Foto: Pixabay - Michal Jarmoluk

Sa prvobitnih 4,6 odsto za prvo tromesečje RZS je povećao rast na 4,9 odsto, a fleš procenu od 4,4 odsto za drugi kvartal je korigovao na 4,8 odsto. Ipak, prema mišljenju ekonomista privredni rast u prvoj polovini godine od 4,8 odsto je „prenaduvan“ zbog niske osnovice prošle godine koju su obeležili hladno vreme, suša, podbačaj u rudarstvu i proizvodnji struje, kao i slabije izvršenje kapitalnih investicija. Na korekciju naviše u prvom polugodištu pre svega su uticali podaci o građevinskim radovima, kao i revizija vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

Ipak, korekcija procene privrednog rasta od strane državne statistike je došla u donekle neprimerenim okolnostima, svega dve nedelje nakon gostovanja ministra finansija Siniše Malog na TV Pink gde je rekao da od Zavoda za statistiku očekuje rast veći od 4,5 odsto u prvih šest meseci koliko je iznosila tadašnja procena državne statistike.

„Rast od 4,5 odsto je samo preliminaran. Od Zavoda za statistiku očekujem da će biti još veći rast od toga. Sutra imam sastanak sa direktorom Zavoda za statistiku oko toga da vidimo kada se sve brojke saberu koliki će realan rast biti. Ja mislim da će biti i veći od 4,5 odsto“, rekao je Mali tom prilikom.

Iako nema sumnje da su rezultati privrede bolji od prvobitno procenjenog i da su korekcije uobičajene kako dospevaju svežiji i kompletniji podaci ipak su takve izjave ministra i sastanci da direktorom statistike neprimereni, smatra Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu dodajući da bi trebalo dodatno ojačati nezavisnost Zavoda za statistiku.

„Ali ovde nema sumnje u tačnost podataka. Bio je izvestan veći rast poljoprivredne proizvodnje za celu godinu, a to važi i za građevinsku proizvodnju i neke druge oblasti nakon što su stigli kompletniji podaci“, ukazuje Arsić.

On ističe da je ovako visok rast u prvom polugodištu dobrim delom posledica niske baze iz prošle godine, ali i da bi se za celu godinu mogao dostići rast od 4,2 do 4,3 odsto što će biti među pet, šest najboljih rezultata u Evropi ove godine.

„Međutim, ako uzmemo prosek sa prošlom godinom taj rast iznosi oko 3,2-3,3 odsto što je ispod proseka Centralne i Istočne Evrope. To je i neki trend rasta srpske ekonomije bez uticaja jednokratnih faktora“, ocenjuje Arsić i dodaje da se u drugoj polovini godine može očekivati usporavanje privrednog rasta delom zbog više prošlogodišnje osnovice, delom zbog usporavanja industrije.

Prema rezultatima RZS najveći međugodišnji rast u drugom tromesečju je zabeležen u sektoru građevinarstva, čak 22,9 odsto, zatim u poljoprivredi 14,8 odsto i sektoru informisanja i komunikacija 5,9 odsto.

Prema podacima RZS industrijska proizvodnja u periodu od januar od jula 2018. godine u odnosu na isti period 2017. godine, ostvarila je rast od 3,7 odsto, dok je prerađivačka industrija porasla za 3,4 odsto, dakle znatno manje od rasta BDP-a.

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić objašnjava da je privredni rast korigovan naviše, posmatrano sa proizvodne strane, zbog bolje poljoprivrede, još uvek visoke građevinske aktivnosti i nešto većeg rasta sektora usluga nego što se računalo fleš kvartalnom ocenom BDP-a.

„Očekujemo da će u nastavku godine rast usporiti. Pre svega jer građevinarstvo ulazi u višu bazu za poređenje pošto je pomenuti rapidan rast započeo upravo sredinom 2017, te je nerealno održati ovu stopu rasta od 25 odsto. S druge strane, industrija stagnira već nekoliko meseci. To je ispod očekivanja za ovu godinu. NJen rast će definitivno biti ispod rasta BDP-a, verovatno između 2,5 i tri odsto. Dobro je što se vide prvi nagoveštaji oživljavanja prehrambenog sektora koji ima i najveći ponder u prerađivačkoj industriji, a što je opet posledica boljih rezultata u poljoprivredi“, ocenjuje Nikolić.

Za ovu godinu već je izvesno da će privreda nadoknaditi prošlogodišnji podbačaj, ali pravo pitanje je šta će biti u narednih nekoliko godina s obzirom da su potrebne visoke stope rasta ne bismo li konačno počeli da smanjujemo zaostatak za barem zemljama Centralne i Istočne Evrope. Arsić napominje da na osnovu investicija iz ove godine, koje predstavljaju izvor rasta u narednoj godini može se očekivati privredni rast od 3,5 do četiri odsto.

„To je pod uslovom da ne bude nekih šokova, unutrašnjih kao na primer poljoprivreda ili svetu. Međutim, ni to neće biti ništa spektakularno i na nivou je proseka Centralne i Istočne Evrope“, kaže Arsić.

Prema njegovim rečima, imamo dobru situaciju s obzirom da je obezbeđena makroekonomska stabilnost, a rešeni su i neki strukturni problemi kao što su RTB Bor i Smederevo.

„Verovatno će uskoro i petrohemijski kompleks, a nadamo se da će i autoput, koji svedoči o neefikasnosti države, biti konačno završen“, zaključuje on.

RZS: Revizije fleš procene uobičajene

Kako objašnjavaju u RZS jedan od razloga za korekciju BDP-a je „revizija podataka statistike građevinarstva o vrednosti izvedenih građevinskih radova za prva dva kvartala tekuće godine na osnovu kojih se izvodi obračun bruto dodate vrednosti (BDV) ove delatnosti“. Drugi razlog kako navode u pisanom odgovoru Danasu je poljoprivreda.

„Prilikom obračuna bruto dodate vrednosti poljoprivrede za prvi kvartal 2018. godine (u maju ove godine) podatak o fizičkom obimu poljoprivredne proizvodnje za tekuću godinu još uvek nije bio raspoloživ i urađena je njegova prognoza. U avgustu 2018. godine, u odeljenju statistike poljoprivrede urađena je prva godišnja procena indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje za 2018. godinu, koja se bazira na dostupnim informacijama sa terena u letnjim mesecima koji su ključni za poljoprivredu i na osnovu nje je obračunata godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje u stalnim cenama. Ovako dobijena godišnja vrednost je distribuirana po kvartalima tekuće godine, pa se efekat letnjih meseci na ovaj način preneo i na prva dva kvartala 2018. godine. Prva godišnja procena poljoprivredne proizvodnje znatno je viša od prognoza koje su korišćene prilikom obračuna BDP za prvi kvartal i fleš procenu BDP za drugi kvartal 2018. godine“, navodi se odgovoru RZS uz napomenu da se fleš procena kvartalnog BDP-a obračunava korišćenjem skupa indikatora koji su raspoloživi u datom momentu, a taj skup je znatno uži od onog koji se koristi za finalne procene BDP, pa je samim tim i rezultat fleš procene podložan reviziji.