Sporazum sa EAEU radi opstanka na ruskom tržištu 1Foto: EPA-EFE/ SERGEI ILNITSKY POOL

Naime, kada je osnovana EAEU, 2015. doneta je odluka da svi sporazumi koje te zemlje imaju sa trećim državama moraju da se unificiraju i prošire na sve članice. To su već uradili sa Vijetnamom, Singapurom, Iranom i Kinom, a pregovori su počeli sa Indijom, Egiptom i Izraelom – kaže za Danas Rasim LJajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, i dodaje da je naš cilj bio da se pre svega zadrži izvozni režim sa Rusijom, na koju se odnosi 93 odsto ukupno plasirane robe na tržišta EAEU, ali i da je od značaja to što se mogućnosti šire.

LJajić ističe da je novi sporazum usaglašen sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i da je primena za naše izvoznike jednostavnija, ali nije mogao da precizira kada će početi njegova primena jer je pre toga potrebno da se izvrši ratifikacija i u srpskom i u parlamentima svih pet zemalja članica EAEU.

Takođe, naglašava da je 99 odsto srpske roba koja je prethodnim sporazumima bila na bescarinskom režimu zadržalo taj status ali i da su se na spisku našli novi proizvodi, neke vrste sireva, duvan, voćne rakije, cigarete.

– Pokušali smo da kroz pregovore na spisak stavimo i automobile, živinsko meso, šećer i određene vrste penušavih vina, ali to nismo uspeli – kaže LJajić i naglašava da je reč isključivo o ekonomskom dokumentu u kome nama nijednog traga politike.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić objašnjava da je za Srbiju koristan svaki sporazum koji otvara nova tržišta, i ocenjuje da ljutnja Brisela nije opravdana jer mi još uvek imamo autonomnost da donosimo odluke u skladu sa svojim interesima, posebno ako je već i predviđeno da njihova važnost prestaje kada postanemo članica EU.

– Ne očekujem neke značajnije efekte, jer ni sankcije koje je EU uvela Rusiji nisu naročito podigle vrednost našeg izvoza u tu zemlju, on se zadržao na oko šest odsto udela u ukupnom izvozu. Moguće je da će sporazumi više značiti stranim firmama koje posluju u Srbije i koje su i do sada, koristeći srpsko poreklo robe, izvozili najviše u Rusiju. Naša privreda prirodno je integrisana u proizvodne lance EU, sa kojom imamo još povoljnije sporazume. Na primer, nema ograničenja da u robi najmanje 51 odsto udela ima domaća privreda, jer je prihvaćena takozvana kumulacija porekla, što znači da se i udeo u proizvodu koji potiče iz zemalja EFTA i CEFTA smatra domaćim, što značajno proširuje našu izvoznu paletu i na tom tržištu plasira se između 60 i 80 odsto naše robe – kaže Bjelić i dodaje da poziciju Srbije u trgovini sa svetom otežava to što nismo članice STO, pa su tim pre ovakvi sporazumi nužni i dobrodošli.

I privrednici su saglasni da je sporazum dobar i da oni koji već rade sa Rusijom sada imaju mogućnost da se prošire na celu EAEU.

– Ne očekujem da će plasman naše robe biti nešto mnogo veći, ali je svakako bolje da takav sporazum imamo nego da ga nemamo. Metalac, na primer, radi na ruskom tržištu i nama odgovara da dobijemo lakši prolaz na susedne zemlje. Problem je, međutim, to što mi nemamo dovoljno jaku privredu koja bi takav sporazum mogla bolje da iskoristi – kaže za Danas Dragoljub Vukadinović, predsednik kompanije Metalac.

Prosek i ispod

Evroazijsku ekonomsku uniju čini pet zemalja – Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija. Prema podacima Svetske banke, samo Rusija ima BDP po glavi stanovnika u nivou svetskog proseka, 11.282 dolara u 2018. Sledeći po ekonomskoj snazi je Kazahstan, sa BDP-om od 9.331 dolar i Belorusija sa 6.290 dolara po glavi stanovnika, dok članice na koje je proširen sporazum u trgovanju sa Srbijom imaju Jermenija 4.212 i Kirgistan 1.281 dolar. Srbija po glavi stanovnika ostvarila je u prošloj godini 7.243 dolara, a svetski prosek je 11.298 dolara po stanovniku.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.