Za 11 godina iz Srbije se odselilo 500.000 ljudi 1Foto: Pixabay/RyanMcGuire

Kompletan plan, sa ciljevima i predlozima mera, kao i aktuelna, prilično zabrinjavajuća statistika o odlasku uglavnom mladih iz Srbije u poslednjoj deceniji objavljena je na sajtu Ministarstva rada, u predlogu Strategije o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027, koja će na javnoj raspravi biti do 3. januara naredne godine.

Osnovni cilj strategije je da se napravi poslovni i privredni ambijent koji bi zadržao radno sposobne u našoj zemlji. A činjenice o tome koliko ljudi odlazi iz Srbije poslednjih godina su zabrinjavajuće.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečni godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice ove organizacije od 2007. do 2015. je više nego udvostručen, sa 27.000 na 60.000.

„Prosečan godišnji priliv migranata iz Srbije u države članice OECD, u periodu 2007. do 2016. iznosio je 41.000. To znači da je za 11 godina iz Srbije samo u OECD zemlje otišlo gotovo pola miliona. Podaci o povratku u Srbiju nisu poznati“, navodi se u ovom dokumentu.

U Strategiji se dalje ističe da bi se na osnovu jedanaestogodišnjeg trenda moglo predvideti da će emigracija nastaviti rast iz najmanje dva razloga, zbog emigracionih namera koje se u našoj zemlji sporo menjaju i zato što se tražnja za radnom snagom iz Srbije u EU ne smanjuje i što će, što smo bliže ulasku u EU, i dalje rasti.

Podaci koje je objavio OECD ove godine i koji su se našli i u državnoj strategiji pokazuju da je poslednjih 12 godina iz Srbije otišlo u inostranstvo pola miliona ljudi, prosečne starosti trideset godina i da su iseljeni u najvećem procentu iz „kontigenta radne snage“.

S druge strane, statistika onih koji se vraćaju u našu zemlju takođe nam „ne ide naruku“. U periodu od 2001. do 2011, broj povratnika u Srbiju bio je manji od 70.000, a od ukupnog broja čak 63 odsto pripada neaktivnom stanovništvu u zemlji, što znači da su mahom penzioneri ti koji se vraćaju Srbiju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović kaže za Danas da je malo verovatno da ćemo zaustaviti migracije, ali da postoji načini da se taj trend ublaži.

– Dva su razloga zbog kog ljudi odlaze iz Srbije, jedan je ekonomski, zbog više zarade i većih šansi za zapošljavanje, a drugi neekonomski, odnosno on se tiče onih koji i ovde dobro zarađuju i kojima nije prioritet veća zarada, već koji žele stabilnije uslov za život, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, sistem sa manje korupcije – ističe Ranđelović. Zato bi država, osim ekonomskim momentom, kako kaže, trebalo da se pozabavi i ovim drugim, jer bi to bio dobar način da se ublaži ovakav trend odlaska ljudi.

I za stručnjaka za ekonomske migracije Vladimira Grečića ključno je da se pripreme mere kojima bi se stvorili bolju uslovi ne bi li se zadržali stručnjaci, ali i privukle investicije.

– Nemamo dovoljno stručnih radnika, a tu ne mislim samo na visokoobrazovane. Razlike u standardu između razvijenih i manje razvijenih zemalja su toliko velike da mere za ublažavanje trenda odlaska moraju da se usvoje. Pritom moramo znati da se trend odlaska ne može zaustaviti, već samo ublažiti – ističe Grečić, koji je član Vladinog tima za praćenje ekonomskih migracija.

Poenta, kako kaže, nije samo u ekonomskim stvarima, već i institucionalnom i zakonskom okviru, a migracije će biti veće kako se Srbija bude približavala članstvu EU, kao što je to bio slučaj sa zemljama iz okruženja.

Iako većina ljudi u sopstvenom angažmanu odlazi za poslom iz Srbije, i država je ta koja aktivno godinama radi na slanju ljudi u inostranstvo. U prvom delu strategije na kojoj je radio Vladin tim za praćenje ekonomskih migracija se to i ističe. Tako je, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja za 2018, 901 poslodavac iz Srbije uputio ukupno 15.503 zaposlenih na privremeni rad u 107 zemalja, najviše u Nemačku, Slovačku i Hrvatsku.

Osim toga, upućivanje radnika iz Srbije u EU postalo je značajnije u poslednje tri godine, po usvajanju Zakona o upućivanju. Od 607 radnika koliko ih je na rad u inostranstvo poslato 2015, broj je skočio na 10.576 godinu dana kasnije i porastao za još pet hiljada u 2018. godini.

Godinama unazad posao našim ljudima, pre svega u EU, osim 127 privatnih agencija, pronalazila je i država preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Osim toga, Srbija ima zaključene bilateralne ugovore o socijalnoj sigurnosti sa 28 država.

Iako podaci UN iz 2013. pokazuju da je Srba u dijaspori 1,3 miliona, procene Ministarstva spoljnih poslova su da u srpskoj dijaspori ima 4,5 miliona ljudi, od toga 1,5 miliona sa srpskim, dok ostali imaju dvojna državljanstva.

U Strategiji se, između ostalog, navode i prednosti odlaska ljudi, odnosno mogućnostima kako na najbolji način iskoristiti njihov odlazak. Jedan od načina su i devizne doznake, koje bi mogle da budu, kako je istaknuto, kanal kroz koji „odliv mozgova“ može generisati pozitivne efekte za zemlju porekla.

„Srpska dijaspora je poslala u matičnu državu preko 3,6 milijardi dolara u 2017. godini. Godinu ranije priliv deviznih doznaka migranata u matičnu državu bio je veći za 36 odsto od priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. U odnosu na BDP doznake migranata iznosile su 8,4 odsto i one su u 64 odsto slučajeva stizale iz zemalja EU“, navodi se u Strategiji.

Javna rasprava u Beogradu u utorak

Javna rasprava o predlogu strategije za ekonomske migracije  počela je 13. decembra, a prethodnih dana u Nišu, Novom Sadu, Subotici i Novom Pazaru održani su i okrugli stolovi na tu temu. Javna rasprava u Kragujevcu će biti u ponedeljak, 23. decembra, a završna je u Beogradu 24. decembra.

Primeri iz okruženja

Prema podacima OECD, iz Rumunije i Bugarske je od 2007. (kada su ušle u EU) do 2016. u proseku godišnje odlazilo 355.000, odnosno 97.000 ljudi. U istom periodu, taj godišnji prosek u Poljskoj je bio 278.000, Mađarskoj 70.000 , a u Hrvatskoj 35.000 ljudi. Kada je Hrvatska u pitanju, navodi se u Strategiji, nakon ulaska u članstvo EU godišnji broj emigranata je počeo naglo da raste, 2015. dostigao je 77.000, da bi u 2017. pao na 73.000 ljudi.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.