Foto: NKDJedan Fejsbuk umalo da posvađa moćnu SNS, uvede prinudnu upravu nad trećim gradom u zemlji, sačuva jedan perspektivni aerodrom i probudi anestezirane građane.
Umalo…, rekao je, ne bez izvesne rezigniranosti, jedan od aktera slučaja koji ne mali broj građana naziva „otimanjem niškog aerodroma“.
Ova pojednostavljena ocena odnosila se na činjenicu da je odluka Grada Niša da besplatno ustupi aerodrom „Konstantin Veliki“ državi, na preporuku te iste države, izazvala građanske proteste u organizaciji neformalne Inicijative „Ne damo niški aerodrom“, koja je sa stvarnim i potencijalnim demonstrantima komunicirala uglavnom preko Fejsbuka.
Inicijativa je pritom pokrenula i niz postupaka protiv nadležnih pred domaćim i inostranim instancama. Mada je takva reakcija usporila odlučivanje, država je u konačnom uradila ono što je zamislila – preuzela je vlasništvo i upravljanje nad aerodromom. Da li je to i konačna pobeda nezadrživih centara moći nad krhkim građanima koji „misle drugačije“ od njih?
Država besplatno preuzela uspešan aerodrom, tvrdeći da je neuspešan
„Bitka“ neravnopravnih započela je 29. marta ove godine kada je Vlada Srbije donela Zaključak kojim „preporučuje“ besplatno ustupanje niškog aerodroma Republici. U Zaključku je između ostalog navedeno da su obaveze budućeg aerodromskog operatera u pogledu preuzimanja dela ili celokupnog operatorskog poslovanja niške vazdušne luke- „eventualne“.
Prema ovom zaključku, „eventualno“ je i državno preuzimanje obaveze Grada Niša da isplati 1,6 milijardi dinara za 157 hektara zemljišta u civilnom delu aerodromskog kompleksa Ministarstvu odbrane po ugovoru iz 2010. godine.
Gradsko veće je već sutradan usvojilo odluku da se državi besplatno ustupe osnivačka prava, kompletna imovina, sertifikati i licence niškog aerodroma. Odmah po usvajanju odluke započeli su građanski protesti, na koje je preko Fejsbuka pozvao bivši član Dosta je bilo i poslanik Miloš Bošković.
Hitro je formirana Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“, u koju su sem Boškovića ušle i nevladine organizacije Nacionalna koalicija za decentralizaciju(NKD), Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS), „Medija i reform centar“ i Proaktiv Niš.
Na protestima je izražena sumnja da u ugovoru o davanju koncesije za Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu francuskoj kompaniji „Vansi erpot“ postoji klazula o ograničenju razvoja niškog aerodroma. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović i njen pomoćnik Zoran Ilić kasnije su direktno ili indirektno potvrdili da koncesioni ugovor predviđa ograničenje broja putnika na po milion godišnje na niškom i svim drugim aerodromima u Srbiji u radijusu do 230 kilometara od „Nikole Tesle“, sve dok beogradski aerodrom ne dostigne 12 miliona putnika godišnje.
Naš list je pisao i da „Vansi erports“ ima interes da suzbije konkurenciju aerodroma „Konstantin Veliki“ ne samo zbog beogradskog, već pre svega zbog prištinskog aerodroma, kojim upravlja francuska firma u kojoj „Vansi“ ima većinski udeo.
Odluka Gradskog veća i građanski protesti bili su praćeni izjavama državnih zvaničnika „umešanih“ u slučaj. Predsednik Vučić je kazao da su „po Ustavu aerodromi državni“, ne precizirajući odredbe koje to regulišu, i ocenio da su građanski protesti zbog namere države da besplatno preuzme niški aerodrom „tupavi“ i da su u njih „upetljani strani faktori“.
– Ali ostavimo to po strani, SNS ga je podigao, a ne DS- rekao je on, dodajući da „država treba da upravlja onim u šta ulaže novac“.
Ministarka Mihajlović je, takođe, ocenila da niški aerodrom ne može da se razvija bez pomoći države. Ona je podsetila da su Grad Niš i menadžment aerodroma, kako je kazala, godinama unazad upućivali molbe državi da pomogne njegov dalji rad i razvoj, s obzirom na to da Grad Niš, kao vlasnik aerodroma, „ne raspolaže neophodnim finansijskim sredstvima“.
