Foto: EPA VASSIL DONEV

Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić je upozorio da je zbog „čestih jednostranih, provokativnih odluka pojedinih vlada regiona i uvođenja vancarinskih barijera u trgovini sa Srbijom“ sporazum CEFTA u ozbiljnoj krizi. On je dodao i da se Evropska unija ne bavi tim problemom, osim što organizuje sastanke na kojima se ništa konkretno ne odluči. Ljajić je naglasio da „ne možemo da govorimo o potpuno zajedničkom ekonomskom prostoru, dokle god nam na Kosovu uvode akcize za izvoz građevinskih blokova i uvozne akcize za brašno, dok iz Makedonije takođe imamo različite modele kreativnosti kada govorimo o tim vancarinskim barijerama“.

Poslednji u nizu nesporazuma unutar CEFTA kada je reč o Srbiji upravo je vezan za Makedoniju koja je pre petnaestak dana uvela vancarinske barijere na izvoz brašna iz Srbije, iako na tržištu te zemlje postoji manjak brašna kao i pšenice. Donesena je odluka naime da se na brašno iz Srbije koje se uvozi u Makedoniju lepe akcizne markice i obavljaju razne provere što iziskuje da se ono prvo skladišti zbog fitosanitetskog pregleda zatim da se raspakuju vreće i tek kad se sve to završi ručno lepe akcizne markice.

Sve to iziskuje vreme što veoma usporava uvoz brašna iz Srbije u Makedoniju a pogoduje lobiju proizvođača brašna u toj zemlji. Mlinari u Srbiji procenili su da su im takve mere Makedonije nanosile štetu od 200 hiljada evra mesečno a na godišnjem nivou u tu zemlju iz Srbije se izvozi 30 do 40 hiljada tona brašna. Nakon toga Srbija i Makedonija su potpisale 10 zaključaka vezanih za trgovinske odnose te dve zemlje i formirale zajednički Komitet za rešavanje vancarinskih barijera kako bi se sprečilo zadržavanje srpske robe na granici.

Ekspert za poljoprivredu Milan Prostran kaže za Danas da u zemlje CEFTA Srbija izvozi 30 odsto prehrambenih proizvoda i da je to najveće tržište za naše proizvođače hrane posle Evropske unije gde se izvozi 60 odsto prehrambenih proizvoda.

– Stoga je jasno da vancarinske barijere u izvozu veoma pogađaju Srbiju međutim baš zbog toga što je naša zemlja veliki izvoznik nije joj u interesu da u ovakvim situacijama bude netolerantna i da po svaku cenu preduzima kontramere. U prvih nekoliko godina CEFTA je odlično funkcionisala i svi su imali korist od nje. Jednostavno, reč je o jednoj vrsti pripremnog terena za pristupanje zemalja koje čine ovaj sporazum EU i prilagođavanju zajedničkom slobodnom tržištu te unije. Međutim, s vremenom je politika počela sve više da se meša u ekonomsko funkcionisanje CEFTA. Naročito u izbornom periodu političari pod obrazloženjem da štite ekonomske interese svojih proizvođača a u suštini iz želje da ostvare političke poene kod glasača povlače poteze poput vancarinskih barijera kojima se u konkretnom slučaju otežava uvoz robe iz Srbije – objašnjava naš sagovornik.

On ističe da postoje samo dva načina da se reši aktuelni problem funkcionisanja CEFTA sporazuma. Ili će centralni organi CEFTA insistirati da se sedne za pregovarački sto i nađe rešenje za sve sporne slučajeve i potpišu obavezujući sporazumi koji bi to regulisali ili ako ne bude slučaj Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da uzvrati kontramerama kojima bi ograničila uvoz iz zemalja koje to isto čine sa srpskom robom i da na taj način zaštiti svoje proizvođače i ekonomske interese.

Ekonomista Danijel Cvjetićanin ističe za Danas da ne veruje da se problem vancarinskih barijera unutar CEFTA može rešiti na duge staze i da će se turbulentne situacije poput ove u kojoj se sada nalazi Srbija ponavljati i u budućnosti.

– U početku je CEFTA odgovarala svim njenim članicama jer je funkcionisanje na većem tržištu uvek bolje nego kada je ono manje. To je jedna od osnovnih ekonomskih zakonitosti. Međutim, u međuvremenu su neke zemlje članice bile prosto podstaknute od strane svojih prijatelja iz razvijenih zemalja zapada da donose određene mere kako bi zaštitile svoje tržište i proizvođače. Verujem da će se takva praksa nastaviti i u budućnosti i da se ne može računati da će uslediti period stabilnosti u kome će tržište zemalja regiona biti potpuno slobodno bez administrativnih barijera koje ga ograničavaju – smatra naš sagovornik.

Inače, u proteklih desetak godina trgovinska razmena Srbije sa CEFTA regionom povećana je dva i po puta, a u strukturi robne razmene dominiraju proizvodi niže faze prerade (sirovine, polufabrikati) i u manjoj meri gotovi proizvodi, uglavnom prehrambeni.

U 2016. godini izvoz Srbije u CEFTA region iznosio je 2,7 milijardi dolara, a uvoz 758 miliona dolara (suficit u razmeni dostigao oko dve milijarde dolara). Za šest meseci prošle godine, Srbija je zabeležila suficit sa CEFTA regionom od 943 miliona dolara, kao rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih, kao i razne vrste pića), gvožđa, čelika, drumskih vozila, proizvoda od metala itd. Članice CEFTA su važno tržište za Srbiju, posebno Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija, s kojima se obavlja najveći deo razmene i ostvaruje suficit.

Primena CEFTA sporazuma koji je obuhvatao pored Srbije još i Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Hrvatsku, Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Rumuniju i UNMIK/Kosovo i koji je zamenio mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu Jugoistočne Evrope, startovala je 22. novembra 2007. godine. U međuvremenu su Rumunija, Bugarska i Hrvatska, po ulasku u EU, istupile iz tog aranžmana. Zahvaljujući primeni CEFTA, izvoz unutar regiona povećan je za oko 75 odsto.