Status kvo ili zaokret u poslovnoj politici Italijana

Proizvodne trake biće pokrenute i u kompaniji Fijat – Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, u kojoj je u prethodnih sedam meseci proizvedeno oko 35.000 vozila svih verzija redizajniranog modela „fijat 500L“, dok je izvoz u prvom polugodištu premašio 28.000 automobila. No, ono što će obeležiti ovu poslovnu godinu, svakako je vest da je višegodišnji šef kompanije Fijat – Krajsler automobili Serđo Markione iznenada preminuo 25. jula. Nekoliko dana ranije bilo je objavljeno da je Upravni odbor FCA grupacije Markionea razrešio dužnosti izvršnog direktora i da je na njegovo mesto imenovao Amerikanca Majkla Menlija, direktora kompanije DŽip, koji je postigao zapažene uspehe u proizvodnju, promociji i prodaji tog Krajslerovog brenda.

Ono što, međutim, pada u oči jeste činjenica da je odlazak Serđa Markionea u Srbiji propraćen „gromoglasnom tišinom“. Nisu se tim povodom oglasili državni čelnici, uprkos činjenici da je Vlada Srbije partner FCA grupacije u upravljanju kompanijom Fijat – Krajsler automobili Srbija, u kojoj država Srbija ima 33 odsto kapitala. Iznenađenje, naročito u redovima stručne javnosti, je utoliko veće ako se zna da je upravo Markione biznismen, koji je 2008, odlukom da se Fijat vrati u Kragujevac i da na temeljima nekadašnje Zastavine fabrike automobila izgradi najsavremeniju fabriku za proizvodnju putničkih vozila na svetu vrednu oko 1,5 milijardi dolara, presudno doprineo obnavljanju propale domaće automobilske industrije. Treba podsetiti i na to da je Fijat, od 2004. godine kad je Markione preuzeo vlast u toj kompaniji, počeo da beleži nagli rast plasmana svojih automobila na evropskom tržištu – prodaja je u periodu od 2004. do 2007. godine skočila sa 600.000 na više od 900.000 automobila. Zato je menadžment italijanske kompanije odlučio da proširi proizvodne kapacitete u zemljama istočne Evrope, u kojima su troškovi proizvodnje niži. Do početka 2008, Fijat je o izgradnji nove fabrike pregovarao sa vlastima u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Slovačkoj, pa i u Rusiji. Prekretnica u Fijatovim poslovnim planovima nastaje početkom 2008. kada je Srbija ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, čime su stvoreni uslovi za bescarinski plasman proizvoda iz Srbije na tržišta EU. I čelnici Fijata su se tada, namah, dosetili da u Kragujevcu i imaju fabriku koja je građena i njihovim novcem (kreditom Fijata od 30 miliona dolara, početkom 60-ih prošloga veka, počela je izgradnja fabrike automobila), i koja je u tehnološko-proizvodnom smislu bila Fijatova filijala. I tako je krenulo oživljavanje srpske automobilske industrije. Ostalo je istorija.

Pitanje koje u ovom trenutku najviše muči srpsku javnost, ali i zaposlene u kragujevačkoj fabrici, jeste da li će planovi te multinacionalne kompanije da se menjaju u odnosu na ono što je 1. juna najavio pokojni Markione. Odgovor se očekuje od aktuelne srpske vlasti čiji bi predstavnici tu informaciju trebalo da provere u kontaktima sa novim menadžmentom FCA grupacije. A Markione je, podsetimo, predstavljajući plan FCA za narednih pet godina, poručio da je predviđen nastavak proizvodnje „fijata 500L“ u Srbiji i nagovestio mogućnost proizvodnje hibridne verzije tog modela, sa pogonom na benzinski i električni motor. Pojedini domaći mediji su, doduše, nakon razrešenja Markionea sa mesta izvršnog direktora FCA grupacije preneli reagovanje Vlade Srbije, prema kome u Nemanjinoj 11 ne očekuju promene u radu Fijatove fabrike u Kragujevcu. „Markione nije otišao iz kompanije zbog poslovnih razloga, već zbog zdravstvenih problema. Nemamo informacije da bi to moglo bilo šta da promeni u strategiji razvoja kompanije Fijat Krajsler automobili, pa ni fabrike u Srbiji. Verujemo da će petogodišnji plan razvoja koji je Markione predstavio 1. juna nastaviti da se sprovodi“, navodno je rečeno u Vladi Srbiji.

Fijat jeste, i to je gotovo izvesno, u Srbiju došao da bi ostao. Na takav zaključak navodi i podatak da u Kragujevcu ima jednu od najsavremenijih fabrika na svetu, u koju je uloženo više od 1,4 milijarde evra, i gde će troškovi proizvodnje, čak i da država ukine većinu benefita koje već deset godina daje toj kompaniji, biti neuporedivo niži nego u Italiji, Poljskoj, Turskoj, Brazilu… Ali, Vladi Srbije ne bi trebalo da bude svejedno da li u kragujevačkoj fabrici radi oko 2.400 radnika, koliko ih sada ima, ili će taj broj, ukidanjem jedne smene o čemu se u Kragujevcu sve glasnije spekuliše, u dogledno vreme biti prepolovljen. Zbog konstantnog pada proizvodnje i plasmana.

Signal za uzbunu?

Da razloga za izvesnu dozu zabrinutosti, ipak, ima o tome svedoči podatak da proizvodnja i plasman „fijata 500L“ pada iz godine u godinu. Izvoz kompanije FCA Srbija lane je, prvi put, vredeo manje od milijardu evra. Iako je „fijat 500L“ i dalje najprodavaniji automobil u svom segmentu, ipak je u prvoj polovini ove godine na evropskim tržištima prodato 28.772 vozila, što je manje nego u istom periodu lane. Pad plasmana „fijata 500L“ beleži se i u Italiji. Odlazak Markionea, povlačenje Alfreda Altavile, te dolazak Amerikanca Menlija na čelo FCA grupacije, ali i podaci o konstantnom padu proizvodnje i plasmana u matičnoj fabrici, trebalo bi da budu signal za svaku vladu da krene u akciju i da proveri kakva je budućnost kompanije koja je okosnica domaće auto-industrije i lokomotiva spoljnotrgovinske razmene.