Vučićevo regionalno tržište potpuno nerealno

Kako saznajemo srpska preduzeća neće biti preterano pogođena ovim potezom KiM vlasti jer su u prošloj godini otpremila samo četiri od ovih 21 proizvoda (papriku, luk, jabuku, kukuruz) u vrednosti 9,3 miliona evra. Od toga, 8,3 miliona evra se odnosi na kukuruz. Međutim, ova mera će više pogoditi Makedoniju i BiH, posebno zato što je uvedena i carina od 17 odsto na mleko i mlečne proizvode iz Bosne i Hercegovine.

Juče je potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim LJajić najavio je da će tražiti hitan sastanak sa resornim ministrima BiH i Makedonije, kao i hitnu sednicu Komiteta CEFTA.

– Privremene kosovske institucije moraju jasno da kažu da li i dalje žele da budu deo CEFTA sporazuma ili ne žele. Nema članice CEFTA prema kojoj prištinske vlasti nisu uvele bar po jednu vancarinsku barijeru, a ova najnovija se odnosi na sve“ – izjavio je Ljajić.

Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović bio je još oštriji u oceni povodom uvođenja, zaštitnih mera od strane Prištine.

„Ja mislim da su oni ključni remetilački faktor unutar CEFTA-e. Ne pridržavaju se odredbi, preduzimaju korake suprotne Sporazumu, koje su sami preduzeli. I mi ćemo zaista morati istrajati da oni ove mere ili ukinu ili da Bosna i Hercegovina preduzme recipročne mjere i da stavimo na tapet Kosovo na predstojećoj ministarskoj konferenciji koja će se desiti na jesen ove godine“, rekao je Šarović, a prenela Slobodna Evropa.

U Ministarstvu trgovine i telekomunikacija objašnjavaju da je carina od 30 odsto uvedena na uvoz krompira, paradajza, paprike, krastavca, lubenice, dinje, mladog kupusa (proleće), kupusa (jesen), salate, spanaća, luka, šargarepe, mahunarki, jabuke, kruške, šljive, višnje, jagode, maline, kupine i kukuruza iz svih trgovinskih partnera.

Kako objašnjava Olivera Jocić, pomoćnik ministra trgovine, carina je u suprotnosti sa CEFTA sporazumom koji predviđa mogućnost uvođenja zaštitnih mera na uvoz, ali pod određenim uslovima. „Procedura je, između ostalog, prekršena zato što prethodno nisu obavljene konsultacije u okviru CEFTA, niti su CEFTA strane obaveštene o pokretanju istrage i njenim rezultatima. Već postoje dva takva slučaja koji su još otvoreni. Radi se o primeni uvozne dažbine od jula 2016. od dva evrocenta po građevinskom bloku proizvedenom na teritoriji centralne Srbije, zbog navodnog dampinga cena. Drugi slučaj se odnosi na uvoznu dažbinu od 40 evra po toni na pšenično brašno poreklom iz centralne Srbije, takođe zbog navodnog dampinga. Osim ovih mera koji se odnose na Srbiju privremene institucije samouprave u Prištini takođe primenjuju carinu od 17 odsto na uvoz određenih vrsta mleka i mlečnih proizvoda poreklom iz Bosne i Hercegovine“, navodi Jocić u pisanoj izjavi Danasu.

Sporazum CEFTA predviđa mogućnost podizanja carina u slučaju povećanja uvoza koji nanosi ili preti da nanese štetu domaćoj industriji i proizvođačima, kao i u slučaju odgovora na nefer praksu primene subvencija ili dampingovanja cena koji uvozni proizvod čine konkurentnim na nedozvoljen način. U pitanju su mere koje su vremenski ograničene, a uvode se tek pošto je na jasan i nedvosmislen način dokazana šteta ili pretnja od štete. Prethodno se takođe moraju obaviti i konsultacije sa trgovinskim partnerima.

