Prema podacima ovog sekretarijata, industrijska proizvodnja u Nišu bila je veća u januaru i aprilu u odnosu na prošlu godinu, ali je pala u februaru, martu, maju i junu. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji mašina – 44 odsto, a zatim u proizvodnji metalnih proizvoda – skoro 42 odsto.

Ovakvi podaci razlikuju se od izjava državnih i lokalnih zvaničnika o „investicionom preporodu“ Niša, do kojeg je došlo, kako kažu, i zbog značajne podrške Vlade, a posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I sam Vučić je više puta isticao „jako velika“ finansijska ulaganja u taj grad, prognozirajući najveći ekonomski rast upravo u ovoj godini.

– Od 90-ih godina do 2010. Niš je veoma propatio, jer su se fabrike gasile jedna za drugom, a ljudi gubili posao, živote i perspektivu, ali je sada bitno drugačije. Broj nezaposlenih, kojih je u Nišu pre samo četiri ili pet godina bilo 50.000 sada je pao na 30.000, a naša namera je da padne i na samo 20.000. Svoj ekonomski bum Niš će doživeti 2018. godine – najavio je on sredinom prošle godine.

Pri tom je istakao i sopstvenu zaslugu za ovakve „trendove“.

– Svaku fabriku je Vučić doveo… Hajde recite, koju to fabriku nije Vučić doveo? Nema je – i pitao je i odgovarao predsednik Srbije prilikom tadašnje posete Nišu, govoreći o dolasku novih investitora i smanjenju nezaposlenosti u tom gradu.

Slične ocene ponovio je ovih dana i gradonačelnik Niša Darko Bulatović, prilikom sumiranja svoje dvogodišnje „vladavine“ gradom. I on je zaključio da je „Niš konačno stao na noge“, uz preciziranje da će do kraja septembra, a od početka njegovog mandata, Niš dobiti šest fabrika, čime se nezaposlenost značajno smanjila.

– Niš je od grada u dugovima, s velikim brojem komunalnih problema i nezavršenih projekata, u samo dve godine uspeo da se podigne i postaje moćan regionalni centar jugoistočne Srbije, privlačno mesto za život i investicije. Taj period karakteriše velika podrška Vlade, a posebno predsednika Vučića, koji se lično angažovao na dovođenju investitora i izgradnji šest fabrika. NJihova je želja, kao i naša, da Niš bude veliki i moćan regionalni centar jugoistoka Srbije. To potvrđuje i činjenica da je predsednik Srbije 16 dana boravio u Nišu, radeći na budućnosti ovog grada i celog juga Srbije – rekao je Bulatović.

On je podsetio da su u tom periodu otvorene dve fabrike – DŽonsona elektrika, Leoni i Aster tekstil, a da će u septembru biti otvoreni i pogoni Cumtobela i IMI. Otvorene su i tri nove radne zone – Donje Međurovo, Vinogradarski institut i Lozni Kalem, u čije opremanje je uloženo više od 450 miliona dinara, kazao je.

Kritičari aktuelne vlasti, pozivajući se na zvanične podatke, podsećaju, međutim, da su ovakve investicije stigle zahvaljujući, umnogome, izdvajanjima iz državnog budžeta, na ime subvencija. Prema dostupnim podacima, za nova zapošljavanja u DŽonson elektriku svi građani Srbije do sada su izdvojili oko 30 miliona evra, a Asteru – 500.000, u Leoniju u Nišu – oko šest miliona, a u Leoniju u Malošištu – oko 10 miliona evra. Za nova radna mesta u IMI-ju izdvojeno je oko devet, a u Cumtobelu – osam miliona evra. Ukoliko se računaju i subvencije za Juru, Jur šin von i Beneton, koji su u Niš „došli“ nešto ranije, državne subvencije prelaze 90 miliona evra.

Vučićevi kritičari podsećaju da je netačna i njegova tvrdnja da je sve strane investitore u Niš dovela aktuelna vlast, na čelu sa njim. Bezmalo sve investicije su dogovorene i započete, a neke od njih i realizovane pre 2012. godine, odnosno u vreme mandata prethodne vlasti. Takav je slučaj sa DŽonson elektrikom, Leonijem, Aster tekstilom, Jurom, Jurom Šin Von, Benetonom, kažu oni.

– Vlada je još 2010. kroz dve uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, definisala Niš kao „područje od posebnog interesa“, odnosno kao „veliki industrijski centar čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti“. Novi ciklus investicija u Nišu započet je tada, pa čak i pre toga, od 2008. godine, kada je formiran KLER, obezbeđeno povoljno gradsko građevinsko zemljište i uređene industrijske zone – rekao je za naš list tadašnji gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

Najveći rast u proizvodnji predmeta od gume i plastike

U niškom Sekretarijatu za privredu kažu da podaci govore da su porasle proizvodnja poluproizvoda (za 14,7 odsto) i energije (skoro sedam odsto). Posmatrano po granama prerađivačke industrije, najveći rast ostvaren je u proizvodnji proizvoda od gume i plastike i to više od 94 odsto, a drugom mestu je proizvodnja pića sa skoro 44 odsto.