– Ni grad Niš ni poslovodstvo aerodroma nisu sposobni da upravljaju ovim, za Srbiju strateški važnim preduzećem – zaključila je ona.
Niški aerodrom je, međutim, u protekle četiri godine doživeo ozbiljnu poslovnu ekspanziju, a broj putnika je sa 1.300, koliko ih je bilo 2014, porastao na 330.000, u 2017. godini. Jedan od osnovnih razloga za to je dolazak lou kost kompanija, a posebno činjenica da je niški aerodrom ponudio izuzetno niske putničke takse – od svega tri evra, što je rezultiralo izuzetno niskom cenom avionske karte do evropskih destinacija, koje su iznosile i samo deset evra.
Prema izveštajima ACI Europe, „Konstantin Veliki“ je 2016. i 2017. godine bio prvi u Evropi po rastu putnika u Grupi 4, koja obuhvata aerodrome do pet miliona putnika godišnje. Po podacima Agencije za privredne registre, niški aerodrom 2014. godine jeste zabeležio gubitak od 31,6 miliona dinara, ali je već 2015. uknjižio dobit od 46,3 miliona dinara, 2016. od 28, 4 miliona dinara,a 2017. od 65,7 miliona dinara.
Građani: Ne damo naše jeftine letove
Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ i građani su na protestima zahtevali od odbornika Skupštine grada da ne glasaju za odluku da se Aerodrom „Konstantin Veliki“ besplatno ustupi državi, a da gradonačelnik Niša Darko Bulatović podnese ostavku.
Na jednom od protesta pročitana je lista 30 argumenata zbog kojih niški aerodrom ne treba pokloniti državi. Među njima su činjenice da je „Niš pokazao da ume da upravlja aerodromom jer on već tri godine posluje sa dobitkom“, da grad Niš od Republike nije dobio nikakve garancije da će se aerodrom razvijati, da će Niš plaćati penale lou kost kompanijama ukoliko Republika izmeni uslove letenja i da „niko nema pravo da poklanja naše“…
Na listi su i argumenti da „država ne mora da otme aerodrom da bi u njega investirala“, odnosno da ona „mora da ulaže u niški aerodrom i regionalni razvoj, inače u Nišu i na jugu Srbije niko neće ostati da živi“. Među razlozima je bio i onaj krajnje jednostavan: „Ne damo naše jeftine letove“.
Okupljeni su skandiranjima i transparentima umeli da poruče „Iš iz Niš“, „Čik, čik, čik pipnite u Niš“ ili „Lopovi“, a najveće zvižduke uglavnom je izazvalo pominjanje predsednika Vučića, ministarke Mihajlović i gradonačelnika Bulatovića.
U pauzama između protesta, Inicijativa je pokretala postupke zbog donošenja gradskih odluka o poklanjanju aerodroma Republici. Obratila se Višem javnom tužilaštvu, zahtevajući od njega da preispita da li ima osnova za krivičnu istragu protiv odgovornih u vezi sa besplatnim ustupanjem aerodroma državi.
Pokrenula je postupak i pred Upravnim sudom, od kojeg je zatražila poništaj, prema njihovom mišljenju, tri pravno sporne odluke Skupštine grada Niša kojima su sa Grada na Republiku besplatno prenete imovina, osnivačka prava i udeo aerodroma „Konstantin Veliki“. Zatražila je i od Pravobranilaštva grada Niša da pokrene upravni spor kako bi te odluke bile poništene.
– Obratili smo se i Gradskom javnom pravobranilaštvu, zahtevajući informaciju da li je dalo saglasnost na besplatno ustupanje Niškog aerodroma Republici. Za takvu saglasnost, koja je inače obavezna u ovakvim procedurama, nema osnova, pošto je javno pravobranilaštvo dužno da štiti javni interes i imovinu grada- rekli su u Inicijativi.
Prema njihovoj proceni, ovakvim odlučivanjem prekršeno je više zakona i gradskih odluka, te pričinjena šteta u iznosu od 8,4 milijarde dinara, kolika je vrednost aerodroma „Konstantin Veliki“ i javnog preduzeća „Aerodrom Niš“. Grad Niš je „ostao bez resursa kojima bi trebalo da upravlja u javnom interesu sa ciljem razvoja lokalne zajednice i regiona“.
