Kako je najavljeno, protest će biti organizovan pod geslom „Veće plate za opstanak i ostanak“, koji asocira na činjenicu da radnici sa trenutnim zaradama teško mogu da prežive, usled čega sve masovnije napuštaju zemlju i odlaze „trbuhom za kruhom“ u razvijeni svet.

Zajednički sindikalni protest će 1. maja da počne „tačno u podne“, na beogradskom Trgu Nikole Pašića, odakle će nezadovoljni srpski trudbenici da odšetaju do Slavije, gde će, kako je predviđeno, položiti cveće kraj spomenika Dimitriju Tucoviću.

Prvomajski protest sindikalaca i radnika trebalo je, zbog nedavnog otkaza o radu predsedniku Sindikata u Zastavi oružju Draganu Iliću, da bude organizovan u Kragujevcu. Kako je rešenje o otkazu Iliću u međuvremenu povučeno, a on vraćen na posao i sindikalnu funkciju, te se odustalo od ideje da protest za Međunarodni praznik rada bude organizovan u šumadijskoj i prvoj srpskoj prestonici, u kojoj su davne 1876. organizovane prve radničke demonstracije u Srbiji.

Sredinom februara te 1876. radnici kragujevačkog Vojnotehničkog zavoda (najstarijeg industrijskog preduzeća u Srbiji na Balkanu) masovno su izašli na ulice. Predvodio ih je oružar Aleksa Popović, noseći crveni barjak na kojem je krupnim slovima pisalo „SAMOUPRAVA“. Tim povodom u Kragujevcu su 70-ih i 80-ih prošloga veka organizovani poznati susreti samoupravljača iz cele bivše Jugoslavije pod nazivom „Crveni barjak“.

Radnici su u to vreme pristojno živeli od svoga rada i imali gotovo privilegovani društveni status. Od 90-ih naovamo, i bukvalno su izgubili sva prava, a od zarada koje primaju, neretko i za polurobovski rad, životare na ivici egzistencije. Otuda i parola za ovogodišnji Prvomajski protest – „Veće plate za opstanak i ostanak“.

Povezani tekstovi