Foto: Stanislav Milojkovic

U tom procesu u nekoliko navrata donošene su osuđujuće presude, među njima i jedna na 14 meseci zatvora, što je kasnije na apelaciji padalo.

Pritom, tužilaštvo i sud godinama su odbijali i veštačenja i originalnu dokumentaciju, kartice zaduženja Poreske uprave i firme. Kada je konačno to uzeto u obzir, Osnovni sud u Novom Sadu doneo je oslobađajuću presudu koja je ovih dana potvrđena na Apelacionom sudu.

– Tužilaštvo je ušlo u postupak samo na osnovu službene beleške poreske policije o stanju na jednom dugovnom računu ATP Vojvodine, zaduženju za porez po odbitku, odnosno obavezi koja se plaća na zarade radnika. U isto vreme, Dević je imao više desetina miliona dinara pretplate PDV-a, i uobičajena je praksa da se više uplaćeni novac na jednom računu preknjiži na drugi koji je u minusu. O tome je postojao i dogovor, takođe uobičajen, a neažurnost Poreske uprave u preknjižavanju Tužilaštvo je zloupotrebilo kako bi pokrenulo krivični postupak za utaju – kaže za Danas advokat Nikola Stanojević i dodaje da je prvobitna optužnica teretila Devića za utaju poreza od 30 miliona dinara, da bi tokom postupka u nekoliko navrata iznos umanjivan, najpre na 15 miliona, zatim na nešto više od osam, pa na 6,6 miliona dinara, da bi se na kraju ispostavilo da je neosnovana.

Podsetimo, Dević je ATP Vojvodinu kupio 2004. na javnoj aukciji u Agenciji za privatizaciju, već u prvoj godini je ispunio investicioni program, ali i otvorio nove linije, proširio delatnost i uz postojećih 300 zaposlio još 200 novih radnika, bez ikakvih državnih subvencija. Već 2006. ušao je u novu investiciju, izgradnju međunarodne i međumesne autobuske stanice i servisnog centra EvoBus, a prema ugovoru koji je sklopio sa novosadskim vlastima, po dobijanju upotrebne dozvole Grad je trebalo da izmesti saobraćaj na novu lokaciju. To nije učinjeno i pod pritiskom kreditnih rata ATP Vojvodina je krajem 2007. otišla u stečaj. U poslovnom svetu uveliko se spekulisalo o tome kome je odgovaralo da se ta stanica zatvori, odnosno ko je želeo da iz stečaja, po niskoj ceni, kupi taj kompleks. Kao vid posebnog pritiska na Devića, paralelno sa stečajem firme pokrenut je krivični postupak za utaju poreza.

To je bio prvi u nizu pritisaka koji su kasnije nastavljeni kroz brojne sudske postupke od kojih je većina još uvek u toku. Prema iznosima koji su u opticaju, „najteže su tužbe za nadoknadu štete i izgubljene dobiti koje je Dević pokrenuo protiv Grada zbog neispunjenog ugovora.

Interesantno je da je na portalu Apelacionog suda, istovremeno sa oslobađajućom presudom za utaju poreza, objavljena i presuda kojom se odbija jedna od tužbi za nadoknadu štete od 132 miliona evra, a Dević je najavio da će u tom predmetu zatražiti reviziju pred Vrhovnim kasacionim sudom. Na odluku apelacije čekaju još dve nerešene žalbe za štetu, a Dević tvrdi da postoji ogroman politički pritisak kako bi Grad bio oslobođen odgovornosti. Takođe, pod pritiskom je i stečajni postupak, kao i zahtev za određivanje privremene mere protiv banke koja je pokušala da aktivira hipoteku na objektima iako nema urednu zalogu za to.

O tome šta se sve dešavalo tokom višegodišnjih suđenja u postupcima vezanim za ATP Vojvodinu i Devića, redovno se obaveri je oblikovan i prema ovom predmetu, a o tome će biti reči i na sutrašnjoj sednici Evropskog parlamenta, koji će razmatrati Izveštaj o napretku Srbije u procesu pridruživanja