Inicijativa se, takođe, uputila zahtev Državnoj revizorskoj instituciji da prekontoliše zakonitost ovog poslovnog transfera. Obratila se i Direktoratu za zaštitu konkurencije Evropske komisije, izražavajući sumnju da su zaključivanjem ugovora o koncesiji za beogradski aerodrom svi drugi aerodromi u zemlji, a među njima u niški, dovedeni u neravnopravni položaj, jer im se limitira broj putnika.
Apsolutna skupštinska većina za odluku, uz pritiske i otkaze
Građansko „talasanje“ uticalo je da je sednica Skupštine grada, na kojoj je trebalo da se donese odluka o beslatnom ustupanju niškog aerodroma Republici, održana tek 22. juna, odnosno samo dan pre nego što će u Nišu potencijalno biti uvedena prinudna uprava. Zakon o lokalnoj samoupravi, naime, predviđa da se skupštinske sednice moraju održavati u roku od 90 dana od prethodne, a obornici niške SG su poslednji put zasedali 23. marta.
Sednica Skupštine grada je bila zakazana za 10. april, a potom odložena. Predsednik Skupštine Rade Rajković je dvoipomesečno prolongiranje zasedanja pravdao time da „kasni završetak radova na uvođenju klimatizacije i postavljanju elektronskih insatalacija“ u velikoj sali Skupštine grada, u kojoj se sednice održavaju.
Nezvanični izvori su, međutim, tvrdili da je građanska reakcija na ideju centralne vlasti o prisvajanju niškog aerodroma izazvala ozbiljna „komešanja“ i u samoj Srpskoj naprednoj stranci, te da je ovom povodom bili nekoliko sastanaka „na različitim novoima“, kako bi se obezbedilo „potpuno jedinstvo“. Prema nezvaničnim izvorima, odbornici vladajuće koalicije bili su izloženi različitim pritiscima, pre svega od strane SNS-a.
– Činjenica je da su odbornici vladajuće većine podeljeni u dva tabora- one koji su za poklanjanje aerodroma državi i one koji su protiv toga. Zbog toga se sada „disciplinuju“ oni koji su „protiv“, i to se manje ili više radi u svim strankama. Pritisci se kreću od verbalnih ubeđivanja do ucena koje su u vezi sa njihovim poslom, kao i na druge načine – objasnio je tada za naš list Miodrag Stanković, predsednik niških demokrata.
Čelnici SNS-a su to negirali, uz objašnjenje da za takvim pritiscima i nema potrebe, pošto većinska podrška „nikada nije ni bila dovedena u pitanje“. Poverenik SNS-a za Niš Zvezdan Milovanović je kazao da je „ne samo SNS, već i cela vladajuća koalicija jedinstvena u stavu da je potrebno preneti vlasništvo aerodroma iz jednog oblika državne svojine u drugi“.
Uprkos ovakvim tvrdnjama, vrlo je verovatno da je povodom niškog aerodroma bilo ozbiljnih previranja, pošto se i sam predsednik Vučić, koji je i lider SNS-a, javno naljutio zbog situacije u Nišu, ocenjujući da su predaju ovog aerodroma „iskomplikovale podele“ unutar niškog SNS-a. Nešto kasnije je ocenio i da se “lako može dogoditi da Vlada Srbije vrati Aerodrom gradu Nišu”.
O „različitim pritiscima koje trpi“ zbog svog negativnog stava prema besplatnom ustupanju „Konstantina Velikog“ državi javno je govorila jedino odbornica vladajuće Jedinstvene Srbije Jelena Đorđević. Nakon njenog javnog istupa i prisustva na građanskim protestima Jedinstvena Srbija ju je isključila iz odborničke grupe i stranke.
Odbornica Đorđević je zatim dobila i otkaz u javnom komunalnom preduzeću Objedinjena naplata, gde je duže od godinu i po dana radila na određeno vreme, odnosno kao zamena za privremeno odsutne radnike. Ona je za naš list rekla da joj je saopšteno da će dobiti otkaz ukoliko ne promeni mišljenje da neće glasati za „poklanjanje“ aerodroma Republici.
– Takva poruka je stigla iz SNS-a – kazala je ona.
