Trgovci još ne znaju čime da zamene plastične kese 1Foto: Pixabay/Susbany

Umesto njih, trgovci najavljuju papirnu ambalažu, ali se već sada javljaju glasovi koji ukazuju da će to mnogo više “koštati” planetu, jer je osnovna sirovina za izradu hartije drvo, podrazumeva se dodatna seča šuma pri čemu je reciklaža takvih kesa krajnje ograničena. Trgovci će na kasama, uz naplatu ponuditi i platnene i biorazgradive kese, koje navodno manje zagađuju sredinu jer im je period raspada u prirodi znatno kraći od klasičnih.

U brojnim trgovinama, međutim, još ne znaju kako će izgledati primena ove mere a ni potrošači još nemaju uvid u to šta ih čeka u prvoj postprazničnoj kupovini.

– Nemamo nikakve informacije, koliko znam ništa se još nije preduzelo kako bi se obezbedila alternativno rešenje, pa su potrošači prepušteni sami sebi, da se snađu čime će i kako zameniti plastične kese. Mislim da je problem to što se i u ovom slučaju vrlo neodgovorno i neracionalno pristupa meri a da prethodno nisu ponuđena alternativna rešenja. Jer, problem zamene plastičnih kesa je mnogo složeniji i alternativa zavisi od toga za šta se i kako koristi. Nije bilo ni podsticaja da se organizuje isplativa proizvodnja onoga što bi zamenilo taj vid pakovanja roba i zbog toga mislim da ova zabrana u Beogradu neće bitno da utiče na zagađenje životne sredine – kaže za Danas Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

Trgovci još ne znaju čime da zamene plastične kese 2
Foto: Pixabay/Cocoparisienne

On ukazuje da kese koje se koriste u trgovinama nisu gorući problem, ali su u fokus dospele najviše zbog toga što se neadekvatno odlažu pa se mogu videti tamo gde ne bi trebalo da budu. Međutim, korišćenje plastike je znatno složenije, i jedno od rešenja bi mogla da bude značajnija aktivnost na sakupljanju, sortiranju i recikliranju svih vrsta otpada.

– Za to nema odgovarajućih ekonomskih rešenja, koja bi bila dovoljan podsticaj i za proizvođače i za promenu navika potrošača. To je deo priče o poglavlju 27 za koje je potrebno najviše sredstava, procenjuje se između 30 i 40 milijardi evra, a država je, izgleda, odlučila da taj trošak prebaci na građane umesto da stvori ekonomsko isplative modele – kaže Bogosavljević.

Iskorišćene plastične kese, ali i boce i druga plastična ambalaža, već decenijama u svetu predstavljaju ozbiljan ekološki problem koji je kod nas dodatno uvećan zbog neadekvatnog odlaganja otpada, pa se one mogu naći ne samo na deponijama i oko njih, nego i u rekama i jezerima, šumama, po parkovima i na drveću. Zabrana korišćenja samo tankih kesa koje nisu biorazgradive za sada je ograničena samo na Beograd, iako je verovatno da će je slediti i drugi gradovi. Naime, Novi Sad je takođe doneo sličnu odluku ali će ona početi da se primenjuje od 2021. dok će naredna godina biti pripremna. Ekolozi tvrde da to neće značajno smanjiti stepen zagađenja životne sredine plastikom, ukoliko ne uslede drugi koraci, pre svega sakupljanje i reciklaža tog otpada.

Još na nivou rasprava

Borba protiv preterane upotrebe plastike vodi se već nekoliko decenija, ali uglavnom na nivou ekoloških rasprava, upozorenja pa i povremenih protesta. Ciljevi su opravdani, jer plastika čini najveći deo otpada koji se taloži u prirodi a čak četvrtina, u koju su svrstane i kese za jednokratnu upotrebu, potiče iz domaćinstava. One se jako dugo zadržavaju u prirodi, jer im je period raspada od 400 do 1.000 godina.

Tekstovi su deo projekta „Energetski efikasniji i ekološki čistiji“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u medijskom prilogu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.