Srbija podeljena oko budućnosti svoje dece

U maju je Svetska banka objavila veliko istraživanje „Fer napredak? Ekonomska mobilnost kroz generacije u svetu“, na bazi Globalne baze podataka o međugeneracijskoj mobilnosti (GDIM) koja obuhvata čak 96 odsto stanovništva sveta u poslednjih 50 godina, koje je pokazalo da je mogućnost napredovanja kako novih generacija u odnosu na prethodne, tako i napredovanja unutar jedne generacije kroz društvene slojeve, od siromašnih naviše, jedan od ključnih faktora smanjenja nejednakosti. Brojni autori su poslednjih godina utvrdili da velika nejednakost i to pre svega nejednakost šansi predstavlja možda i glavnu prepreku za veći privredni rast.

Ključnu ulogu u napredovanju igraju, očekivano, dohodak stanovništva, kao i obrazovanje.

Dva pitanja koja opisuju u stvari da li neko društvo iz generacije u generaciju napreduje su „Da li ja živim bolje od svojih roditelja?“ i „Da li će moja deca živeti bolje od mene?“.

Odgovori na ova pitanja mogu biti iznenađenje s obzirom da je stanovništvo relativno nerazvijenih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza izuzetno optimistično, dok su neke razvijene zemlje koje se nalaze u svetskom vrhu po nivou dohotka prilično pesimistične u vezi svoje budućnosti. U svemu tome Srbija se nalazio u sredini. Naime, skoro da je identičan broj onih koji smatraju da žive bolje nego njihovi roditelji, kao i onih koji pak misle da je njihov život teži nego život njihovih roditelja. Isto je kada se radi i o očekivanjima za narednu generaciju. Skoro podjednak broj ispitanih u Srbiji očekuje da će njihova deca živeti lošije od njih, kao i onih koji imaju potpuno drugačija, pozitivnija očekivanja za narednu generaciju. Sredinu tabele delimo sa Rusima, Ukrajincima, Poljacima…

Zanimljivo je da su najoptimističnije zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Uzbekistan, Tadžikistan, Litvanija, Kirgistan, Kazahstan. U ovim zemljama od 60 do čak 80 odsto ispitanih očekuje da će njihova deca živeti bolje, kao i da sami žive bolje od svojih roditelja.

Svoj sadašnji u odnosu na život roditelja najgore ocenjuju Jermeni. Svega 25 odsto ispitanih stanovnika Jermenije smatra da živi bolje od roditelja, a odmah iznad njih su Makedonci. Zanimljivo je recimo da i Italijani i Nemci većinski smatraju da žive lošije nego njihovi roditelji.

U vezi budućnosti ubedljivo su najpesimističniji Slovenci od kojih samo 10 odsto očekuje da će njihova deca živeti bolje od njih. Na dnu ove tabele nalaze se i Italija, Grčka, Kipar, Češka, Slovačka… Na drugom kraju nalaze se opet Uzbekistan, Kirgistan i Tadžikistan, a pri vrhu su i Albanci kojih oko 70 odsto očekuje bolji život svoje dece, kao i stanovnici Kosova kojih oko 65 odsto očekuje isto.

U istraživanju Svetske banke došlo se i do zaključka koji možda deluje i očigledno, u zemljama u razvoju je teže ostvariti ekonomski napredak unutar generacije nego u bogatim zemljama. Veća relativna mobilnost, utvrđeno je, vrlo je povezana sa manjom nejednakošću šansi u nekom društvu. Ovo se odnosi pre svega na to da sudbina nekog pojedinca što manje zavisi od pola, rase, mesta ili zemlje rođenja, kao i od statusa ili obrazovanja svojih roditelja.

Takođe i u zemljama sa malim ili nikakvim privrednim rastom u dužem periodu teško je očekivati da će naredna generacija živeti bolje od sadašnje.

Ovo Srbiju stavlja u neugodnu poziciju s obzirom da je recimo tek prošle godine dostigla nivo BDP-a iz 2008. godine, a da ne spominjemo sav izgubljeni kapital i vreme tokom devedesetih godina prošlog veka. Takođe, Srbija mereno džini koeficijentom, prema istraživanju naučnika iz Fonda za razvoj ekonomske nauke, prošle godine je bila zemlja sa najvećom dohodovnom nejednakošću u Evropi. Autori ove studije navode tranziciju kao jedan od glavnih uzroka povećanja nejednakosti u Srbiji jer smo recimo imali deceniju u kojoj smo svake godine sem jedne (2009) imali privredni rast, a istovremeno samo u dve godine rast zaposlenosti. Ovo je posledica privatizacije i restrukturiranja velikog broja državnih i društvenih preduzeća, što je donelo gubitak radnih mesta. Dok je u drugim zemljama CIE nakon toga došlo i do rasta privrede i rasta zaposlenosti u Srbiji je nakon izbijanja krize došlo do daljeg smanjenja zaposlenosti. Tek poslednjih godina ova dva parametra su se uskladila.

U ovoj studiji navodi se i da postoji problem da deca nemaju iste šanse za uspeh, odnosno da je dvostruko više funkcionalno nepismene dece u porodicama koje se nalaze među 20 odsto populacije najnižeg socioekonomskog statusa nego u 20 odsto najbolje stojećih porodica.

„Deca iz prve grupe zaostaju za svojim vršnjacima čiji roditelji pripadaju višim društvenim slojevima i to za dve školske godine, što ukazuje da obrazovni sistem ne uspeva da poništi efekte socioekonomskih nejednakosti. Štaviše, u nekim segmentima ih i produbljuje“, navodi se u studiji Dohodna nejednakost u Srbiji.