Odbornici Skupštine Niša su, ipak, na sednici 22. juna apsolutnom većinom glasova usvojili odluku o ustupanju osnivačkih prava i imovine niškog arerodroma Republici Srbije. Od 52 prisutna odbornika za tu odluku glasalo je 43, dok je osam odbornika je bilo protiv, a jedan bio uzdržan.
U toku sednice ispred zgrade Skupštine grada više stotina građana je protestvovalo, tražeći da se takva odluka ne usvoji. Osnivačima Inicijative „Ne damo niški aerodrom“, Milošu Boškoviću i Mladenu Jovanoviću, obezbeđenje nije dozvolilo da uđu u salu i obrate se odborncima. Sednicu niškog parlamenta obezbeđivalo je nekoliko desetina pripadnika Komunalne policije i službe obezbeđenja.
Država nijednim dokumentom nije preuzela builo kakve obaveze prema aerodromu i gradu Nišu
Skupštinska odluka je bila osnov da gradonačelnik Bulatović i resorna ministarka Mihajlović 9. avgusta ove godine potpišu ugovor o besplatnom prenosu osnivačkih prava aerodroma „Konstantin Veliki“ sa grada Niša na državu, čime je država preuzela upravljanje aerodromom.
Istoga dana, tadašnji direktor niškog aerodroma Vladica Đurđanović podneo je neopozivu ostavku, uz obrazloženje da je „potpuno iracionalno da preduzeće koje je posle 30 godina postojanja jedva stalo na noge napušta dokazano uspešni model i prelazi na državne subvencije“, te da će „veoma brzo dosadašnji model poslovanja aerodroma biti vraćen deset godina unazad“. On je dodao da „ne želi da učestvuje u onome što sledi“.
Mesec i po dana kasnije ostavku je podneo i Bojan Avramović, direktor Regionalne razvojne agencije Jug, koja kroz studije i elaborate uređuje poslovanje „Konstantina Velikog“ i određuje cene aerodromskih usluga. Avramović je za Danas ocenio da će nakon državnog preuzimanja niškog aerodroma verovatno biti povećane aerodromske takse, a da će onda „Rajaner“ otići iz Niša u Beograd i ofanzivnim otvaranjem novih linija ugroziti „Er Srbiju“. Prema njegovom mišljenju, „ishitreno i problematično preuzimanje vlasništva nad niškim aerodromom je još jedna u nizu brljotina ministarke Zorane Mihajlović u poslednjih godinu dana“.
Naš list je potom od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dobio potvrdu da se država Srbija nije zvanično obavezala da će preuzeti bilo kakve obaveze prema Gradu Nišu i aerodromu „Konstantin Veliki“ nakon preuzimanja aerodroma.
„Takav dokument ne postoji“ i „Takav dokument ne posedujemo“, odgovori su tog ministarstva na naš zahtev za dostavljanje dokumenta u kojima se navode konkretne obaveze države prema aerodromu i gradu Nišu, kao i dokumenti u kojima se vide planirane investicije države u taj aerodrom za 2019. godinu, plan linija u narednom periodu i garantije da broj zaposlenih neće biti smanjen.
Sve najave o investiranju u niški aerodrom i njegov razvoj bile su isključivo verbalne. Predsednik Vučić je obećao da će država nakon preuzimanja ovog aerodroma, koji će narednih godina postati „najvažniji srpski aerodom“, u njega ulagati „još mnogo više“.
Ministarka Mihajlović je dodala da će ubuduće „rasti“ i investicije, i broj linija, i broj putnika i broj zaposlenih na aerodromu, a da će cene aerodromskih usluga „ostati iste“. Ministarka i niški gradonačelnik Niša Bulatović su, takođe, tvrdili da će grad Niš „biti oslobođen“ finansijskih obaveza prema Ministarstvu odbrane za aerodromsko zemljište.
Najave gašenja avio linija
Prema dostupnim podacima, država od dana preuzimanja aerodroma nije ništa investirala u njega. Umesto investicija, na ovom aerodromu su pojedine avio linije redukovane, najavljeno je da će početkom sledeće godine dve profitabilne linije biti ukinute, i broj putnika stagnira, zbog čega je, prema navodima vlasnika, zatvoren i jedini aerodromski restoran.
Niskotarifna avio kompanija „Rajaner“ je potvrdila da će od 31. marta sledeće godine ukinuti let na na relaciji Niš-Diseldorf, kao rezultat „komercijalnog i operativnog ispitivanja i analize“. Prema našim izvorima bliskim aerodromu, popunjenost „Rajanerovih“ aviona na liniji do Diseldorfa je „odlična“.
