„Kremlj bi lako mogao biti primoran da bira između dve opcije“: Da li Ukrajina diktira uslove na ratištu?

Iako ruske snage i dalje polako napreduju u regionu Donjecka, koji je glavni fokus njihove ofanzive, neki analitičari smatraju da se odnos snaga na bojištu počinje naginjati u korist Ukrajine.

Kremlj je ove nedelje ponovio da „rat može da se završi pre kraja godine ili čak u roku od jednog dana“ ako Kijev povuče svoje snage iz okupiranih oblasti koje Moskva smatra svojom teritorijom, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

Međutim, pojedini analitičari tvrde da bi, ako Ukrajina nastavi pritisak u narednim mesecima, a Rusija ne uspe da se prilagodi, Moskva mogla biti primorana da bira između politički rizične mobilizacije radi eskalacije sukoba ili povratka za pregovarački sto.

Linija fronta

Rat je uglavnom ostao pozicioni sukob od kraja 2023. pri čemu nijedna strana nije uspela da postigne operativni proboj, saopštio je američki Institut za studije rata (ISW).

Ni Rusija ni Ukrajina nisu uspele da okupe dovoljno pešadije ili teške opreme blizu linije fronta kako bi izvele velike manevarske operacije, dodaje se u izveštaju.

Iako procene variraju, analitičari se uglavnom slažu da se tempo ruskog teritorijalnog napredovanja značajno usporio tokom ove godine.

Ruske snage su zauzele 104 kvadratna kilometra ukrajinske teritorije između početka 2026. i 26. maja, u poređenju sa 1.619 kvadratnih kilometara u istom periodu 2025, navodi ISW.

Prema ukrajinskom OSINT projektu DeepState, Rusija je izgubila oko 40 kvadratnih kilometara u oblastima oko Donjecka, Zaporožja i Dnjepropetrovska tokom prošle nedelje, što predstavlja najveći nedeljni teritorijalni gubitak od kraja 2023.

DeepState takođe procenjuje da je Moskva u maju zauzela samo 20 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što je najniži mesečni rezultat od jeseni 2023.

Vojni analitičar Jurij Fedorov rekao je da bi situacija na frontu mogla predstavljati „potencijalnu prekretnicu ili uslove za nju u korist Ukrajine“ na taktičkom nivou.

„Ali ukupni trend je jasan“, rekao je Fedorov za The Moscow Times.

Prema DeepState-u, Ukrajina je nedavno ostvarila napredak na jugu Donjecke oblasti, kao i u delovima Zaporoške i Dnjepropetrovske oblasti.

Ukrajinski vojni analitičar Ivan Stupak rekao je da jedno od ključnih područja borbi ostaje oko Zaporožja, velikog grada sa predratnim stanovništvom od oko 700.000 ljudi, gde su ukrajinske snage zaustavile rusko napredovanje na udaljenosti od oko 20 kilometara od grada.

On je naveo da će ovog leta grad Kostjantinivka verovatno postati glavno poprište borbi. Taj grad je jedan od tri veća urbana centra u Donjeckoj oblasti koji su i dalje pod ukrajinskom kontrolom, zajedno sa Kramatorskom i Slovjanskom.

Stupak je ocenio da Rusija ove godine ima male šanse da dođe do Kramatorska ili Slovjanska, dodajući da bi za Moskvu bio „ogroman uspeh“ ako bi uspela da zauzme Kostjantinivku tokom 2026.

Borbe za Slovjanska i Kramatorska verovatno neće početi pre sledećeg proleća, s obzirom na trenutni tempo operacija, rekao je Stupak.

Dronovi i logistika

Stručnjaci kažu da je poboljšana pozicija Ukrajine usko povezana sa njenim rastućim sposobnostima u oblasti dronova i mogućnošću da pogađa rusku logističku infrastrukturu.

„Rusija gubi svoju nekadašnju prednost“ u dronovima srednjeg dometa, rekao je Fedorov.

„Broj jurišnih operacija koje izvodi ne prati nikakav značajan teritorijalni napredak“, dodao je on, navodeći da je efikasnost ruskih ofanzivnih operacija naglo opala u mnogim sektorima fronta.

Ukrajina je takođe proširila mogućnost da gađa ciljeve duboko iza ruskih linija, navodno dostižući lokacije i do 150 kilometara od fronta, uključujući i kopnenu rutu koja povezuje Rusiju sa anektiranim Krimom.

Prema Blumbergu, Ukrajina je prošlog meseca izvela rekordnih 30 napada na rusku naftnu infrastrukturu, pogađajući terminal u Novorosijsku i osam od deset najvećih ruskih rafinerija.

Prošle nedelje Ukrajina je takođe najavila ono što je nazvala „logističkim zaključavanjem“, kako bi povećala pritisak na ruske pozadinske oblasti i smanjila njenu sposobnost za izvođenje aktivnih jurišnih operacija.

ISW je prošle nedelje naveo da ukrajinsko degradiranje ruske mreže protivvazdušne odbrane kroz koncentrisane udare na radare i PVO sisteme omogućava kasnije udare na druge vredne ciljeve u ruskoj pozadini.

Ruski vojni blogeri potvrdili su da ukrajinski udari stvaraju sve veće logističke probleme, izazivajući nestašice goriva i ozbiljno otežavajući smene osoblja i snabdevanje municijom.

Rybar, široko praćen pro-ratni Telegram kanal za koji se navodi da ga vodi bivši zaposleni u Ministarstvu odbrane, rekao je da ukrajinski napadi dronovima stvaraju probleme „daleko izvan“ nestašica goriva i poremećaja snabdevanja na Krimu.

Drugi ruski vojni Telegram kanal, „Donjecka pešadija“, naveo je da je ukrajinska kampanja dronovima „podrila“ tradicionalni koncept bezbedne pozadine.

