Prva linija metroa: Upao Beograd na vodi, ispao Zemun 1Beogradski metro Foto: Beoinfo

Vlast je prvo u septembru prošle godine donela odluku o osnivanju preduzeća „Beogradski metro i voz“, čak je odlučeno i da prvi čovek te firme bude Stanko Kantrar, koga je zamenik gradonačelnika Goran Vesić predstavio kao nestranačkog stručnjaka, a potom je objasnio i planiranu trasu podzemne železnice. Na gradskoj skupštini tvrdio je da će jedna linija ići od Žarkova i Železnika do Mirijeva, biće dugačka 22 kilometra i u prvoj fazi će biti izgrađen potes do Karaburme, dok će druga, 20 kilometara, povezati vrh Ustaničke ulice sa Zemunom.

Iako se u tom trenutku nije tačno znala trasa budućih linija, izračunato je da čitav projekat vredi više od tri milijarde evra, prva linija „teška“ je 1,3 milijarde. Ovih dana, prva linija je nešto izvesnija jer je objavljen tender za pribavljanje geodetskih podloga koje će se koristiti u izradi Plana generalne regulacije šinskih sistema, a za potrebe izgradnje prve faze metroa. Dakle, još nemamo plan, ali zato, prema izjavi Vesića, znamo da će prvi vozovi podzemnom železnicom početi da se kreću već 2022. godine. Zvuči realno, jer je umesto standardnog obećanja „za dve godine“ dat „realniji“ rok – za tri. Stručnjaci, međutim, sumnjaju da će Beograd ikada dobiti metro i tvrde da to više nije ni politički isplativa tema, jer u nju, posebno sa takvim rokovima, niko razuman ne veruje.

– Ne zna se da li je neko napravio trasu prve linije, kojim delom se ide iznad, a gde se spušta ispod zemlje, jer od toga zavise vrste geoloških istraživanja. Ne znamo ni ko je odredio tu liniju, jer je odstupljeno od Generalnog urbanističkog plana, koji je donet još 2003. a da se ne zna na osnovu čega i po kojoj proceduri. Nijedan plan do sada nije predvideo da trasa metroa ide kraj Beograda na vodi, ali je sada to dato kao projektni zadatak. Ako se samo zbog toga pokreće procedura za izgradnju, onda je to besmisleno, jer je Beograd na vodi u samom centru grada, nema problem sa prevozom. Tu je problem i podvodni teren, podzemne vode koje zavisno od vodostaja menjaju nivo, ali je mnogo problematičnije to što analizu saobraćaja niko izgleda nije radio. Jer da jeste, ne bi sigurno bila predložena trasa koja ni iz čega vodi nigde – kaže za Danas Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.

On naglašava da je logična trasa za prvu liniju bila od Ustaničke do Zemuna, jer bi time bile pokrivene najfrekventnije celine. Ukazuje da se ne zna ko je doneo odluku i čime se pravda plan da prva podzemna linija krene iz Mirijeva i završi na makiškoj ledini, gde nema naselja ni potencijalnih putnika, pita Bušatlija. On naglašava da je za struku osnovni cilj kod izgradnje metroa da se povežu gusta naselja, ona koja postoje a ne ona koja se planiraju.

– Problem sa ovim projektom je i to što se ne poštuju osnove GUP-a, što se odluke donose u laičkim krugovima, a izgradnja metroa je jedan od najsloženijih poslova u građevinarstvu jer prolazi ispod zemlje, povezuje nadzemne objekte i lokacije i vodi računa da ne omete podzemnu infrastrukturu. Zato je to posao za ozbiljne profesionalce kakve mi danas gotovo da nemamo. Stručnjake smo imali 70-ih godina, kada su se takođe pravili planovi ali do izgradnje nije došlo jer se u to vreme radilo nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, nije bilo para za sve. Naši stručnjaci su otišli vani, prema njihovim planovima razvio se veliki deo podzemne železnice u Beču, neki su radili projekte u Americi – kaže Bušatlija.

Prema njegovim rečima, „odokativno“ trasiranje i planiranje metroa nije specifičnost samo ove vlasti. O tome se već dugo kuju planovi, za izgradnju su svojevremeno bili zainteresovani Rusi, koji raspolažu vrlo solidnom tehnologijom u tom poslu. Oni su već došli na tržište Srbije preko velikog kredita za rekonstrukciju naših železnica, a vrlo često na sastancima sa domaćim zvaničnicima pitaju dokle su stigli planovi za izgradnju metroa. Svojevremeno su za radove bili zainteresovane i francuske firme, a pre nekoliko godina je Dragan Đilas, kao gradonačelnik Beograda, s njima zaključio ugovor o isporukama voznih garnitura i opreme. Srbija je trebalo za to da izdvoji oko pola milijarde evra, oni su računali da će preko tih isporuka dobiti prednost u izgradnji podzemne železnice, ali posao nije realizovan.

A linija za Prokop?

Zanimljivost u objavljenoj trasi za koju će biti rađena geodetska istraživanja je da ona ne prolazi pored Prokopa, gde je izmeštena glavna železnička stanica. Stručnjaci tvrde da bi ta lokacija trebalo da bude glavno čvorište podzemne železnice, ali ovim planovima nije obuhvaćena. Beograđani i putnici koji dolaze sa strane i dalje će imati problem da pronađu tu stanicu ali i da sa nje odu u ostala gradska naselja.

Nema zainteresovanih

Koliko su domaće ili strane firme zainteresovane za ovaj posao svedoči činjenica da je prvi tender, za izradu elaborata zaštite životne sredine za koridor planirane dve linije metroa, obustavljen neposredno pred raspisivanje ovog trenutnog, za geodetska istraživanja. „Nije pribavljena nijedna prihvatljiva ponuda“, navodi se u zvaničnom obrazloženju i dodaje da će novi konkurs biti raspisan tokom ove godine.