Svi dolaze na posao, ali proizvodnja prerade plastike, gume, kože i metala čime se ova fabrika bavi još od početka šezdesetih godina prošlog veka – stoji. Trake su zaustavljene, egzistencija državnog preduzeća je neizvesna, a egzistencija ljudi koji u njoj rade odavno je pod znakom pitanja.

– Najveći razlog zbog kog smo obustavili rad je socijalni program koji direktor mesecima nije napisao, ali i teška socijalno-ekonomska situacija – objašnjava nam predsednik štrajkačkog odbora i poverenik UGS Nezavisnost Slavoljub Ristić.

Plate su, kaže, katastrofalno male.

– Zarade su između 8.000 i 15.000 dinara. Samo nekoliko ljudi bliskih direktoru možda ima 30.000 ili 40.000 dinara, a direktor čak 50.000 i 60.000 dinara – kaže Ristić. Regres nisu godinama videli, a za topli obrok dobijaju bruto 100 dinara mesečno, nekih tri dinara neto dnevno.

Baš zbog tih katastrofalno malih plata, daleko manjih od minimuma koji je država zakonom pripisala svakom zaposlenom u ovoj državi, 43 radnika fabrike tužilo je poslodavca/državu i dobilo spor.

– Sud je presudio da tih 43 radnika treba da dobije 7,2 miliona dinara na osnovu toga što su godinama, zaključno sa 2016, primali mnogo manje od zakonskog minimuma. Osim toga, i 31 radnik koji nije tužio firmu ima pravo na odštetu jer je veštačenjem utvrđeno da su i oni oštećeni i njima se duguje nekih 5,4 miliona dinara – ističe naš sagovornik.

On kaže da je situacija u fabrici godinama loša, juna prošle godine podnet je zahtev za privatizaciju, a Vlada je u septembru na sednici odlučila da u ovoj firmi pokrene privatizaciju.

– Ministarstvo privrede je 14. oktobra raspisalo javni poziv za prikupljanje pismenih ponuda o zainteresovanosti za kupovinu, ali mi nemamo informaciju šta se sa tim dešava. Osim toga, direktor fabrike još nije sastavio i ponudio socijalni program iako je to trebalo da uradi, a iako smo pisali mnogima, lokalnoj samoupravi, ministarstvima u Beogradu, niko nam nije odgovorio niti nam pomogao da rešimo problem – kaže Ristić.

Oni sada čekaju da li će ih se neko iz države setiti, kao i da li će njihova situacija biti rešena kada Vlada usvoji odluku o utvrđivanju viška zaposlenih za ovu godinu. Pitanja šta se dešava sa privatizacijom ove fabrike, kao i kada će radnicima biti ponuđen socijalni program i isplaćena sva dugovanja juče smo postavili i ministarstvima privrede i rada i socijalne politike, ali na njih do zaključenja ovog izdanja nismo dobili odgovor.

Republika Srbija ima više od 85 odsto udela u vlasništvu Gumoplastike. Ostatak je raspoređen između nekoliko javnih preduzeća, lokalnih i republičkih, ali i privatnih lica. Prema podacima Agencije za privredne registre ova fabrika je prošlu godinu završila u minusu od 1,48 miliona dinara, a godinu pre toga minus u kasi bio je 3,9 miliona dinara.