Vrednost izvoza oko 270 miliona dolara

Republička vlada i Privredna komora Srbije osnovaće Radnu grupu za unapređenje izvoza drvne industrije a najavljene su i druge mere među kojima je izdvajanje budžetskih sredstava za finansiranje i promociju izvoza te grane. Razmotrene su i mogućnosti za unapređenje načina povraćaja PDV za izvoznike, pojednostavljenje carinskih procedura i obezbeđenje garancija za izvozne kredite, najavio je na sastanku sa predstavnicima drvne industrije Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije.
Komentarišući probleme drvne industrije Zoran Berbatović iz Udruženja za šumarstvo i industriju za preradu drveta, celuloze i papira kaže za Danas da drvna industrija Srbije i pored teškoća koje je prate beleži dobre izvozne rezultate. „U prvih deset meseci ove godine vrednost izvoza drvne industrije premašila je 269,8, dok je uvoz dostigao 279,2 miliona dolara. Izvoz rezane građe beleži deficit, a suficit ostvaruju izvoznici nameštaja (oko 60 miliona dolara), građevinske stolarije (oko 34 miliona dolara), drvene ambalaže (8,5 miliona dolara) i drvne galanterije – 9,1 milion dolara. Tačnije, proizvodnja predmeta od drveta i plute (osim nameštaja) u prvih deset meseci ove u odnosu na isti period prošle godine beleži rast od 31,2 odsto, dok proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda raste po stopi od 12,5 odsto“, kaže Berbatović uz napomenu da je drvna industrija privredna grana sa nizom komparativnih prednosti, posebno zbog postojanja značajne sirovinske baze. Naš sagovornik podseća da je drvna industrija do 2002. godine beležila dobre izvozne rezultate i suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a u poslednjih pet godina ostvaruje deficit, zbog apresijacije domaće valute i uvoza čamove rezane građe i ploča.
Predstavnici drvne industrije smatraju da je za rast obima spoljnotrgovinske razmene u toj delatnosti neophodno menjati odnose na deviznom tržištu i insistirati da javna preduzeća za gazdovanje šumama kod formiranja cena za sirovine primenjuju zvaničan kurs Narodne banke Srbije. Jer, na primer, Srbijašume vrednost evra zaračunavaju na nivou od 84 dinara, a Vojvodinašume 87 dinara. „Očekujemo da preko Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, dobijemo izvozne kredite po povoljnim uslovima, ali i da se što pre ratifikuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, kako bi se proizvodi drvne industrije (nameštaj od drveta svih tarifnih oznaka) izvozili na to tržište bez carina. Međutim, najvažnije je da se podsticajnim merama stimuliše izvoz finalnih proizvoda, a destimuliše i zabrani izvoz sirovina i trupaca“, kaže Berbatović i dodaje da se vrednost trupaca prerađenih u rezanu građu udvostručava, dok se preradom u finalne proizvode, u zavisnosti od stepena obrade, uvećava za više od sedam puta. „U razvijenim zemljama kilogram ugrađenog drveta u stolice, fotelje, stolove i nameštaj, skuplji je od kilograma ugrađenog materijala u putničke automobile, jer dostiže cenu od 28 evra za kilogram, što je jedan od razloga da se pažnja usmeri na razvoj finalne prerade i podsticaj izvoza gotovih proizvoda“, tvrdi Berbatović.
Povod za sastanak sa predstavnicima drvne industrije bio je nedavno održan samit izvoznika i ministara republičke vlade, na kome su privrednici podsetili nadležne na otežavajuće okolnosti u realizaciji izvoznih poslova. Tada je rečeno da izvoz u poslednjih pet godina beleži rast, uprkos tome što su mnoge mere uperene protiv izvoza, počev od nedostatka subvencija, deviznog kursa i nedostatka finansijske podrške, odnosno jeftinijih kredita i konstatovano da bez strukturnog prilagođavanja preduzeća zahtevima inostranog tržišta nije moguće povećati izvoz.