– Trenutno koncentracija nitrata iznosi 30 miligrama po litru, a dozvoljena granica je 50. Projekat detekcije gubitaka, obezbedio je da naši potrošači, pre svega korisnici na drugoj i trećoj visinskoj zoni, nisu nijednom ostali bez vode, čak ni u najtoplijim mesecima, rekao je za Danas direktor Vladimir Stojimirović. Kvalitetu vode doprinosi i zamena starih azbestnih cevi, koja se u gradu obavlja već duži niz godina.

– U periodu od 2014. do 2017. godine zamenjeno je oko 15 kilometara azbestne vodovodne mreže, dok je samo ove godine promenjeno oko pet kilometara. Treba napomenuti da je uporedo izrađeno blizu 30 kilometara novih priključaka. S obzirom da je azbestna mreža prva koja je građena u gradu, praktično sve ulice u širem centru se snabdevaju vodom iz ovog cevovoda, tako da je za zamenu ostalo još oko 60 odsto azbestno-betonskih cevi, navodi direktor.

Da bi se obezbedilo što bolje poslovanje, neophodno je otkriti i nelegalne priključke na mrežu. Njih je sada mnogo manje nego ranije, a u njihovom otkrivanju pomoći će i oprema nabavljena ove godine, koja se svakodnevno koristi na terenu.

– Mnogo veći problem su nelegalni priključci na sistem kanalisanja otpadnih voda. Po novom Zakonu, nije dozvoljena legalizacija priključaka za objekte koji nisu legalizovani. Na osnovu izveštaja naših službi, na području grada ima preko 1.000 nelegalnih priključaka na fekalnu kanalizaciju, kazao je Stojimirović.

Problema u vodosnabdevanju nije bilo i pored nepovoljnih okolnosti. Među njima su i drastično promenjen nivo Velike Morave tokom proteklih decenija, pre svega zbog vađenja šljunka iz njenog korita.

– Nivo vode kod Ljubičevskog mosta spušten je za prosečno četiri metra, što drastično utiče i na kvalitet i kvantitet vode sa izvorišta „Ključ“, rekao je Stojimirović.

Ono na šta je moguće uticati jesu gubici vode u sistemu, u čemu je „Vodovod“ na pravom putu. Ukupni gubici, fizički i administrativni, iznosili su s početka godine oko 52 odsto, a samo tokom šest meseci ove godine uspeli su da ih smanje za tri odsto. Građane posebno zanima i to šta se dešava sa sistemom reversne osmoze, koji je 2002. stigao kao donacija. Zbog nestručnog rada došlo je do havarije na membranama, sistemu pretprečišćavanja i dezinfekcije, pa je ovaj sistem napušten kao alternativa za vodosnabdevanje. „Vodovod“ je u prethodnom periodu finansirao izradu par projekata za osposobljavanje ovog postrojenja, ali je njegovo stavljanje u funkciju van finansijskih mogućnosti preduzeća.

Sumirajući godinu na izmaku, direktor kaže da im je ona, što se tiče proizvodnje vode i snabdevanja korisnika, bila uspešnija od prethodnih, čemu je doprinela i odlična saradnja sa gradskim rukovodstvom i Nadzornim odborom.

– Što se tiče naredne godine prioriteti će nam biti smanjenje gubitaka, razvoj kanalizacione mreže, izrada projekata za apliciranje međunarodnim i državnim fondovima, izgradnja jedinstvenog upravljačkog sistema i izrada GIS-a kanalizacione mreže, najavio je direktor Stojimirović.

Nova kanalizaciona mreža

„Svi smo svedoci koliko je Gradska uprava uložila i ulaže sredstava u izgradnju i proširenje sistema kanalisanja otpadnih voda. Na ovaj način se praktično obezbeđuje mogućnost za priključenje svih korisnika na teritoriji Meminca, Busija, Lučice, Prugova, Poljane i Ljubičeva na izgrađenu kanalizacionu mrežu. Upravo ova naselja najviše utiču na stanje i kvalitet vode u podzemlju“, istakao je Stojimirović.

Daljinsko očitavanje

Daljinski vodomeri su ugrađeni u selu Klenovnik, a ugrađuju se i kućnim savetima u Požarevcu. U Klenovniku je izgrađeno nešto manje od 300 komada i pokriven je svaki priključak u ovom naselju. Novi vodomeri sa modulom za daljinsko očitavanje i softverom za očitavanje su investicija JKP „Vodovod i kanalizacija“.