Tatjana Matić: Jedini cilj - opstanak sektora i očuvanje što više radnih mesta 1Foto: MTTT

Iako je u Srbiji i domaći turizam zabeležio pad na godišnjem nivou zbog pandemije, zbog zatvaranja granica i orijentacije na lokalna putovanja u pojedinim mesecima došlo je do porasta. Na primer, u avgustu 2020. broj domaćih turista bio je veći za 25,3 odsto u odnosu na avgust prethodne godine, a u septembru za skoro devet odsto, kaže za Danas ministarka turizma Tatjana Matić.

* Mnogi su prošle godine more zamenili domaćim planinama i banjama i očigledno je da je popunjenost kapaciteta bila dobra. S druge strane, gradovima su, zbog nedostatka stranih gostiju, nedostajali turisti.

– Najposećeniji su bili Beograd, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Zlatibor i Kopaonik. Značajno manji broj stranih turista svakako je uticao na turizam gradova, posebno u oblasti kongresnog turizma, budući da su pre kovida, od ukupnog broja ostvarenih stranih noćenja u Beogradu, čak do 75 odsto činili strani kongresni i poslovni gosti.

* Gde i u šta država i lokalne samouprave, ali i sami turistički radnici treba još više da ulažu ne bi li ponuda bila kvalitetnija?

– Ulaganje u infrastrukturu je ključan i svakako kontinuirani proces, između ostalog i jer se navike i potrebe savremenog turiste stalno menjaju. U 2021. smo za podršku infrastrukturnih projekata opredelili 600,5 miliona dinara, za projekte promocija, manifestacija i obrazovanja u turizmu 115 miliona dinara, a za kredite preko Fonda za razvoj 90 miliona dinara. Razvijenije turističke destinacije traže ulaganja u nove smeštajne kapacitete, nove turističke sadržaje, digitalizaciju turističke ponude, dok je u nedovoljno afirmisanim destinacijama često potrebna adaptacija i obnova turističkih atrakcija u koje se nije ulagalo još od prošlog veka, ili turistička signalizacija… Ciljevi su i privlačenje stranih turista i motivacija domaćih turista da odmor provodu u Srbiji i nakon pandemije. Strateški definisani turistički proizvodi od značaja za razvoj turizma su turizam gradova, manifestacije, planinski turizam, banjski i zdravstveni turizam, tematske rute, ruralni turizam, nautički turizam, poslovni turizam, kulturno nasleđe, specijalni interesi i tranzitni turizam, i na destinacijama prema potencijalima i potrebama važno je utvrditi prioritete i planove daljih ulaganja.

* Koliko je bila teška 2020. za turizam u Srbiji – kome je kriza najviše odmogla u ovom sektoru, koliko je ljudi ostalo bez posla?

– Devizni priliv je u 2020. bio u padu za 24,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, koja je bila rekordna sa 1,43 milijarde evra prihoda samo od stranih turista. U prošloj godini u Srbiji je boravilo svega 445.711 stranih turista, što je 75,9 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, a od početka pandemije taj pad je u nekim mesecima išao čak i oko 90 odsto. Takođe, iako postoje očigledni nagoveštaji da se domaći turizam polako oporavlja, u odnosu na 2019. bilo je ukupno 25,4 odsto manje domaćih turista, što će se odraziti na ukupnu štetu. Međutim, jednu od najtežih turističkih godina ćemo meriti i po drugim parametrima i procene govore da je turizam u Srbiji pretrpeo štetu i veću od milijardu evra. Tu se ubrajaju i gubici turističkih agencija, vodiča, pratioca, hotela posebno gradskih, ali i manjih ugostitelja, organizatora kongresa i drugih događaja i manifestacija, prevoznika, svih drugih poslovnih subjekata u turizmu čiji su prihodi drastično manji u odnosu na godinu pre.

* Kada očekujete oporavak?

– Situacija je podjednako teška i u međunarodnom turizmu. U 2020. je broj međunarodnih dolazaka bio manji za 74 odsto u odnosu na isti period prošle godine, u Evropi za 70 odsto. U svetu je putovalo čak milijardu međunarodnih turista manje u odnosu na 2019. i prema Svetskoj turističkoj organizaciji, 2020. je bila najteža godina za međunarodni turizam. Evropska putnička agencija potpuni oporavak i vraćanje obima dolazaka stranih gostiju na nivo pre pandemije predviđa do 2024, dok su nešto optimističnija predviđanja u pogledu oporavka domaćih putovanja, unutar Evrope, koja bi, kako se procenjuje, 2022. i 2023. trebalo da dostignu nivo iz 2019.

