Poreski dug jedino nije konverotvan u kragujevačkoj vojnoj fabrici

-Niko nam se iz Vlade još uvek ne javlja. Poštujemo hijerahiju, pa ćemo da čekamo još neko vreme, nakon čega ćemo da se obratimo i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, pošto gubici i dugovi fabrike rastu, a niko ništa ne preduzima da se tome stane na put i da se spreči eventualni poslovni kolaps fabrike od čijeg rada zavisi egzistencija 2.500 radnika i članova njihovih porodica, rekao je danas našem listu predsednik Sindikata u Zastavi oružju Dragan Ilić.

Podseća pritom da su gubici kragujevačke fabrike oružja ptemašili 30 miliona evra, a da su dugovi koji su se probližili iznosu od 17 milijardi dinara, već nadmašili vrednosi kapitala preduzeća.

Država, ističe naš sagovornik, ništa ne čini da fabriku oslobodi dužničkog ropsotva, tim pre se najveći deo duga Zastave oružja odnosi ne neizmirene poreske obaveze preduzeća prema države, nastalim od sredine prošle decenije do početka 2015. godine. U strukturi oružarskog duga čak oko 60 odsto su kamate čiji konstantni rast sve ozbiljnije ugrožava poslovanje i odlučujuće doprinosi rastu gubitaka i nelikvodnosti preduzeća, usled čega je snabdevanje repromatrijalom i opremom (reznim alatima, na primer), sve neredovnije.

Država ništa ne preduzima da kragujevačku fabriku oružja oslobodi poreskog duga, mada, ističu u Sindikatu, ima mehanizam za to.

Taj mehanizam su, navode, zaključci Vlade Srbije iz 2011., 2012. i 2013. godine, kojima je predviđena konverzija poreskih dugova vodećih domaćih vojnih fabrika (Zastave, Krušika, Slobode, Prvog partizana, Milana Blagojevića i Prve iskre), u državni ulog u kapitalu tih preduzeća. Poreski dug većine tih fabrika je, koliko je javnosti poznato – konvertovan, osim onog u Zastavi oružju i delom u Milanu Blagojeviću iz Lučana.

Zašto poreski dug Zastave oružja, koja je bila i ostala najveći dužnik državi među državnim preduzećima u Srbiji, nije konvertovan, pouzdano se ne zna. Ono što se zna jeste da kragujevačka fabrika sve dublje tone pod njihovim teretom, kao i zbog, kako tvrde u Zastavi, pomešanih nadležnosti menadžmenta i organa upravljanja.

Sindikat fabrike, koji još od marta od nadležnih zahteva smenu Nadzornog odbora, i u obraćanju Ani Brnabić i Aleksandru Vulinu, tvrdi da je ušavanje fabrike krenulo od kad je Ministarstvo odbrane u NO preduzeća imenovalo Ivicu Marjanovića, Amira Osmanagića i Dragana Stankovića koji se, kako tvrde, sindikalci, u fabrici najmanje bave onim što im je u opisu nadležnosti, a mnogo više poslovima menadžmenta i kadrovanjem, zbog čega je „fabrički sistem razoren“. Koliko, videlo se minule sedmice, kada su oružari, zbog neoverenih zdravstvenih kljižica, bili ostali bez prava na besplatno lečenje u državnim ambulantama i klinikama.

Poznavaoci problematike smatraju, pak, da veliki deo odgovornosti snosi i poslovodstvo fabrike, na čelu sa direktorom Mladenom Petkovićem koji je, krajem prošle godine, u Zastavu doveden iz Krušika, a koji, napomenimo, zbog prezaduženosti, radi tek sa 20 odsto kapaciteta, dok je gubitak baljevske fabrike premašio 40 miliona evra, zbog čega su se predstavnici zaposlenih u Krušiku nedavno za pomoć obratili predsedniku Aleksandru Vučiću.

Otpisan pogon u Klini

Zastava oružje je, saznaje naš list, u završnom računu za prošlu godinu otpisala pogon te fabrrike u Klini, na Kosovu, čija je knjigovodstvena vrednost procenjena na oko 460 miliona dinara, za koliko su dodatno opterećeni bilansi kragujevačke fabrike.

U pogonu u Klini koji je, u prisustvu tadašnjih kosovskih i srpskih zvaničnika, te predstavnika ondašnje JNA, otvoren sredinom 80-tih prošloga veka, proizvodili su se delovi za Zastavino oružje. Proizvodnja je odavno obustavnjena, a pogon je, prema dostupnim informacijama, bio konzerviran.

Još vesti iz ovog grada

Šetnja

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu

„Kika”, „Popečitelji” i „Eyesburn” na trećem prolećnom mini klupskom festivalu muzike, kulture i umetnosti: Počinje UMMUS fest u Kragujevcu

Cirkus zarad sitnih interesa ili do sledećeg „ćutanja”: Zbog čega su opozcioni odbornici u Kragujevcu „zanemeli” na sednici Skupštine grada