Torlak van igre i za uslužnu proizvodnju vakcine 1Foto: EPA-EFE/ OXFORD UNIVERSITY JOHN CAIRNS

Prema predsednikovim rečima, Srbija će nastojati da do kraja godine nabavi „bar milion doza“ vakcina, koje će biti date na prvom mestu medicinskom osoblju, te da će vakcine biti kupljene koliko god da koštaju.

Ruski istraživački centar Gamalej objavio je pre par dana da njihova vakcina protiv COVID-19 uspešna u 95 odsto slučajeva.

Ohrabrujuće vesti dan pre toga stigle su i sa Oksfordskog univerziteta koji je najavio da bi do kraja naredne godine u saradnji sa kompanijom Astra Zeneka mogao da proizvede do tri milijarde doza vakcine, koje bi koštale svega tri do četiri dolara po dozi.

Naučnici sa Oksforda rekli su da je njihova vakcina pokazala uspešnost od 70 odsto, ali da bi moglo da se očekuje da bude i do 90 odsto.

Pre toga, farmaceutska kompanija Moderna je objavila da je njihova vakcina efikasna u 94 odsto slučajeva, a njena cena bi bila negde između 32 i 37 dolara po dozi.

Vest je stigla nedelju dana nakon što su Fajzer i Bajontek objavili da se njihova vakcina protiv kovida 19 približno slično efikasno pokazala na ispitivanju koje je tokom leta sprovedeno na više od 43.000 ljudi.

Ova vakcina koštala bi 20 dolara, dok bi ona koju su najavili iz kompanije Džonson i Džonson bila upola jeftinija – 10 dolara.

Koliko je Srbija i od kojih proizvođača tačno naručila vakcina u ovom trenutku, kao i koliko je novca za to izdvojeno u budžetu za ovu i narednu godinu nismo saznali iz Ministarstva zdravlja.

Poslednje su informacije koje je predsednik Srbije saopštio „da su obezbedili 1,8 miliona doza najverovatnije Fajzer vakcina za ovu i narednu godinu“.

Prve doze vakcina, najavio je Vučić pre dve nedelje, u Srbiji bi bile dostupne do kraja decembra, a prema njegovoj izjavi od pre dva dana, u pitanju je kontigent od bar milion doza.

Nekoliko dana pre prve Vučićeve izjave premijerka Ana Brnabić rekla je da je ugovor sa Fajzerom potpisan, ali i da postoji mogućnost da se obezbedi dodatnih dva miliona doza.

Konkurencija za nabavku vakcina je već sada žestoka, pa su neke od ekonomski najjačih i najvećih zemalja unapred kupile dovoljno vakcina za svoje kompletno stanovništvo.

Druge, poput Indije i Brazila u kojima postoje fabrike za proizvodnju ili koje učestvuju u kliničkim ispitivanjima su na osnovu toga obezbedile dovoljan broj doza, dok će ostalima biti teže da se snabdeju.

I Srbija je nekad imala moderni institut Torlak, koji je proizvodio vakcine, ali stručnjaci napominju da je stanje u ovoj ustanovi takvo da ona ne može ni mnogo jednostavnije i uhodanije vakcine da proizvede, a ne neko od cepiva za kovid-19.

Kakvo je stanje možda pokazuje i to što nam na Torlaku na pitanja o njihovoj osposobljenosti da eventualno po licenci neke od svetskih farmaceutskih kuća pokrenu proizvodnju vakcine za kovid – nisu ni odgovorili.

„Za tako nešto nema vremena, jer taj transfer tehnologije traje, neophodno je da postoji kapacitet na nivou zemlje, sve je to proces kome treba dosta vremena i tehnologije. Ono što bi Torlak mogao da radi to je prepakivanje ili punjenje nečije vakcine, ali je i to pitanje jer su njihovi kapaciteti limitirani, a ovde se radi o masovnoj vakcinaciji“, kaže za Danas konsultant za javno zdravlje Dragoslav Popović.

Kako dodaje, Torlak nam duguje i vakcine protiv gripa za ovu godinu.

Torlak van igre i za uslužnu proizvodnju vakcine 2

„To je tehnologija stara 50 godina, koju Torlak koristi poslednjih 20 ili 30 godina, pa i tu kasnimo, a sada imamo situaciju sa pandemijom, gde je vreme bitno“, ističe Popović.

Ovaj stručnjak inače savetuje da se „ne trči i ne reagovati svaki put kada se nova vakcina pojavi“ jer će se u narednim nedeljama pojaviti još njih.

Razlike u cenama koje smo do sada čuli on objašnjava drugačijim tehnologijama, ali i time što privatni sektor koji je puno uložio želi da mu se nešto vrati.

To je razlog zbog kog, kako on kaže, svi proizvođači vuku za rukav potencijalne kupce.

„Međutim, dobra je stvar ono što radi Kovaks koji je 12. novembra otvorio globalni tender, koji bi trebalo da uvede red kada se radi o cenama. Neki od proizvođača će sigurno korigovati cene jer je to ogroman naručilac, koji ide na preko dve milijarde doza“, napominje naš sagovornik.

Popović podseća da je razlika među vakcinama, samim tim i cenama i ta što svaka izlazi kao poseban proizvod, te da svaka nova tehnologija ima svoju cenu.

„Vakcina koju su najavili Astra Zeneka i Oksford slična je ruskoj vakcini, obe se zasnivaju na relativno poznatoj tehnologiji i to bi trebalo da budu vakcine po pristupačnoj ceni. One koje se baziraju na oslabljenom virusu isto tako. S druge strane, prvi put se pojavljuju proizvodi poput vakcina Fajzera i Moderne, to je nešto što nemamo sa čim da poredimo“, naglašava Popović.

Fajzerova i Modernina vakcina, napominje on, zahtevaju uslove čuvanja na jako hladnom tokom distribucije (naročito Fajzerova) i to košta.

Popović podseća još da mnoge svetski poznate i velike farmaceutske kompanije još nisu objavile da imaju vakcinu, ali da će narednih nedelja svakako to uraditi i da je i to jedan od razloga zbog kog ne treba žuriti sa kupovinom.

„Globalni prioritet je ono što je Kovaks obećao a to je da krajem prvog tromesečja naredne godine tri odsto populacije svake zemlje bude vakcinisano, gde bi se pokrilo zdravstvo, socijalne službe, oni koji pomažu pacijentima. Onda nakon toga još 17 odsto populacije bi se vakcinisalo, stariji od 65, oni sa hroničnim oboljenjima, ugrožene grupe“, kaže naš sagovornik.

close
Torlak van igre i za uslužnu proizvodnju vakcine 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.