Ova kompanija je od 4. novembra ove godine tu liniju već redukovala, tako da sada na toj relaciji leti jednom, a ne dva puta sedmično, kao do tog datuma. „Rajaner“ je odluku da reduje i ukine ovaj let obrazložio štrajkovima zaposlenih, većim troškovima usled otkazanih letova i poskupljenjem nafte.
Ovo je druga najava o ukidanju linija postojećih kompanija sa niškog aerodroma od kada je država nad njim preuzela vlasništvo i upravljanje. Krajem septembra mađarski loukoster „Vizer“ najavio da od januara 2019. godine ukida letove do Malmea u Švedskoj.
Posle takve najave predsednik Srbije Vučić je kazao da su razlozi za to „nedovoljno popunjeni avioni“. Takvu tvrdnju je demantovao doskorašnji direktor niškog aerodroma Đurđanović, koji je rekao da se koeficijent popunjenosti putničke kabine na toj liniji kretao od 90 do 95 odsto na godišnjem nivou.
Od državog preuzimanja niškog aerodroma od strane države uvedena je jedna nova linija, do Beča. „Viz er“ od 17. novembra ove godine na toj relaciji leti dva puta sedmično, a prema najavama, od 14. februara sledeće godine imaće jedan let više u toku sedmice. Rutu je dogovorilo bivše rukovodstvo aerodroma u decembru prošle godine, a dogovor je podrazumevao da će“Viz er“ odmah po ustanovljavanju linije leteti tri puta sedmično.
„Svaki centralistički način uravljanja je osuđen na neuspeh“
– Slučaj niškog aerodroma pokazuje da je svaki centralistički način upravljanja osuđen na neuspeh. Mi smo očekivali da avio linije „stanu“ 2021. i 2022. godine, kada lou kosterima ističu ugovori, a one staju već sada. Aerodrom se brže zatvara nego što su to mislili i najveći pesimisti – kaže za Danas Mladen Jovanović, član Upravnog odbora NKD i član Inicijative „Ne damo niški aerodrom“.
On kaže da je „slučaj“ niškog aerodroma jedan od primera koji ukazuje na jako veliki problem u Srbiji – centralizaciju. Politike u našoj zemlji su dosta okrenute centralizaciji i koncentraciji moći u malom krugu ljudi, što može da ima samo loše posledice, objašnjava.
– Srbiji je neophodna decentralizacija političke moći. Vlast mora da bude što bliža građanima, a „lokal“ neizostavno mora da ima veći značaj, umesto da Republika ima sve ingerencije i novac. Politike, novac, institucije – sve je u Beogradu, a svi mi smo pri tom ravnopravni građani i svi plaćamo porez, a ova zemlja se kobajagi zalaže za ravnomerni regionalni razvoj. Srbija je jedna od zemalja u Evropi sa najvećim regionalnim razlikama u kvalitetu života i ekonomiji. Jedna od posledica je i pražnjenje čitavih regiona – kaže Jovanović.
On dodaje da je uprkos građanskom aktivizmu centralizam jak, a klijentelizam sve veći. Rast klijentelizma se posebno vidi u manjim mestima u Srbiji, gde nije retko verbalno i fizičko nasilje prema onima koji misle drugačije od zvanične politike.
Prema njegovom mišljenju, građani i civilni sektor bi morali da pruže daleko ozbiljniji otpor i depolitizaciji društva.
– Istorija pokazuje da su mnogi autoritarni režimi nastali kao posledica pritiska da se društvo depolitizuje. Bavljenje politikom se predstavlja kao prljava ili opasna stvar. Posledica je isključenje građana iz politike i njeno potpuno prepuštanje takvim režimima – napominje Jovanović.
On ističe da je više zadovoljan nego nezadovoljan efektima akcija Inicijative u „slučaju niški aerodrom“. Činjenica je da je država preuzela kontrolu nad aerodromom, ali je dobro što se videlo da u Nišu postoji građanska svest i aktivizam. Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ je imala podršku ne samo građana već i „velikog broja stručnjaka, ljudi iz aviosaobraćaja, advokata, pa čak i mislećih ljudi iz vlasti, odnosno SNS-a, koji se nisu javno eksponirali, ali su puno uradili u korist Inicijative“.