* Da li je pomoć turističkom sektoru zbog krize izazvane epidemijom bila dovoljna hotelijerima, ugostiteljima, turističkim agencijama?

– U pružanju sektorske pomoći, a na inicijativu ovog ministarstva Vlada je 2020. usvojila više mera za koje je izdvojeno oko devet milijardi dinara. Doneta je Uredba o ponudi zamenskog putovanja za turističko putovanje koje je otkazano ili nije realizovano usled kovida 19, pružena je podrška podrška hotelskoj industriji u gradovima Srbije u vrednosti od 1,24 milijarde dinara, opredeljene su subvencije za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede u iznosu od 1,98 milijardi, a Vlada je donela i pakete mera koje su uticale i na poslovanje ugostiteljsko-turističke privrede: odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, isplata pomoći u visini tri minimalne zarade, mere za očuvanje opšte likvidnosti privrednih subjekata, isplata dva puta po 60 odsto minimalne zarade, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec.

* Ima li sredstava u budžetu za neke dodatne pomoći?

– U 2021. usvojen je i treći paket mera pomoći privredi za saniranje posledica pandemije virusa korona, u iznosu od 249,4 milijarde dinara, što zajedno sa prethodna dva čini ukupno 953 milijarde, odnosno osam milijardi evra izdvojenih za pomoć privredi. Paket podrazumeva isplatu tri puta po pola minimalca za zaposlene, sektorsku pomoć, isplatu 60 evra punoletnim građanima, 50 evra penzionerima i nove kredite iz garantne šeme za privredu. Pored toga, u sektoru turizma i ugostiteljstva opredeljena su sredstva u iznosu od 3,69 milijardi dinara za Programe rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede i za podršku radu hotelske industrije Srbije, zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom.

* Da li će i gde naši građani moći da putuju na letovanje, dokle se stiglo u razgovorima sa Grčkom kad se radi o otvaranju granica za turiste? Da li sličnih razgovora ima i sa drugim državama?

– U toku su pregovori sa Grčkom o mogućnostima bezbednog putovanja tokom letnje sezone i mi verujemo da ćemo ostvariti sporazum na obostranu korist. EU je nedavno izdala preporuku za tzv. digitalni sertifikat vakcinacije koji se prevashodno izdaje u zdravstvene svrhe, ali može biti predmet korišćenja i u druge svrhe putovanja. Mi u tehničkom smislu ispunjavamo sve preduslove za izdavanje takvog sertifikata i očekujemo da ćemo sa Grčkom moći da uspostavimo takav jedan bezbednosni mehanizam, koji će možda uključivati i testove na kovid za građane koji nisu vakcinisani. Nastojaćemo da takve bilateralne sporazume postignemo i sa drugim zemljama, pre svega u okruženju, kao i sa onim zemljama sa kojima smo u prethodnom periodu imali značajnu turističku razmenu i gde postoje potencijali razvoja turističke saradnje. U toku su pregovori sa Izraelom o Memorandumu o razumevanju u oblasti turizma, a inicijativa u vezi sa međusobnim priznavanjem digitalnih sertifikata pokrenuta je i sa potpredsednikom Vlade Republike Slovenije i ministrom privrednog razvoja i tehnologije Zdravkom Počivalšekom tokom njegove nedavne posete Beogradu.

Za mesec dana „otišlo“ 100.000 vaučera

Od 1. januara 2020. do 15. oktobra podneto je ukupno 274.010 prijava građana za korišćenje vaučera. Najtraženije destinacije bile su Sokobanja, Vrnjačka Banja, Zlatibor, Sijarinska Banja, Ribarska Banja, Gornja Trepča, Kopaonik, Divčibare, Banja Koviljača i Banja Vrujci. Već na početku ove godine obezbeđena su sredstva za prvih 100.000 vaučera, koji su vrlo brzo podeljeni, budući da je od 1. januara do 8. februara 2021. podneto svih 100.000 prijava građana za vaučere. Od njih penzioneri čine 52 odsto, zaposleni 33 odsto, a nezaposleni 11 odsto. Ministarstvo je podnelo zahtev za još 100.000 vaučera i očekujemo da ćemo dobiti ta sredstva, budući da je potražnja od strane građana i dalje velika.

close
Tatjana Matić: Jedini cilj - opstanak sektora i očuvanje što više radnih mesta 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.