Pomoć od 100 evra podstakla potrošnju, ali samo jednokratno 1Foto: Stefana Savić

Da je nezaposlenost „čak niža nego što je bila pre epidemije“, da je isplaćen i treći, poslednji minimalac i da je država privredi pomogla sa 2,35 milijarde evra. Tu negde je i najsveobuhvatnija mera, u čiju se svrsishodnost još nismo uverili niti njene efekte jasno izmerili – 100 evra svakom punoletnom građaninu ove zemlje, za nekih 6,2 miliona njih. Koliko je tog novca potrošeno u Srbiji i na šta tačno ne može da se kaže. Prema podacima RZS, u maju, kada su prijave i prve isplate tih 100 evra i počele, u odnosu na april skočila je prodaja na malo i to za 28,7 odsto. Promet prehrambenih proizvoda, hrane, duvana i pića u tom periodu porastao je za 9,1 odsto, dok je za čak 52,3 odsto skočila prodaja neprehrambenih proizvoda. Više se trošilo u maju i na gorivo i to za nepunih 50 odsto u odnosu na april, što je i jedno i drugo logično jer je cela zemlja u aprilu bila u vanrednom stanju, koje je početkom maja ukinuto.

„Trgovina na malo je porasla u maju u odnosu na april, ali i u prvih pet meseci ove godine u odnosu na prošlu godinu i to je rast od 2,7 odsto. Sigurno je da je u maju došlo do rasta tražnje i za domaćim proizvodima, ali verujem da je nemali, ako ne i veći deo te tražnje bio usmeren na uvozne proizvode“, kaže za Danas Saša Đogović, saradnik na Institutu za tržišna istraživanja.

On napominje da je rast u maju u odnosu na april logičan jer smo bili zaključani i da je tek po otvaranju došlo do potražnje za garderobom, odećom i obućom i nameštajem.

„Sve je podstaklo rast u tom periodu jer u aprilu je sve bilo zatvoreno i tržni centri, nije radio gradski prevoz, tako da je logično što je došlo do rasta prodaje neprehrambenih proizvoda i motornih goriva. Trošilo se na domaće proizvode, ali naglašavam da je dobar deo novca otišao na uvozne artikle, zato imamo rast uvoza prehrambenih proizvoda od 10,7 odsto, ili uvoz duvana koji je povećan za 12,2 odsto“, napominje Đogović.

Deo novca, verovatno i od tih 100 evra je, kako kaže, otišao i na farmaceutske proizvode, zaštitne maske, ali i neke preparate, jer je uvoz tih proizvoda porastao u prvih pet meseci ove u odnosu na isti period prošle godine za 20 odsto. On kaže da je promet podstaklo i 4.000 dinara pomoći koju su dobili penzioneri početkom maja, ali i mera od 100 evra, ali ne smatra da je ona imala neki jak efekat.

„Mislim da je bilo smislenije da se daju vaučeri i to posebno targetiranim grupama – penzionerima, nezaposlenima koji bi onda sa tim vaučerima kupovali domaću robu. Ovako je to bila predizborna mera koja neće imati vidljiv efekat. Jeste podstakla promet, ali jednokratno“, naglašava Saša Đogović.

Kako novca nema za nove mere, a situacija ne izgleda kao da će se popraviti u dogledno vreme Đogović veruje da će država morati da se zadužuje i da onda targetira one sektore kojima je pomoć najneophodnija – ugostiteljski, turistički radnici, proizvodnja.

„Njima bi trebalo produžiti mere isplate minimalaca, odložiti plaćanje poreza na dobit jer dobiti nema i podići nivo neoporezivog dela zarade“, napominje naš sagovornik i kaže da bi za sve to bio neophodan rebalans budžeta. Uz to i lokalne samouprave bi, kako kaže, mogle se odreknu bar dela parafiskalnih nameta. Investicije države, smatra on, ne bi trebalo da budu kozmetičke niti netransparentne već da se fokusiraju na to da se ulaže tamo gde ima prilike za nova zapošljavanja i razvoj privrede.

„Treba pružiti mogućnost za otvaranje tendera za inovativna rešenja, ako treba i emitovati novac, ali da se on iskoristi za ekonomske projekte od kojih bi bilo koristi“, ističe Saša Đogović.

Po 100 evra pomoći imalo bi trajniji efekat samo u slučaju kada bismo ih dobijali svakog meseca, kaže ekonomista Ljubomir Madžar. Ovako, taj efekat je, kako kaže, jednokratni.

„To vam je udar jednak impulsu i on se gubi kao kada bacite kamen u vodu i on napravi talase koji se brzo smire“, ističe Madžar za Danas. On kaže da je po pogledu tražnje to mali dodatak, ali da je zato veliki izdatak za budžet.

„Nije bilo većeg uticaja na tražnju, jer je to malo ako se gledaju ukupni dohoci. Ako uzmete da je BDP 45 milijardi evra, a dohoci su nekih 40 odsto, znači 18 milijardi, onda vam tih pola milijarde koliko je otišlo na tu meru nije nešto što može da značajnije utiče, a predstavlja udar na budžet“, napominje Madžar. On podseća da je i Fiskalni savet bio zabrinut kada je ta mera najavljena, ali da na to niko nije obratio pažnju te da je to bio „glas vapajućeg u pustinji“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.