Foto: Nenad Kovačević

Od 1.887.000.000 dinara, koliko iznosi ovogodišnji opštinski budžet, prema rečima Miloja Rajovića, predsednika SO Čajetina, 42 odsto prihoda je planirano da se uloži u kapitalne investicije, a među njima su i značajni projekti u oblasti turizma i zaštite životne sredine koji su ranije započeti i koje bi trebalo završiti.

Za narednu godinu je planiran završetak „Gold gondole“, panoramske žičare duge skoro devet kilometara, koja će putnike prevoziti od centra Zlatibora, preko međustanice kod Ribničkog jezera, do vrha Tornika. Tu investiciju, ukupne vrednosti 13 miliona evra, opština sama finansira. U nameri da poboljša ponudu u oblasti sportskog i rekreativnog turizma, Opština je, za 1.601.700 evra, kupila sportsku halu „Wai Tai“ na Zlatiboru i pre nekoliko dana je zvanično postala njen vlasnik.

Takođe, sledeće godine trebalo bi da bude završeno savremeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru, u blizini Obudojevice, koje će značajno poboljšati kvalitet vode u toj rečici, ali i u Rzavu i dalje u slivu reke Drine. Taj projekat je vredan 4,5 miliona evra, od kojih je Vlada Slovenije, posredstvom Centra za međunarodnu saradnju i razvoj, donirala 1,5 miliona evra, a ostatak je obezbedila Čajetina iz svog budžeta.

U narednim godinama zvaničnici Čajetine najavljuju i izgradnju manjih sistema za prečišćavanje otpadnih voda, kao i reciklažno dvorište, koje će omogućiti da se, uz primenu visokih standarda u zaštiti životne sredine, otpad prikuplja i transportuje na regionalnu deponiju Duboko u Užicu. Kako postojeće transportno mesto na Zlatiboru ne zadovoljava higijenske i ekološke standarde, za tu namenu biće određena nova lokacija.

Milan Stamatović, predsednik opštine, navodi da je razvoj Čajetine, a posebno turističke privrede na Zlatiboru, usklađen sa potrebom da se očuva priroda. On navodi da Zlatibor nije samo centar tog turističkog mesta, koji je urbanizovan i uređen na osnovu potreba savremenog gosta i predstavlja epicentar svih dešavanja, već da su to i obližnja sela i očuvana priroda.

– Da smo turistički razvoj uskladili sa očuvanjem prirode govori i podatak o tome da je svega 1,4 odsto teritorije opštine Čajetine pod objektima. Više ima površina pod vodama – potocima, rekama, jezerima, nego pod objektima. To znači da postoje velike mogućnosti za održivi razvoj turizma i mi ćemo ih iskoristiti, kazao je za Danas Stamatović i podsetio na strateški plan razvoja te opštine kojim je predviđeno, u narednih nekoliko godina, milion gostiju i deset miliona noćenja godišnje.

– Predstoje nam nove investicije kako bismo ostvarili taj cilj, a to podrazumeva da se izgradi još hotela visoke kategorije, pratećih sadržaja, ali i drugih ustanova na Zlatiboru, koji će se razvijati upravo u tom pravcu, ali uz očuvanje prirodnih resursa. Na osnovu Strategije razvoja Opštine Čajetina, koja je urađena na period od deset godina, uskladili smo razvoj Zlatibora i cele opštine sa zaštitom životne sredine i planiramo velika ulaganja u ekološke projekte. Primera radi, do 2022. godine nameravamo da izgradimo i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Čajetini, Sirogojnu i Mačkatu. S druge strane, na području Čajetine nema divljih deponija, tako da smo sve bliži cilju o Čajetini kao prvoj ekološkoj opštini u Srbiji, naveo je Stamatović.

U sledećoj godini, kako je najavio, počeće i izgradnja vodosistema „Sušica“, koji bi trebalo da podrži planirani razvoj Zlatibora, posebno Zlatnog grada, novog turističkog kompleksa koji je planiran da se gradi u blizini Ribničkog jezera.

– Prva faza, koja podrazumeva crpnu stanicu i cevovod od izvorišta Sušičko vrelo do postrojenja za preradu vode na Žigalskom visu u Tripkovi, trebalo bi da bude završena tokom 2019. godine. Od priliva sredstava zavisiće nastavak radova prema Čajetini i Zlatiboru. Naš cilj je da 2020. godine vodosistem završimo do Zlatibora, kako bismo kasnije mogli da razvijamo „Zlatni grad“. Potrebno je da se sadašnja vodoakumulacija Ribničko jezero i postrojenje za preradu vode za piće delimično rekonstruišu, kako bi se stvorila mogućnost da jezero služi za rezervno vodosnabdevanje, ukoliko se bude događalo da nema dovoljno vode sa izvorišta Sušičko vrelo, objasnio je Stamatović.

Počela zimska sezona na Torniku

Od 20. decembra, uz značajne pogodnosti, počela je zimska sezona na Ski-centru Torniku, koji radi od devet do 16 časova. Na stazama Tornik, Čigota i Ribnički put ima do 50 centimetara utabanog snega. U radu je sistem za veštačko osnežavanje, kako bi se osposobile i ostale dve staze, a u pogonu je šestosedna žičara. Prvog dana na stazama je bilo oko 800 skijaša, a narednih dana biće im dostupne i ostale staze. U JP „Skijališta Srbije“ očekuju da će ovogodišnja skijaška sezona na Torniku nadmašiti prošlogodišnju, koja je trajala 90 dana i tokom koje je prodato 50.000 skijaških karata.

Tekst je deo projekta „TURIZAM I EKOLOGIJA – razvojne šanse Čajetine“, koji se sufinansira sredstvima Opštine Čajetina.