Foto: EPA-EFE/ RONALD WITTEK

Odgovor na to pitanje sigurno najviše interesuje korisnike tih sredstava, odnosno poljoprivredne proizvođače. U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdili su Danasu da je budžetom za 2019. godinu za te namene predviđeno gotovo 52 milijarde dinara, preciznije 51,7 milijardi. U tom vladinom telu, koje sprovodi i koordinira odluke države o agrarnoj politici, naglašavaju da je budžet uvećan za sedam milijardi dinara. Prema planiranoj dinamici isplate subvencija i podsticaja, stočari će moći da računaju na 15.000, umesto dosadašnjih 10.000, dinara po tovnom grlu (junad), dok su ratarima i naredne godine na raspolaganju subvencije u visini od 4.000 dinara po hektaru. Drastičan skok sa pola milijarde na osam milijardi dinara načinjen je kod stavke navodnjavanje i protivgradna zaštita. Vodilo se računa i o skladištarima i prerađivačima, kojima će država vratiti 50 odsto uloženog u skladišta i preradu.

– Dobro je što je budžet za poljoprivredu nominalno povećan sa 31 na 41 milijardu dinara direktnih davanja, ali je loša vest što je to povećanje posledica neizmirenih obaveza iz 2017. i 2018. godine. Smatram da se nastavlja budžetska eutanazija poljoprivrede, sela i zadrugarstva, a kao argument za tu konstataciju navešću podatak da je agrarni budžet za 2019. za 11,41 milijardu dinara manji od planiranog i zakonom propisanog minimuma od pet odsto ukupnih poreskih prihoda. Smanjene su i subvencije za zadrugarstvo. Dok rijaliti program Zadruga na Pinku za šest meseci ima na raspolaganju 10 miliona evra, dotle prave zadruge u 4.594 srpskih sela mogu da računaju na samo 625 miliona dinara. Dalje, ništa ne nagoveštava da će u 2019. Srbija prestati da bude jedina država u svetu u kojoj stoka, voćnjaci i povrtnjaci plaćaju TV pretplatu, niti išta ukazuje na to da će se Srbija pomeriti sa poslednjeg mesta u Evropi po visini subvencija za biljnu proizvodnju – objašnjava za Danas profesor Miladin Ševarlić, narodni poslanik.

Prema proceni našeg sagovornika poljoprivrednici su zakinuti za iznos subvencija i podsticaja u vrednosti prodatog Poljoprivrednog kombinata Beograd, odnosno za 105 miliona evra. A taj iznos novca država je, tvrdi Ševarlić, mogla da dobije davanjem u zakup zemljišta po ceni od 400 evra za hektar, pri čemu bi zemljište i dalje ostalo u državnom vlasništvu. „Neko se debelo omastio o tu prodaju“, konstatuje on.

Agroanalitičar Milan Prostran ukazuje na činjenicu da poljoprivreda u Srbiji još uvek zarađuje više nego što se u nju ulaže i dodaje da se sve to odslikava kroz agrarni budžet. I on se slaže s konstatacijom da uprkos uvećanju od sedam milijardi dinara još uvek nije dostignut zakonski minimum od najmanje pet odsto ukupnih prihoda – sada je na nivou od oko 4,1 odsto.

– Obeshrabruje podatak da direktna davanja za ratarsku proizvodnju nisu uvećana. Preciznije rečeno, sa nekadašnjih 14.000 dinara subvencija po hektaru pali smo na 4.000. S druge strane, dobro je što su podsticaji za tov junadi skočili sa 10.000 na 15.000 dinara jer će to biti vetar u leđa razvoju stočarstva. Sem toga, u agrarnom budžetu se, kao „otvorena stavka“, nalaze i projektovana sredstva iz fondova EU, mada sam ja više za to da se oslonimo na sopstveni potencijal. Ipak, najvažnije od svega je da sva potraživanja na vreme budu servisirana. Prioritet u isplati treba da imaju biljna i stočarska proizvodnja koja ostvaruje mali obrt kapitala. Podsetiću da se 70 odsto ukupnih ulaganja u biljnoj proizvodnji realizuje u proleće – kaže Prostran.

Iako se na spisku subvencija nalaze desetine različitih stavki, ne računajući bespovratna sredstva koje proizvođači dobijaju i od pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, ipak, i ratari i stručnjaci slažu se da sa subvencijama od 4.000 dinara po hektaru – za biljnu i 6.000 dinara – za organsku proizvodnju, teško mogu da opstanu. Poređenja radi, poljoprivrednicima u EU na raspolaganju su znatno veća podsticajna sredstva. Ako je za utehu, od 2018. godine srpski poljoprivrednici mogu da računaju i na podršku Evropske unije, s obzirom na to da su im na raspolaganju sredstva iz IPARD fondova. Reč je o 400 miliona evra bespovratne pomoć EU, pri čemu će u pravoj tranši stići 175 miliona. To praktično znači da se sada, posle osam godina priče o IPARD fondovima, može govoriti o prvim konkretnim ugovorima.

Agrarni budžet za 2019.

51,7 milijardi dinara ukupno

41 milijarda dinara direktnih davanja

15.000 dinara subvencija po grlu (tov junadi)

4.000 dinara po hektaru – za biljnu proizvodnju

6.000 dinara – za organsku proizvodnju,

8 milijardi dinara za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu

Skromne subvencije

– Subvencije od 4.000 dinara, odnosno 33,5 evra, po hektaru su 10 do čak 30 puta manje nego u Evropskoj uniji. Posebno su ugroženi poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom, s obzirom na to da mogu da računaju na 6.000 dinara (50 evra) subvencija po hektaru godišnje, čime ne mogu da podmire ni troškovi sertifikacije zemljišta. Osim toga, Srbija je jedina država koja nema regres, ili povraćaj akcize za najskuplje gorivo. I kao šlag na tortu pomenuću provereni podatak, konsultovao sam stručnjaka FAO, da ne postoji ni jedna država u svetu, u kojoj su izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju iz 2015. i plate zaposlenih u Ministarstvu poljoprivrede uključene u agrarni budžet – tvrdi profesor i narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Agraru potrebno milijardu evra

– Agrarni budžet bi trebalo da bude u korelaciji sa učešćem poljoprivrede u prihodima budžeta i bruto domaćem proizvodu koje, sudeći prema metodologiji od pre petnaestak godina sada iznosi 10 odsto, a bilo je 20 odsto. Mislim da bi se mnogo toga u poljoprivredi promenilo nabolje kada bi agrarni budžet dostigao iznos od milijardu evra. To bi omogućilo realizaciju preko potrebnih investicija, usmerenih u prerađivačke kapacitete, naročito u oblasti prerade voće. S tim problemom su se proizvođači voća suočili i ove godine jer nisu znali šta će s viškovima. Moramo, dakle, da ulažemo u prerađivačku industriju, utoliko pre što izvoz svežeg voća ne donosi veliku zaradu što bi se moglo očekivati od plasmana džemova i smrznutih proizvoda na inostrano tržište, naročito rusko. Nekada smo imali uspešna prerađivačka preduzeća, poput Srbijanke, Budimke, Šapčanke… koja su u međuvremenu ugašena ali bi trebalo podstaći nove proizvođače i prerađivače da uđu u taj posao – smatra agroanalitičar Milan Prostran.