Strateško partnerstvo viza za ulazak u NIS

Informativni tim sajta Enerdžiobzerver uputio je juče otvoreno pismo ambasadoru Ruske Federacije Aleksandru Aleksejevu i ministru energetike Aleksandru Popoviću u kojem se navodi da su na konferenciji za novinare, sazvanoj povodom predaje Nacrta sporazuma o saradnji dveju država u oblasti naftne i gasne privrede, izneli nepotpune informacije. Prema oceni Enerdžiobzervera Srbija je umesto glavnog gasovoda dobila samo jedan krak Južnog potoka što znači da Srbija neće od tranzitnih taksi ubirati očekivanih 200 miliona dolara.

Memorandum rešava enigmu

Kako je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare izjavio ministar energetike Aleksandar Popović, sporazum o saradnji vlada Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede predstavlja nastavak Memoranduma o razumevanju i izgradnji gasovoda kroz Srbiju koji su 20. decembra prošle godine u Moskvi potpisali predstavnici Vlade Srbije i Gazproma. Od Ministarstva energetike tražili smo kopiju tog dokumenta za koji su nam rekli da je javan i da ga možemo dobiti, ali je u toku jučerašnjeg dana nismo dobili.

– Preko tog kraka bi eventualno tranzitirao gas samo do Bosne i Hercegovine, a on je i do sada prolazio kroz Srbiju, pa se domaći zvaničnici nisu hvalili enormnim zaradama od taksi. Prekjučerašnja konferencija najavila je i buduće strateško partnerstvo Rusije i Srbije u celokupnoj energetici, a u taj paket ulazi i privatizacija Naftne industrije Srbije – navodi se u pismu i traži iznošenje detalja Nacrta sporazuma jer se stiče utisak da će Gazprom „preko veze“ dobiti NIS, a možda i delove Elektroprivrede Srbije.

Gazprom gradi skladište kod Berlina

– Važno pitanje u vezi s Nacrtom sporazuma jeste i da li zaista postoji zainteresovanost ruskog partnera da gradi skladište gasa u Srbiji s obzirom na to da Gazprom počinje izgradnju najvećeg skladišta gasa u Evropi u blizini Berlina. Imaju li onda interes da ovde grade skladište – pita se Zorana Milanović-Mihajlović. Treba podsetiti da je Gazprom već dobio dozvole da dva rudnika severno od Berlina pretvori u skladišta gasa. Kod gradića Hinrikšagena kupili su rudnik dubine 650 metara u koji bi moglo da smesti pet milijardi kubnih metara gasa. Izgradnja skladišta u Hinrikšagenu trebalo bi da počne već 2009. godine i koštaće 420 miliona evra. Tu će se slivati gas iz gasovoda Severni potok. Ukoliko bude potrebe Gazprom najavljuje da će izgraditi skladište i u drugom rudniku kod gradića Švajnrih.

U Ministarstvu rudarstva i energetike rekli su nam da na njihovu adresu nije stiglo otvoreno pismo Enerdžiobzervera pa zato ne žele da komentarišu iznete stavove.
Stručnjak za energetiku Zorana Milanović-Mihajlović kaže za Danas da Srbiji odgovara bilo koja varijanta izgradnje gasovoda jer je realno posmatrano mala zemlja kojoj treba gas, ali da su ključna pitanja ko će graditi gasovod i da li će NIS biti poklonjen ruskom partneru.
– Ako izgradnja gasovoda bude poverena Jugorosgasu Srbija će imati ozbiljan problem jer ima veoma malo učešće u Jugorosgasu i to automatski znači da će imati malo učešće u svemu ostalom. Prirodno je da se, kada je reč o gasu, Srbija veže za Rusiju, ali druga važna stvar u Nacrtu sporazuma jeste privatizacija NIS. S obzirom na to da je ruski partner izrazio želju za modernizacijom odnosno strateškim partnerstvom sa NIS to znači da će strateški partner na mala vrata ući u to preduzeće i da neće biti tendera za privatizaciju. Zar smo se sedam godina maltretirali i angažovali privatizacione savetnike da bi sada preko Nacrta sporazuma NIS dobio strateškog partnera – ocenjuje Zorana Milanović-Mihajlović.
Naša sagovornica upozorava da je opasno da se Srbija okrene samo jednom partneru u energetici i podseća da naša zemlja sporazumom daje gasnu privredu i preko NIS i naftnu privredu, a da bi ruskim partnerima mogao da pripadne i elektroenergetski sektor s obzirom na to da su već pokazali interes za gradnju gasnih elektrana i strateško partnerstvo sa EPS.
– Nikako nam ne odgovara da NIS, koji ima dve rafinerije na putu budućeg Panevropskog naftovoda, dajemo na takav način bilo kom partneru. Rusi su kupili Rafineriju nafte Bosanski Brod i time pokazali da imaju regionalne namere, a to uključuje i naše tržište. Pitam se šta će u tom slučaju biti sa NIS, koji je mogao da bude regionalni lider i da kupi rafineriju u Bosanskom brodu, a sada smo došli u situaciju da ga praktično poklanjamo – ističe Zorana Milanović-Mihajović i dodaje da iako je reč samo o Nacrtu sporazuma taj dokument mnogo govori.
Sajt Enerdžiobzerver nedavno je pisao da glavni deo gasovoda Južni potok neće proći kroz Srbiju. Jedna od ranije razmatranih ruta jeste da gasovod iz Bugarske skrene ka Rumuniji i prođe kroz Mađarsku i Austriju na putu do Italije. Mediji spekulišu da austrijska kompanija OMV i mađarski MOL aktivno lobiraju da Gazprom izabere baš tu trasu čime bi sebi obezbedili dodatne količine gasa i onemogućile Srbiju da postane regionalni lider u distribuciji gasa. Da je OMV veoma zainteresovan da pridobije Gazprom i postane glavni distributer ruskog gasa u Evropi svedoči i ponuda ruskoj kompaniji iz novembra ove godine da preuzme 50 odsto udela u skladištu gasa OMV u Baumgartenu u blizini Beča. To skladište je trenutno treće po veličini u Evropi, ali OMV nudi Gazpromu da prošire njegove kapacitete kako bi postalo najveće skladište na kontinentu. Ruska kompanija je najavila da će do polovine decembra potpisati ugovor. Koliko je Južni potok važan za OMV može se videti i iz činjenice da bi udruživanjem s Gazpromom bila ugrožena realizacija plana Evropske unije za izgradnju gasovoda Nabuko kojim bi gas iz zemalja oko Kaspijskog jezera stizao u Evropu obilazeći Rusiju. Skladište Baumgarten predviđeno je da bude važna tačka na trasi budućeg gasovoda Nabuko.