Foto: EPA-EFE/ FILIP SINGERPredsednik Srbije Aleksandra Vučić rekao je da će naredne sedmice imati neke kontakte koji se odnose na dolazak nemačke kompanije Folksvagen, za koju se, prema njegovim rečima, bori pet zemalja.
Osim Bugarske, Rumunije i Turske, koje je Vučić naveo, prema saznanjima Danasa u igri je i Severna Makedonija. Predsednik je pre desetak dana na mitingu u Velikoj Plani rekao i da su šanse za dolazak Folksvagena u okolinu tog mesta pola-pola, i da zavise od nadmetanja Srbije sa konkurentskom zemljom, najverovatnije Turskom, pošto Rumunija i Bugarska „to više nisu“. Istovremeno, domaći mediji su, pozivajući se na Dojče vele, preneli da je upravo Bugarska glavni konkurent Srbiji, dok je jedan domaći tabloid, blizak Vučićevoj vlasti, tvrdio da je Folksvagen već prelomio i odlučio se za Srbiju.
Indikativno je i to što izjava da Folksvagen „tek što nije“, pada u trenutku kada se očekuje pritisak za rešavanje problema sa Kosovom, ali i ozbiljnih građanskih protesta protiv režima, pa je jedna od spekulacija da takve najave imaju ulogu da anesteziraju pobunjeni deo srpske javnosti.
Činjenica je da Folksvagen odranije ima strateško opredeljenje da u nekoj od balkanskih država podigne multibrend fabriku, u čiju izgradnju i opremanje bi bilo investirano oko 1,5 milijardi evra, koja bi proizvodila do 300.000 automobila godišnje a zaposlila oko 5.000 radnika. Proizvodila bi određeni model „škode“ i „seata“, u Češku bi se preselila proizvodnja „pasata“ dok bi glavne fabrike u Nemačkoj – Erikon, Emden i Hanover, počele izradu vozila na električni pogon. Prema nezvaničnim informacijama Dojče velea, nemačka kompanija trebalo bi definitivno da prelomi početkom aprila da li će i gde da gradi novu fabriku na Balkanu.
Prema tim izvorima, najozbiljniji kandidati su Bugarska i Srbija, i obe zemlje imaju svoje prednosti. Bugarska, jer je članica Evropske unije i ima dobru ekonomsku saradnju sa Nemačkom, vrednu više od osam milijardi evra godišnje, pri čemu ostvaruje suficit od oko 320 miliona evra. Nedostaci su joj što nikada nije imala automobilsku industriju, te joj nedostaju tradicija, obučeni radnici i stručnjaci, kao i proizvođači auto-delova. Srbija ima relativno dugu tradiciju u automobilskoj industriji, ali bi trebalo uvažiti i to što je Folksvagen dva puta do sada dolazio u Srbiju i Kragujevac kako bi započeo proizvodnju automobila, ali da je oba puta odlazio neobavljena posla. Pre no što je, u aprilu 1991. preuzeo češku Škodu, Folksvagen je bio zainteresovan za partnerstvo sa Zastavom, koja je tada još uvek izvozila „jugo“ u Ameriku, i spremala novi model („floridu) za američko tržište. Saradnja nije uspostavljena jer je poslovodstvo kragujevačke fabrike već pregovaralo sa Fijatom o formiranju zajedničke kompanije (sa vlasničkim odnosnom 50:50) za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje. Folksvagen je, sećaju se učesnici tih razgovora, nevoljno otišao u Češku i tamo sa Škodom napravio bum, a Zastava i Fijat tada dogovaranu zajedničku fabriku nikada nisu napravili, pošto su ih nedelju dana pre potpisivanja konačnog sporazuma sprečile sankcije međunarodne zajednice.
– U martu 2008. delegacija Folksvagena ponovo je bila u Kragujevcu i Zastavi. Menadžeri nemačke kompanije otvoreno su rekli da ih Zastava više ne zanima, već da bi hteli da u okolini Kragujevca naprave potpuno novu fabriku. Ponuđene su im tri lokacije i predstavnici Folksvagena prihvatili su Kormansko polje a od rukovodstva grada zatražili su elaborat sa detaljnim informacijama o broju stanovnika, o demografskim kretanjima u šumadijskom delu Srbije, obrazovnim ustanovama, infrastrukturi i planovima u toj oblasti, izvorima i tokovima energije – priseća se mr Vlada Vučković, koji je 2008. bio član Gradskog veća Kragujevca za privredu i privatizaciju i učestvovao je u izradi elaborata za Folksvagen.