– Sada su ljudi daleko osetljiviji na centralizam i državnu intervenciju. I to bi trebalo da budu važni signali centralnoj vlasti i partijskim centralama da klijentelizam ne može da nadjača želju građana da sačivaju svoj grad, svoj život i svoju perspektivu. Uostalom, od tri posla koja je pravno zacrtala – prenos osnivačkih prava JP Aerodrom Niš, zemljišta i sertifikata, vlast je u praksi uradila samo jedan posao – prenela je osnivačka prava. To govori da je oprezna, odnosno da se plaši reakcije građana – tvrdi Jovanović.
On dodaje da je veoma važno i što je deo institucija reagovao na prijave Inicijative. Upravni sud je dodelio njihov predmet sudiji, tako da bi postupak uskoro mogao da započne. Čeka se izjašnjenje Osnovnog javnog tužilaštva.
– Državna revizorska institucija nas je obavestila da je materijal vezan za odlučivanje o ustupanju niškog aerodroma koji smo joj dostavili prosledila Odeljenju za borbu protiv korupcije. DRI je, dakle, sama procenila da je dostavljena dokumentacija za tu instituciju – kaže on.
„Država je i dalje prilično slepa za inicijative građana“
Sociološkinja Vesna Torović, inače direktorka internet portala Medijska kutija, kaže za naš portal da je Inicijativa “Ne damo niški aerodrom“ odličan primer kako građani mogu da se brzo i sami organizuju, i to isključivo putem društvenih mreža.
– Iznenadni protest građana zbog odluke Gradskog veća da aerodrom besplatno prepusti državi bio je neko “svetlo na kraju tunela “ i pokazao je da postoji ogromno nezadovoljstvo vlašću među Nišlijama. Ta velika energija u građanskom buntu koja se krajem marta desila u Nišu nekakva je nada da među građanima u Srbiji ne vlada potpuna letargija. Najpozitivnije je to što su Nišlije prepoznale važnost zajedničkog interesa, odnosno da je aerodrom strateški značajan za ekonomski razvoj grada i regiona. Među učesnicima protesta je bilo mnogo onih koji nikada nisu koristili usluge niškog aerodroma, ali su se bunili zbog zajedničkog dobra. Uostalom, građanske inicijative tome i da služe – ocenjuje ona.
Torović dodaje da, nažalost, država i dalje ostaje prilično slepa za građanske inicijative, čak i kada su one značajne, a za njih, recimo, prikupljen dovoljan broj potpisa građana da uđu u skupštinsku proceduru kao zakonski predlozi. Ona podseća da u razvijenim demokratskim društvima „postoji nešto što se naziva opšte dobro“. Kada se građani ujedine i zahtevaju da se neki problem ili situacija reši, vlast to mora da prihvati. U Srbiji, međutim, poslanici i odbornici u skupštinskim klupama zastupaju interese partija kojima pripadaju, a ne interese građana, odnosno birača.
– Srpskom politikom definitivno dominira klijentelizam. Mnogo je važnije miljenje partijskog šefa u Beogradu nego potrebe građana. Politike ne rade u korist običnog čoveka već u interesu partija i njima bliskih grupacija. Dozvolili smo da politika bude zarobljena od partija. Umesto da imamo državu koja reaguje na potrebe građana, mi zadovoljavamo potrebe male grupe ljudi koja je bliska vlastima – slaže se Mladen Jovanović.
On kaže da se to vidi na primeru niškog aerodroma, mini hidroelektrana, drugih resursa koji se oduzimaju u korist kapitala i interesnih grupa.
– Recimo, ko izdaje dozvole i ko zarađuje na Kopaoniku? Ljudi iz Beograda i ljudi bliski centralnoj vlasti, pošto su kijališta Srbije centralizovana. Kopaonik bi trebalo da pripada Brzeći, Raškoj, svima nama, a ne da služi tome da donese profit maloj grupi ljudi bliskoj vlastima – navodi on.
On dodaje da uprkos takvom stanju stvari Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ neće stati.
– Moguće je da posle domaćih institucija idemo i pred one međunarpodne, pa i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Siguran sam da će pravda da pobedi, ali je pitanje da li će tada biti kasno po niški aerodrom, jer se avio linije već gase. Kada odu lou kost kompanije, biće to Pirova pobeda – zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
