Danas je pre nekoliko dana objavio da Poreska uprava godinu i po dana nije objavila spiskove preduzeća, najvećih poreskih dužnika, iako je još od kraja 2011. godine po zakonu obavezna na polugodišnje objavljivanje ovih podataka. Na zahtev Poreskoj upravi da nam dostavi spisak najvećih dužnika u skladu sa zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobili smo odgovor da „zbog obrade velikog broja podataka, odnosno prikupljanja podataka iz nadležnih organizacionih jedinica Poreske uprave, određujemo naknadni rok od 40 dana…“. Nakon jučerašnjeg obaveštavanja poverenika o ovom obaveštenju Poreske uprave, Šabić je kontaktirao direktorku Poreske uprave i uz link ka pomenutom Danasovom tekstu, objavio da će PU izaći sa traženim podacima danas ili sutra.

Koliko god bilo dobro što će Poreska uprava ispuniti zakonsku obavezu i objaviti informacije o najvećim dužnicima, zabrinjavajuće je da i dalje ništa ne znamo zašto ovi podaci nisu objavljivani godinu i po dana. Takođe, sudeći prema pisanom odgovoru dostavljenom redakciji Danasa, postavlja se pitanje da li je zaista Poreskoj upravi potrebno 40 dana da obradi podatke koje bi inače morala već imati obrađene i objavljene ili su samo hteli da iz nekog razloga odlože njihovo objavljivanje, pa su se predomislili zbog poziva poverenika.

Sagovornici Danasa ističu značaj transparentnosti kada se radi o najvećim dužnicima za porez ne samo zbog bolje naplate već i zbog pravednosti.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je Poreska uprava uradila odličan posao u naplati poreza u poslednje tri godine, ali ističe i važnost transparentnosti u radu.

„Transparentnost je važna ne samo zbog bolje naplate već i zbog pravičnosti. Da ljudi vide kome se porezi naplaćuju, a kome ne, da li se ne naplaćuju iz socijalnih razloga ili zato što neko ima privilegije. Trebalo bi Poreska uprava da objašnjava javnosti zašto se nekome toleriše da duguje za porez u dužem periodu. Konkretno neobjavljivanje podataka možda je posledica objektivnih razloga kao što je promena metodologije, softvera ili nečeg drugog, ali to onda treba reći“, smatra Arsić.

Prema mišljenju ekonomiste Milana Kovačevića u zemlji imamo opšti trend smanjenja transparentnosti.

„Protiv toga se moramo boriti, jer je loše i za državu i za nas. Kada se stvari sakrivaju čak ne možemo ni da vidimo koliko je to loše“, ocenjuje Kovačević dodajući da je u Srbiji poreskom obvezniku teško utvrditi čak i koliko on sam duguje za porez.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubomir Madžar podseća da Poreska uprava ima ograničen kapacitet i da je u poslednjih desetak godina broj zaposlenih smanjen sa oko 8.000 na 5.000 i da ne samo da im nedostaje ljudstva već i bolja oprema.

„Međutim, ako imaju zakonsku obavezu da objavljuju te podatke, onda je to samo još jedan dokaz nepoštovanja propisa u ovoj državi. Došli smo dotle da se niko više ni ne iznenađuje kada se krše propisi“, zaključuje Madžar.