„Sada su u dubokoj pozadini svi ciljevi dostupni. U bliskoj budućnosti – najkasnije u roku od šest meseci – kako se tehnologija razvija, ovo će se proširiti i na još dublje pozadinske oblasti, posebno na rusku Rostovsku oblast“, navodi se u poruci.

Ukrajinska kampanja dronovima verovatno će se dodatno intenzivirati kada Kijev dobije novi paket evropske pomoći od 45 milijardi evra (52 milijarde dolara), koji se očekuje ovog meseca, uključujući šest milijardi evra (6,9 milijardi dolara) namenjenih dronovima, rekao je Stupak.

Ukrajina trenutno lansira oko 5.500 dronova dnevno, naveo je on.

„Zid dronova funkcioniše. Pored toga, dronovi se sada automatizuju tako da jedan operater može istovremeno da kontroliše dva ili tri drona u vazduhu. Sve to utiče na liniju fronta“, dodao je on.

Pro-kremaljski kanal Rybar takođe je naveo da ukrajinski operateri dronova „sistematski rade na prekidanju linija snadbevanja ruske vojske“, što je trend koji je posebno vidljiv u statistici napada i pokušaja napada na različite vrste transporta u okupiranim oblastima Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.

Ipak, neki analitičari upozoravaju da ne treba preuveličavati uticaj.

Ruslan Levijev, osnivač grupe Conflict Intelligence Team koja prati rat, rekao je da ruski logistički problemi i dalje nisu toliko ozbiljni koliko se „prikazuje u medijima“.

„Za sada nije bilo toliko ovakvih slučajeva vozila pogođenih ukrajinskim dronovima“ da bi se presekle linije snabdevanja, rekao je on, misleći na napade na kopneni koridor koji povezuje Rusiju sa Krimom i južnim delovima okupiranih teritorija.

„Naravno, ti napadi i dalje stvaraju probleme ruskoj vojsci. Vidimo izveštaje da ruski vozači kamiona na dugim relacijama sada ne žele da prevoze cisterne sa gorivom kroz te oblasti, čak ni za visoku platu“, rekao je on. „Ali još uvek nema stvarnog prekidanja snabdevačkih ruta niti ukrajinske vojne kontrole nad tim putevima“.

Pritisak na ljudstvo

Obe strane i dalje se suočavaju sa problemima u nadoknadi gubitaka u ljudstvu, dok je rat ušao u petu godinu.

Rusija je pretrpela oko 1,2 miliona poginulih i ranjenih od početka rata, prema procenama američkog centra Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). Posebno brojanje koje vode izmešteni medij Mediazona i BBC Ruski servis potvrdilo je smrt više od 221.000 ruskih vojnika.

Kako bi izbegla novi talas mobilizacije, koji se smatra veoma nepopularnom merom, Moskva sve više koristi prikrivene metode popune vojske, uključujući velike finansijske podsticaje za regrutovanje ljudi iz siromašnijih slojeva i stranih državljana.

Iako Rusija više puta obećava da neće slati regrute na front, organizacije za ljudska prava i nezavisni mediji izveštavaju da se neki pritiskaju da potpišu vojne ugovore koji omogućavaju slanje u Ukrajinu. Studenti se takođe redovno podstiču da se priključe ruskim jedinicama za dronove.

Ukrajina je poslednji put objavila zvanične podatke o gubicima u februaru, priznajući 55.000 poginulih vojnika. Veb-sajt Ukraine Losses, koji prati vojne smrti na osnovu javno dostupnih izvora, procenjuje da je taj broj veći od 97.850.

Prekretnica ili ne?

Iako je Ukrajina ostvarila određene taktičke prednosti, stručnjaci naglašavaju da bi Kijevu bio potreban dugotrajan period nadmoći kako bi zaista doveo Rusiju u defanzivni položaj – nešto što se za sada još nije ostvarilo.

Ivan Stupak rekao je da Ukrajini nedostaju resursi potrebni za veliku ofanzivu koja bi imala za cilj povraćaj svih okupiranih teritorija.

„I ekonomija i društvo su iscrpljeni. Svaka ozbiljna ofanziva zahtevala bi stotine tenkova, hiljade vojnika i značajnu vazdušnu podršku a Ukrajina nema nijedan od tih resursa“, rekao je Stupak.

Umesto toga, naveo je, neposredni cilj Kijeva jeste zaustavljanje ruskog napredovanja, a ne pokretanje velike kontraofanzive.

Ruslan Levijev je potvrdio tu procenu, rekavši da Ukrajina trenutno ne diktira uslove na bojištu.

„Postoje novi izazovi i nove pretnje za rusku vojsku, sa kojima će morati da se suoči i da im se prilagodi. Moguće je da ruska vojska neće uspeti da se izbori sa njima, i tada bi taj problem postao još ozbiljniji“, rekao je on.

„Ali iz toga ne treba izvoditi zaključak da… sledi velika ukrajinska ofanziva koja će osloboditi ogromne teritorije“, dodao je.

Za sada, Jurij Fedorov kaže da značaj nedavnih ukrajinskih dobitaka leži u njihovom potencijalnom uticaju na ruski cilj da zauzme preostali deo Donjecke oblasti i napreduje dublje u Zaporožje.

Ako se trenutni trendovi nastave, opadajuća ruska prednost bi do jeseni mogla postati ozbiljan problem za Moskvu, rekao je on.

„To bi dovelo Rusiju u veoma težak položaj“, rekao je Fedorov.

U najgorem scenariju za Rusiju, Fedorov navodi da bi izbor bio ili masovna mobilizacija – koja možda ne bi dala očekivane rezultate – ili okončanje neprijateljstava i prelazak na diplomatsko rešenje.