindikati su predlagali da minimalna cena za sat iznosi 112 dinara, poslodavci su držali 108, a onda je to u ime Vlade „presečeno“ na 115. Međutim, problem bi trebalo sagledavati šire, jer kada „skoči“ minimalac, za izvestan procenat uvećaju se i sve ostale zarade. Činjenica je da veće plate znače i veću potrošnju što opet podstiče proizvodnju, ali naša privreda nema snagu da ostvari taj tempo. U takvim uslovima, od povećanja minimalca svi imaju koristi osim privrede – kaže Atanacković.

On naglašava da je svojevremeno ministar finansija Siniša Mali najavio da je cilj da najniža plata dostigne potrošačku korpu, ali ističe i da to nije realno.

– Mi smo za poslednja dva povećanja imali neku vrstu kompenzacije, pa je prvo povećan neoporezivi deo zarade, što nam je dalo prostor da se neto plate uvećaju, a potom je smanjen iznos doprinosa. Sada takvih najava nema, a trebalo bi imati u vidu da bi čak i kod rasta BDP-a od ambicioznih 4,5 odsto i pri inflaciji od 1,5 procenta, rast zarada mogao da iznosi svega pet odsto. A već smo imali rast od deset odsto i sada se opet najavljuje isto toliko. To nije realno – ukazuje Atanacković i podseća predsednika da je i sam žestoko kritikovao neke svoje prethodnike koji su neodgovorno uvećavali zarade zaposlenima.

I Đorđe Momirović, vlasnik modne kuće Mona, kaže za Danas da povećanje minimalca nije rešenje, jer otvara druge probleme.

– Ne znam kako da to komentarišem, za one koji plaćaju – mnogo je, za one koji primaju – malo. Mi govorimo o tako malim, bednim iznosima, ni to nije dovoljno da ljudi prežive. A s druge strane, dešava se kad god dođe do većih obaveza privredi, povećava se broj firmi koje prelaze u sivu zonu. Znači, takve odluke su za neke dobra stvar, ali drugima, koji onda više nisu u legalnoj sferi, značajno umanjuju sigurnost i kvalitet rada – kaže Momirović.

Prema rečima profesora Milojka Arsića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nije dobro da se unapred najavljuju takva povećanja zarada, tim pre što naša privreda usporava, u decembru je bio i pad, a usporava i rast u Evropi.

– Nije moguće administrativnim merama odrediti nivo plata i najave povećanja imaju političku funkciju usmerenu da obezbedi podršku naroda. Neke računice određuju da bi minimalna zarada trebalo da iznosi od 45 do 50 odsto prosečne plate, a kod nas je već sada premašen taj iznos. Po toj logici, mogli bismo da odredimo i da minimalac bude 50.000 dinara, ali to nije realna zarada jer bi ona morala da prati rast privrede. Kod nas, ako isključimo poljoprivredu, ostali deo jako sporo raste i neodgovorno je da se unapred daju takve prognoze o rastu – kaže Arsić.

Minimalna zarada

Bez poreza i doprinosa, minimalna cena rada sada iznosi 155,3 dinara po satu, i tokom ove godine radnici sa najnižim primanjima dobiće u koverti 24.848 dinara za mesec sa 160 radnih sati, 26.090 za mesec sa 168 sati a 28.575 za ostvarena 184 sata rada.

Povezani tekstovi