„U slučaju kršenja Sporazuma stranama na raspolaganju stoji procedura za rešavanje spora. Ona se pokreće zahtevom za bilateralne konsultacije sa stranom koja je prekršila Sporazum. U slučaju da ona odbije konsultacije, kao i ako je odgovor nezadovoljavajući strana može da traži hitni sastanak Zajedničkog komiteta CEFTA. Nedostatak procedure se ogleda u tome što Zajednički komitet donosi odluke konsenzusom, uz eksplicitnu saglasnost svih strana, uključujući i one u sporu. Zbog toga je CEFTA sporazum manjkav, pa oštećene strane pribegavaju kontramerama kao načinu rešavanja problema“, odgovara Jocić.

Ovaj slučaj narušavanja slobodne trgovine ustanovljene CEFTA-om, kao i mnogo drugih koji se skoro svake godine dešavaju, pokazatelj je slabog funkcionisanja ovog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini koji je nastao kao svojevrsna priprema za ulazak u jedinstveno evropsko tržište i čije su članice prvobitno bile centralnoevropske zemlje koje su čekale ulazak u EU. Ovo otvara i pitanje takozvane regionalne ekonomske zone o kojoj se u poslednjih godinu, dve mnogo govori i koja bi trebalo ekonomski da približi balkanske zemlje u predvorju EU, pre svega u oblasti trgovine i privlačenja investicija. Da li bi bliža saradnja bila moguća, kada ni ova overena potpisima i glasovima narodnih poslanika svih zemalja ne može da se sprovodi kako treba.

Slobodan Milosavljević, nekadašnji ministar trgovine, ističe da je Srbija imala velike koristi od CEFTA-e kao najveća privreda u njoj od izlaska Hrvatske.

„Ideja ulaska u CEFTA-u bila je širenje i integracija tržišta čime bi pomogli privredi. I to se pokazalo dobrim jer Srbija ima najveći suficit u razmeni upravo sa zemljama CEFTA-e. U ovom slučaju, ali i nekim prethodnim, verujem da je došlo do pritiska od lokalnih poljoprivrednih proizvođača ili nekih uvoznika da im vlasti pomognu da budu konkurentni, pre nego što se radi o političkim merama. Ne bi me čudilo da je neko od lokalnih moćnika obezbedio određene količine ovih proizvoda. To su potezi neozbiljnih vlasti i neozbiljnih država“, smatra Milosavljević dodajući da je na CEFTA-u u ime Kosova potpis stavio UNMIK i da će oni verovatno naterati Prištinu da ispoštuje njihov potpis.

„Faktički EU je garant da ovaj sporazum funkcioniše. Verovatno će ovo kratko trajati, Priština će onda povući te mere, neki ljudi na Kosovu će ostvariti korist i nastaviće se po starom“, ocenjuje Milosavljević dodajući da će ipak najveću štetu trpeti potrošači na Kosovu koji će plaćati skuplju hranu.

Sa ovim se slaže i Ivan Nikolić, urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi, ističući da će teško domaća proizvodnja moći da nadoknadi uvoz ovih proizvoda tako da će to na kraju platiti kupci sa Kosova kroz skuplju hranu.

„CEFTA sporazum pokazao se ka veoma nestabilan i krhak. Ne može jedna godina da prođe da nema nekog incidenta. Imali smo prošle godine trgovinski rat sa Hrvatskom, pa onda probleme oko izvoza brašna u Makedoniju, pa i oko isporuka brašna na Kosovo, bilo je i nesporazuma sa Crnom Gorom. Stalno se dešava neka tenzija i narušavanje slobodne trgovine. S druge strane imamo ambicije da se saradnja proširi na nešto više. Deluje da je to teško ostvarivo. Zemlje u okruženju očigledno misle da mogu carinama da nadoknade nekonkurentnost svojih privreda, pa ne poštuju ono što je dogovoreno i potpisano“, ističe Nikolić.