Foto: Insajder

I dok se prethodnih godina raspravljalo o opravdanosti i zakonitosti smanjenja penzija, ovih dana se raspravlja o njihovom povećanju. U intervjuu Insajderu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da će sa rastom od pet odsto, primanja za 86,6 odsto penzionera biti veća nego pre novembra 2014. godine kada su smanjena. I to će svakako biti slučaj za sve penzije manje od 37.100 dinara kako je objasnio predsednik, ali u nominalnom iznosu.

S obzirom da pare ne služe da bi se brojale, već da se njima kupuje, ipak je mnogo važnija realna vrednost penzija, odnosno koliko proizvoda i usluga može da se kupi za nju. S obzirom da je prethodne tri godine (2015, 2016 i 2017) inflacija u zbiru iznosila 6,1 odsto, daleko veći broj penzionera će u stvari imati realno manju penziju čak i posle povećanja, nego 2014. godine pre smanjenja. Samo će najmanje penzije do 25.000 dinara koje oko milion penzionara biti jedine realno veće nego pre tri godine, ali i to samo za 1,8 odsto (na primeru penzije od 25.000 dinara). Recimo, pomenuta penzija od 37.100 dinara biće nominalno ponovo na istom nivou kao 2014. ali realno manja za 6,1 odsto. Penzija od 60.000 dinara (iz vremena pre smanjenja) i dalje će biti za 12 odsto manja realno i nakon povećanja u januaru naredne godine.

Međutim, cela ova računica zanemaruje period od tri godine u kome su penzioneri primali manju platu zbog donošenja privremenog zakona o načinu isplate penzija kojim su penzije smanjene. Ovaj zakon, nakon što je Ustavni sud odbio da oceni njegovu zakonitost, nalazi se pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu i u slučaju da tamo „padne“ država bi morala da isplati stotine miliona evra odštete. Prema računici Istinomera od početka 2015. do avgusta 2017. godine penzionerima je isplaćeno 612 miliona evra manje nego što je trebalo (računajući godišnja usklađivanja po pređašnjim zakonima). Ako uzmemo u obzir da od 1,73 miliona penzionera, njih milion uopšte nije osetilo smanjenja, to znači da je ovih preostalih 730.000 podnelo trošak od po u proseku 839 evra, odnosno oko 100.000 dinara u ove tri godine.

Predsednik je u istom intervjuu plasirao i tezu da svi koji traže da se penzije vrate „traže da se penzije u stvari smanje za 86,6 odsto ljudi“, kao da smanjenje penzija ima veze sa naknadnim povećanjima od 1,25 odsto u 2016, 1,5 odsto u 2017. i sada pet odsto u 2018. godini. Niko od penzionera koji se žale već tri godine na smanjenje penzija nije tražio da se ta povećanja ukinu onima kojima penzija nije smanjivana, već samo da se vrati deo penzija uzetih 2014. godine, a koji bi trebalo da je stečena imovina uplatom penzijskih doprinosa u koju se ne sme dirati.

Kada se radi o povećanju plata u javnom sektoru predsednik Vučić je istakao da će prosvetari nakon povećanja od 10 odsto u januaru, i prethodna dva od četiri, odnosno šest odsto u 2016. i 2017. imati najveću platu do sada, veću za 11 odsto nego pre smanjenja. Uzimajući u obzir samo zaposlene u osnovnom i srednjem obrazovanju koji su dobijali pomenuta povećanja, nominalni iznos plate biće veći za 9,1 odsto nego 2014, a u realnom iznosu računajući uticaj inflacije ona će biti veća za tri odsto. Prosečna plata u celom sektoru obrazovanja nakon povećanja će prema računici sindikalaca biti veća za osam odsto nominalno, odnosno za nešto manje od dva odsto realno.

Plata od 407 evra? Neviđeno.

U intervjuu smo saznali i da je prosečna neto plata u Srbiji 407 evra, prema rečima predsednika, odnosno 406,2 evra kako ga je ispravila autorka intervjua, kao i da će do kraja 2018. biti 500 evra. I to su iz nekog razloga govorili o julskoj plati mada je intervju rađen u novembru. Svejedno, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ni u jednom mesecu ove godine prosečna plata nije dostigla ni 406 ni 407 evra. U julu je prosečna neto zarada iznosila 399 evra. Najviše što je ove godine plata dobacila je 404 evra u septembru. Najmanja, izuzimajući januar koji sezonski podbacuje sa platama (ove godine 335 evra), bio je februar sa 379 evra.