Saković: Žetva pšenice u Srbiji pri kraju, ukupan rod od 2,6 miliona tona 1Foto: Pixabay/Sspiehs3

„Ostalo je još da se završi žetva pšenice na oko dva odsto površina u Vojvodini i oko 10-12 odsto u centralnoj Srbiji, ali to neće bitno uticati na ukupan prinos“, rekao je Saković za Betu.

Dodao je da će 2020. godina ostati upamćena po velikim rasponima u prinosima koji su iznosili od tri do devet tona po hektaru, u proseku oko 4,5 tona.

Prema njegovim rečima do sada nikada nisu bili tako veliki rasponi u prinosima, već u kvalitetu.

„Pšenica je ove godine, prema trgovačkim parametrima, dobrog kvaliteta, a ostaje da i pekari utvrde kvalitet brašna jer ti parametri ne moraju da se poklope“, rekao je Saković.

On je rekao da je cena pšenice u Srbiji od 18,30 do 19 dinara po kilogramu i da je za oko dinar skuplja nego u okruženju, pa da izvoz neće krenuti dok u svetu ne poskupi ili u Srbiji pojeftini.

Ove godine rod pšenice u svetu prema sadašnjim procenama, kako je rekao, biće veći za oko devet miliona tona ili za 1,3 odsto jer je bolji prinos u Rusiji, Kazahstanu, Kini i Indiji, a podbacio je u Francuskoj i Ukrajini.

Saković je rekao da oni proizvođači u Srbiji koji su imali prinos od tri tone po hektaru „sigurno će imati gubitak“.

„Sada je cena pšenice za poljoprivredne proizvođače do 19 dinara za kilogram, a firme trguju po ceni od 17,30 dinara, pa naviše i ne treba očekivati velika kolebanja cena“, rekao je Saković.

Predsednik UO Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da je „prinos za nijansu bolji nego što se procenjivalo“.

„Poslednje kiše pomogle su da sorte pšenice koje kasnije sazrevaju poprave prinos pa je prosečan rod umesto ranije procenjenog na 4,2 tone, oko 4,5 tona po hektaru“, rekao je Jakšić.

On je rekao da sadašnje cene pšenice u Srbiji nisu dovoljne da pokriju troškove i da bi pšenica trebalo da košta bar 21 dinar po kilogramu da bi se ostvarila zarada.

„Cena u Srbiji je sada viša nego u svetu, a i treba jer je jedina koja je na lageru, a ostale su na njivama jer žetva još nije počela“, rekao je Jakšić.

Dodao je da poljoprivredni proizvođači u Srbiji sada ne mogu pšenicu da prodaju Republičkoj direkciji robnih rezervi i ako država ponudi višu cenu jer to nije uradila pre žetve, pa je žito moralo da bude lagerovano kod skladištara.

Izvlačenje te pšenice iz silosa sada bi, kako je rekao, koštalo „oko jedan odsto vrednosti robe, plus transportni troškovi, što se ne isplati“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.