Vučićeva izjava o srpskim firmama - licemerna 1Foto: Screenshot Instagram @buducnostsrbijeav

Za sada, nezadovoljni su brzinom kojom je planirana realizacija mera, jer tvrde da će do maja, kada se očekuju prve uplate iz državnog budžeta, mnoge već biti pod katancem. Ogorčeni su i zbog izjave predsednika Srbije koji je sugerisao da oni koji ne mogu da održe likvidnost mesec dana ne treba da rade, jer je to, kažu „deo filozofije iz 40-ih godina prošlog veka, prema kojoj slabi ne treba da postoje“.

„Ako neko nije u stanju od 15. marta do 10. aprila da zadrži likvidnost i solventnost, onda ne znam šta bih vam rekao“, izjavio je preksinoć predsednik Srbije za RTS.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da je ta „plemenita“ izjava licemerna jer su sredstva privredi potrebna odmah.

– Maj je daleko, mnogi će propasti do tog vremena, a nelogično je da se čeka jer ako sada nema sredstava u budžetu, za mesec dana biće ih još manje. Odložen je veliki broj obaveza, pa se postavlja pitanje odakle će se naći novac. U drugim zemljama, novac je odmah uliven u privredu. Nama stižu brojne primedbe baš iz sektora o kome se najviše govori, malih i srednjih preduzeća, koja ukazuju da ne mogu da pokriju troškove koji su iz ranijeg poslovanja već napravljeni, ne mogu da prežive do pomoći jer većina posluje od meseca do meseca. Verovatno je da će mnogi iz tog dela privrede, koja upošljava oko 900.000 ljudi uključujući i vlasnike, dospeti na listu nezaposlenih – kaže Atanacković i dodaje da je i u Koordinacionom telu koje je pre dva dana imenovano, osim četiri ministra, guvernerke, direktorke Poreske uprave i nekoliko visokih državnih činovnika, trebalo da bude mnogo više predstavnika privrede. Njene interese predstavlja samo predsednik Privredne komore Srbije, ali je tu trebalo uključiti i Uniju poslodavaca i druge inostrane i strukovne komore, tvrdi Atanacković.

Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, objašnjava da nije u redu to što realan sektor koji zapošljava dve trećine radnika i stvara dohodak, mora da podnese čitav teret vanrednog stanja, jer vlada neće da smanji plate u javnom sektoru.

– Ceo dohodak isplaćuje se, bez zastoja, službenicima raznih državnih agencija, ustanova, javnim i komunalnim preduzećima, a za privredu je rezervisan minimalac i to ne odmah. Ne može država jednom da bude majka a drugom maćeha. To nije u redu. I do sada donete mere nisu zaokružene, pa je tako država odložila naplatu nekih obaveza, ali ostali su parafiskalni nameti. Na primer, Vlada je dozvolila firmama uvoz maski i zaštitne opreme, ali ako neko to hoće da uradi za svoje zaposlene, mora da traži prethodno mišljenje Agencije za lekove. To mišljenje košta 12.340 dinara. A sve to plaća privreda koja i inače teško opstaje, pogotovu sada kada sve funkcioniše otežano, kada su lanci nabavke prekinuti, transport je ili ukinut ili je usporen. U te parafiskalne namete svrstavam i nadoknadu Privrednoj komori, jer se privreda grči da obezbedi proizvodnju, da plati radnike a njihovi činovnici imaju obezbeđene zarade – kaže Vujović i dodaje da će se oni koji prežive suočavati sa posledicama ovog stanja, ali i da će mnogi morati da stave katanac.

I Zoran Pralica, predsednik Unije pekara i Udruženja zanatlija Beograda, siguran je da će jedan broj malih preduzeća i zanatlija morati da zatvori svoj biznis.

– To su oni sa jednim, dva ili tri zaposlena, gde su radnici onemogućeni i da dođu na posao, pa ne mogu ni da posluju. Drugi deo se trudi da zadrži radnike ne bi li dobili bar taj minimalac. Neka solidarnost se javlja i tamo gde posluju na ivici rentabiliteta, mnogi privrednici tvrde da će se truditi da pomognu drugima. U najtežem su položaju oni koji plaćaju zakup za poslovni prostor, pa ukoliko lokal iznajmljuju od lokalnih samouprava, tu je moguće odlaganje plaćanja, ali kad je reč o privatnim vlasnicima, ima slučajeva da ni za dinar neće da smanje zakupninu – ističe Pralica i dodaje da mehanizam pružanja pomoći koju privreda očekuje od države, još nije poznat, ne zna se ni od kog datuma će se računati tako da je za sada sve još uvek neizvesno.

Za upravne odbore 200 miliona evra

– Bilo bi korektno prema privredi da se sada bar ukinu nadoknade čitavoj armiji članova upravnih i nadzornih odbora koji su imenovani u republičkim i lokalnim ustanovama, javnim i komunalnim preduzećima. Nije reč o malim iznosima, procenjuje se da je to na godišnjem nivou oko 200 miliona evra. U nekim slučajevima, oni se sastaju nekoliko puta u godini a svakog meseca primaju obično prosečnu zaradu, umesto koje bi bilo u redu da im se isplati dnevnica i putni troškovi kada dolaze na sednicu – kaže Zoran Vujović i dodaje da u nekim zdravstvenim centrima direktori nemaju novac da poprave skener, ali za članove organa upravljanja moraju da obezbede nadoknade.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.