Foto: FoNet/ Bozana PavlicaU odbranu povećanja plata u javnom sektoru za oko pet odsto sledeće godine ministru finansija je prekjuče pritekla u pomoć i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava iznela argument da je ne samo povećanje plata manje od planiranog privrednog rasta sledeće godine već i da je prethodnih godina rast zarada vukao privatni, a ne javni sektor.
„Rast zarada od 2015. do danas vuče privatni sektor. Plate u privatnom sektoru u tom periodu porasle su za nešto više od 49 odsto, a u sektoru države 28 odsto“, rekla je guvernerka.
Ovaj podatak izazvao je dozu neverice kod privatnika, ali i kod ekonomista.
Iako jeste činjenica da je od 2015. godine stupio na snagu zakon o smanjenju zarada u javnom sektoru i da su plate tokom fiskalne konsolidacije rasle sporo, od 2017. godine su se „otkačile“, pa su od 2018. do sada zabeležile značajan rast.
Prema podacima o zaradama u javnom sektoru iz baze podataka Zavoda za statistiku prosečne neto plate u javnom sektoru od 2015. do 2019. godine porasle su ukupno za 31,4 odsto, a u prvih devet meseci 2020. godine (u odnosu na isti period prošle) još za 11 odsto.
Dakle, porast plata u javnom sektoru, prema podacima Zavoda za statistiku od 2015. do danas iznosio je više od 40 odsto, a što je za četvrtinu veći rast od onog koji je iznela guvernerka.
S druge strane, statistika iskazuje zarade „van javnog sektora“, što u principu predstavlja privatni sektor.
U ovom slučaju, neto prosečna plata je, prema istom izvoru, od 2015. do 2019. godine porasla za 22,7 odsto plus povećanje od oko devet odsto u prvih devet meseci ove godine u odnosu na prošlu – dakle za oko 30 odsto ukupno.
Ovo je značajno manje od rasta od skoro 50 odsto koji je pomenula guverner. Nažalost, u toku jučerašnjeg dana od NBS nismo dobili informaciju sa kojim podacima su baratali.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da je iznenađen podatkom koji je iznela guvernerka da su plate u privatnom sektoru porasle za 50 odsto u poslednjih pet godina.
„Plate u realnom sektoru moraju se kretati u skladu sa prihodima i profitom preduzeća i ukupnom ekonomskom aktivnosti. Ako imamo u vidu da je 98 odsto ukupnih preduzeća u Srbiji mikro i mala preduzeća, za mene je podatak o tolikom rastu plata iznenađenje. Osim toga to bi onda značilo i da su sada plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, a situacija je obrnuta“, ocenjuje Atanacković.
On dodaje da povećanju zarada u privatnom sektoru jeste doprinelo povećanje minimalne zarade u poslednjih nekoliko godina, kao i povećanje zarada u javnom sektoru koje je teralo privatnike da odgovore povećanjem plata kako bi zadržali radnike.
Prema ranijim istraživanjima najveće razlike između javnog i privatnog sektora su kod najmanjih plata.
Razlog za to je što su u javnom sektoru jaki sindikati, a i država se drugačije odnosi prema zaposlenima nego privatni poslodavci. U privatnom sektoru je mnogo veći broj plata, oko trećine na minimalcu ili blizu njega, a nije retka pojava da se isplaćuju plate i manje o minimalne.
Tokom fiskalne konsolidacije od 2015. do 2017. godine prosečna plata u javnom sektoru povećana je za svega oko 2.000 dinara, sa 46.721 na 48.865 dinara.
Istovremeno u privatnom sektoru prosečna plata je povećana sa 42.312 na 47.038 dinara i zaista, plate u privatnom sektoru su se bar u proseku približile platama u javnom sektoru.
Međutim, od tada kreće ponovo razlaz, pa je prosečna plata u javnom sektoru povećana 55.423 dinara u 2018. godini, pa na 61.392 dinara u 2019. godini, da bi u septembru 2020. bila isplaćena prosečna neto plata 67.658 dinara.
U međuvremenu, plate van javnog sektora rastu znatno sporije i u septembru je prosečna neto plata iznosila 56.250 dinara.
Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu, plate u javnom sektoru su tokom 2015. i 2016. godine stagnirale zbog fiskalne konsolidacije, dok su plate u privatnom sektoru rasle nešto brže.
„U poslednje dve godine plate i u javnom i u privatnom sektoru rastu brzo. U privatnom zbog situacije na tržištu rada i odlaska ljudi u inostranstvo, a u javnom zbog politike“, objašnjava Arsić.
S druge strane, ekonomista Milan Kovačević ističe da je moguće da se u ovom periodu privatni sektor razvijao brže od javnog, ali da to nije ni od kakve važnosti za to kolike treba da budu plate u narednoj godini.
„Važnije je to što su plate u javnom sektoru sada mnogo veće nego u privatnom sektoru. Povećanje plata u javnom sektoru je opasno u krizi, a n znamo ni da i će privatni sektor moći da povećava plate u narednoj godini. Na kraju, ne znam kako plate spadaju u domen guvernera Narodne banke“, zaključuje Kovačević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