Vučković kaže da je, pored Kragujevca, kandidat za izgradnju Folksvagenove fabrike u Srbiji bio i Zrenjanin, najviše zbog lokacije tog grada, odnosno njegove blizine granice sa zemljama Evropske unije – Rumunijom i Mađarskom. Ali, te godine u maju pojavio se Fijat i državnom rukovodstvu za Zastavu dao ponudu „koja se ne odbija“. Elaborat za Folksvagen rađen je i dalje, kontakti sa Nemcima nisu prekidani ni mesecima posle dolaska Fijata. Država je, navodno, Folksvagenu odabranu lokaciju ponudila gratis, plus 50 miliona evra učešća u izgradnju fabrike za proizvodnju, kako je tada navođeno, 150.000 automobila godišnje, koje je nemačka kompanija planirala da prodaje na ruskom tržištu… Predstavnici tadašnje kragujevačke vlasti koji su učestvovali u pregovorima, međutim, „odgovorno tvrde“ da država nije bila iskrena prema nemačkoj kompaniji, te da je zbog Fijata, koji nije želeo nikakvu konkurenciju u Srbiji, odustala od izglednog aranžmana sa Folksvagenom. Ima i onih koji tvrde da se i Folksvagen predomišljao, pošto Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije nije obuhvatio plasman automobila.
Ono što je sasvim izvesno jeste da se Folksvagen još nije odlučio za Srbiju, ali ni za neku od ostalih zemalja koje se pominju kao destinacije. Da jeste – znalo bi se. Donošenju odluke o izboru lokacije za gradnju fabrike, vredne milijardu i po evra, prethodi ozbiljna i dugotrajna priprema. Tako obiman posao ne može da ostane nepoznat javnosti. Naprotiv, ukoliko Folksvagen zaista bude zainteresovan da fabriku gradi u Srbiji, konkretno u Kragujevcu, njegovoj okolini, ili između Ćuprije i Paraćina, kako se takođe spekuliše, to će da se sazna čim njihovi stručnjaci dođu i angažuju domaće konsultante.
Fijat otvorio put
Ukoliko se opredeli za Srbiju, Folksvagen nikako neće, kako smatra deo domaće javnosti, da preuzme Fijatovu fabriku u Kragujevcu. Neće, jer velike i ozbiljne automobilske kompanije, a Grupacija Fijat Krajsler automobili to jeste, ne prodaje svoje fabrike po svetu „na komad“. Neće ovde da dođe ni zbog Fijata – kako to smatraju pojedini analitičari – zbog kojeg se dva puta povlačio iz Srbije neobavljena posla, ali je činjenica da je Fijatovo preuzimanje fabrike u Kragujevcu, obezbedilo dolazak velikog broja respektibilnih proizvođača auto-delova (Manjeti mareli, DŽonson kontrols, Jura korporacija, Leoni, Sigit…), što Srbiji daje prednost u privlačenu automobilskih kompanija, koja do sada ni izbliza nije korišćena.
Ko je pravi favorit?
Boljim poznavaocima automobilske industrije izjave i „pouzdane informacije“ o dolasku Folksvagena, deluju neozbiljno, najviše zbog tvrdnje Vučića da je „Srbija stabilnija, jača i bolja i Bugarske, Rumunije i Turske“. Međutim, sve tri zemlje su, ne samo zbog Kosova, politički stabilniji, kumulativni rast bruto društvenog proizvoda u poslednjih pet godina im je dvostruko ili višestruko veći od našega pa su ekonomski jače i stabilnije, dok je Srbija po tim kriterijumima u rangu ili tek nešto iznad Severne Makedonije. Rumunija i Turska decenijama unazad imaju i ozbiljnu automobilsku industriju – u Rumuniji su Dačija, Reno i Ford, a u Turskoj, pored domaćeg Tofasa, prisutni su Ford, Honda i Hjundai. Srbija je, na tom planu, u prednosti nad Bugarskom i Severnom Makedonijom, koje nemaju nikakvu auto-industriju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
