Štednja u dinarima i dalje isplativija od evra 1Foto: EPA / Salome Kegler

Dinarska štednja je u julu premašila iznos od 100 milijardi dinara, sopštila je Narodna banka Srbije u analizi isplativosti dinarske i devizne štednje.

Dinarska štednja je u prethodnih devet godina povećana gotovo šest puta, za čak 81 milijardu dinara i polovinom 2021. godine dostigla je 99 milijardi dinara. Skoro polovina ovog prirasta ostvarena je u poslednje tri godine.

U istom periodu i devizna štednja je povećana sa osam milijardi 2012. na 12 milijardi evra na kraju juna 2021. godine.

Rezultati redovne polugodišnje analize isplativosti štednje NBS, urađene za period od juna 2012. do juna 2021. godine govore u prilog činjenici da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Štediša koji je oročio 100.000 dinara na godinu dana i zanavljao ga u periodu od devet godina u junu 2021. godine dobio je više od 42.000 dinara (358 evra) više od štediše koji je u istom periodu položio na štednju evra u istoj protivvrednosti.

Oročavanje depozita u dinarima na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih devet godina bilo je isplativije, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od juna 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u junu 2021. oko 1.500 dinara (13 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Dinarska štednja oročena na tri meseca je bila isplativija od štednje u evrima u preko 87 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.

Glavni razlozi za veću isplativost štednje u dinarima su više kamatne stope na dinare, nego na evre, zatim kamata od devizne štednje se oporezuje sa 15 odsto, dok je dinarska štednja neoporezovana.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Štednja u dinarima i dalje isplativija od evra”

  1. Prinudjen sam da ugasim svoj devizni racun u banci intesa , jer mi se suma svakog meseca smanjuje ! Umesto da dobijam bilo kakvu kamatu , iako ulog nije orocen , banka uzima nekakvu „naknadu za odrzavanje racuna“ . Tako , da ako recimo na racunu postoji suma od npr. 50 eura , to ce za nekoliko meseci da se „istopi“ , posto banka uzima svakog meseca odredjeni iznos . Da li ovo ima jos igde , postovana gospodo ? Da nas banka tera u menjacnice , da drzimo evre u slamarici !

  2. Koliko para ima na računu Agencije za osiguranje depozita? Neka im ostavlja pare neko naivniji, meni je dosta državnih pljački banaka.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.