U Evropi može štrajk na ulici, u Srbiji ne 1Foto: Vanja Keser

Dok širom Evrope radnici nesmetano štrajkuju na ulicama najvećih gradova kako bi privukli pažnju javnosti i prisilili nadležne na usvajanje njihovih zahteva u Srbiji je štrajk van radnog mesta nelegalan a ako Nacrt novog zakona o štrajku dobije podršku Skupštine Srbije, on će to ostati i dalje.

Prema rečima sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zorana Mihajlovića, radnici u Srbiji, sudeći po predloženoj verziji Nacrta zakona o štrajku, svoje nezadovoljstvo neće moći da iskazuju van kapija fabrike ili radnog mesta, a ako žele da izađu iz tog prostora, to će se tretirati kao okupljanje, što, kako tvrdi, obesmišljava štrajk.

Nacrt zakona koji je formalno prošao javnu raspravu još nije stigao na razmatranje u Vladu Srbije i pitanje je kakva će biti konačna verzija kada ga usvoji Skupština.

U najnovijem izveštaju Evropske komisije u delu o poglavlju 19, posvećenom socijalnoj politici i zapošljavanju u procesu integracije Srbije u Evropsku uniji, konstatuje se da „ima još puno posla“.

To se, kako se navodi, posebno odnosi na sferu radnog prava, politiku zapošljavanja, unapređenja socijalnog dijaloga i bezbednosti na radu jer su propisi iz tih oblasti samo delimično usaglašeni sa pravilima EU.

Srbija mora da donese novi zakon o radu harmonizovan sa najmanje 14 direktiva EU, kao i zakon o štrajku.

Nacrtom zakona o štrajku propisuju se pravo zaposlenih na taj vid izražavanja nezadovoljstva, uslovi i način organizovanja štrajka, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

Po važećem Zakonu o štrajku mesto okupljanja ne može biti van radnog prostora, a Nacrt predviđa malo mekšu formulaciju iste suštine „da može da se organizuje u radnom prostoru i na drugi način u skladu sa zakonom“.

Mihajlović ističe da je „drugi način organizacije“ okupljanje van radnog prostora što reguliše Zakon o okupljanju, a što obesmišljava štrajk.

– Važeći Zakon o štrajku donet je pre 24 godine i glavni problem je što nije precizno definisan minimum procesa rada u delatnostima od javnog interesa za vreme štrajka – navodi Mihajlović.

Nacrt zakona o štrajku je, što je prema njegovim rečima dobro suzio delatnosti od javnog interesa koje za vreme štrajka moraju obezbediti minimum rada, pa za razliku od važećeg zakona gde su skoro sve delatnosti obuhvaćene, od proizvodnje struje do prosvete.

U Nacrtu je navedeno da obaveza organizovanja minimuma rada važi za hemijsku industriju, industriju čelika, crne i obojene metalurgije i proizvodnju i skladištenja opasnih materijala.

Dok na štrajk u Zakonu o štrajku pravo nisu imali pripadnici vojske, ta zabrana je u Nacrtu novog zakona proširena na Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA), hitnu medicinsku pomoć i kontrolu letenja, prenosi Beta.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović kaže za Danas da nije prihvatljivo da se sindikatima onemogućava štrajkovanje van kapija preduzeća. Tako nešto je napad na osnovna prava radničke klase.

– Svugde u Evropi možemo da vidimo sindikate koji štrajkuju na ulicama. To je potpuno normalno jer samo na taj način mogu, u određenim slučajevima, da ostvare svoje ciljeve. Tako bi moralo da bude i u Srbiji. Jer ako se sindikatima oduzme pravo da štrajkuju van preduzeća, neće moći da se ostvari solidarnost drugih radnika sa štrajkačima, do čega dolazi kada se protestuje na ulici. Takođe, javnost neće biti na adekvatan način obaveštena o štrajku jer medijskim ekipama može da bude zabranjen ulazak u prostor preduzeća. Isto tako policija može da odbije javni skup van fabrike ili firme pod određenim obrazloženjem. Sve to krši radnička prava i pravo na štrajk i zbog toga u Srbiji nikako ne bi trebalo da bude onemogućeno štrajkovanje van preduzeća – navodi Veselinović. On dodaje da ne bi ni trebalo donositi poseban zakon o štrajku već to pitanje rešiti sistemski u okviru zakona o radu.

I Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, ističe da nikako ne treba uskratiti mogućnost radnicima da štrajkuju na ulicama. Naglašava da u pojedinim evropskim zemljama pravo na štrajk nije regulisano posebnim zakonom već je to urađeno u okviru zakona o radu.

– Treba omogućiti odvijanje štrajka i kroz aktivnosti na ulici. Na taj način se sprovode generalni štrajkovi u zemljama recimo poput Francuske. Oni mogu da se vode kao javna okupljanja ali definitivno predstavljaju štrajkačke aktivnosti i moraju da budu legalne i dozvoljene. Zakon o štrajku koji je sada na snazi prepoznaje nepotrebno veliki broj delatnosti koje su navodno od značaja za bezbednost zemlje zbog čega je propisan minimalni proces rada u tim sektorima a to umanjuje efikasnost štrajka. Tako je recimo zdravstvo prikazano kao delatnost od važnosti za bezbednost zemlje, što je potpuna besmislica. Svako preterivanje u tom smislu i faktičko ograničavanje prava zaposlenih na štrajk treba izbaciti iz novog zakonskog rešenja – zaključuje naš sagovornik.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

15 reagovanja na “U Evropi može štrajk na ulici, u Srbiji ne”

  1. Zašto bi se uopšte štrrajkovalo kada patetični imitator Broza tvrdi da „živimo u zlatnom dobu“ i da smo „najcenjeniji u svetu po našem „rastu“ koji je najveći“
    A jedino što raste u Stradiji su magrarcima uši

  2. Uvek sam , ovako bandoglav kakvog me je Bog stvorio , u razgovorima sa kolegama , dok još nisam bio čobanin već u radnom odnosu , tvrdio da „štrajk“ i „obustava rada“, nije isto ! Kako , kaže nije ? Pa , štrajk je , kad radiš , a iz protesta nećeš da primiš platu , ne koristiš topli obrok … itd. A kad prekineš rad , treba da dobiješ otkaz i to je to . Obustavio si rad ! Nećeš da radiš . Štrajk je kad mučiš samog sebe . Na primer štrajk glađu . A obustava rada je uperena ka nekom drugom . Valjda poslodavcu .Pa bih molio nekog , ko je stručan , da mi kaže , da li je štrajk i obustava rada isto ?

    • Obustava rada je eufemizam za štrajk iz komunističkog perioda, jer je bilo neprikladno reći da radnici štrajkuju u zemlji u kojoj su je radnička klasa na vlasti.

      Tako da ukratko, da, štrajk i obustava rada se odnose se na istu stvar.

  3. Šta se bunimo. Kod Hitlera i Staljina nije smelo da se štrajkuje ni u firmi, ni na njivi, ni u šumi, ni u WC-u… Ni u krevetu, po programu Lebensborna su Nemci, poslušni Hitleru (svaka sličnost sa današnjom situacijom je nenamerna) su morali da proizvode male arijevce. Dakle, još uvek ne živimo u totalnoj diktaturi.
    Nego, prijatelj mi je ispričao kako su vozači i ostali službenici javnog prevoza štrajkovali pre više godina u zemlji u kojoj živi. Javni saobraćaj je funkcionisao uredno, kao i svakog dana. Ni jedan putnik nije bio oštećen. Samo, na biletarnicama i kod konduktera nisu naplaćivali karte. Vožnja džabe, oštećen onaj ko je trebalo da bude kažnjen – gazda.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.