S druge strane, vrednost prosečne transakcije ostvarene na šalterima banaka u inostranstvu, znatno je veća u odnosu na onu realizovanu na prodajnim mestima. Ukidanjem viza za većinu zemalja Evropske unije očekuje se značajno povećanje broja putnika, a samim tim i veća zastupljenost kartica kao sredstva plaćanja.

Portal Kamatica.com istraživao je šta je neophodno znati ukoliko neko želi da koristi platne kartice u inostranstvu i kolike se provizije na te transakcije plaćaju. Za početak, trebalo bi znati da se gotove sve platne kartice, osim onih iz sistema Dinakard, mogu koristiti u inostranstvu. Na tom spisku su „visa“, „masterkard“, „maestro“, „ameriken ekspres“ i „dajners“, dok tzv. kobranding kartice uglavnom nisu predviđene za korišćenje u inostranstvu. Trebalo bi imati u vidu i to da je kod pojedinih banaka neophodno aktivirati karticu za korišćenje van granica naše zemlje, ali i da kod većine kartica postoje dnevni i mesečni limiti sredstava koja su na raspolaganju vlasnicima tih kartica. Jedna od važnih napomena je i to da se, ukoliko se dogodi da bankomat „proguta“ karticu, taj problem može rešiti tek po povratku u zemlju, i to u odgovarajućoj ekspozituri banke u Srbiji. Ali, bez obzira na to kako je neko ko boravi u inostranstvu ostao bez svoje kartice (izgubljena ili ukradena, ostala u bankomatu…), važno je da taj nestanak odmah prijavi svojoj banci.

Za transakcije u inostranstvu obavljene platnim karticama poslovne banke naplaćuju nešto više provizije. Tako se, recimo, provizije za podizanje gotovine na bankomatima kreću u rasponu od jedan do tri odsto ili se naplaćuju fiksne naknade od tri do pet evra po transakciji. Za istu uslugu na šalteru banke u inostranstvu se naplaćuje provizija od tri do pet odsto, ili od tri do pet evra po transakciji. Čak i za plaćanje robe kupljene u trgovinama u inostranstvu se naplaćuju provizije i one se kreću oko jedan odsto. Kod pojedinih platnih kartica moguće je da se pri transakciji naplaćuje kombinacija provizije i naknade, npr. 0,25 odsti plus dva evra, ako je reč o podizanju gotovine ili da postoji minimalna naknada, npr. tri odsto, ili minimum tri evra po transakciji.

Korišćenje kartice na šalterima banaka u inostranstvu ili u trgovini obično podrazumeva i to da vlasnik kartice nosi sa sobom i pasoš, ali i da pre polaska na put proveri stanje na računima sa kojih će biti vršena plaćanja ili podizana gotovina. Preporučljivo je i da pre odlaska u inostranstvo aktivirate SMS poruke o obavljenim transakcijama, jer to je jedan od proverenih načina da se prati „skidanje“ novca sa računa i spreče eventualne zloupotrebe. Takođe, sa mobilnim operaterom proverite da li ste u romingu, kako biste mogli blagovremeno da primate obaveštenja o obavljenim transakcijama.

Osim toga, nikada nemojte dozvoliti prodavcu da karticu „provlači“ kroz POS terminal, a da vi to ne vidite i obavezno sačuvajte račun, ako je reč o transakciji obavljenoj u trgovini, ili potvrdu, ako ste novac podizali u banci ili na bankomatu. Kada dobijete SMS poruku o obavljenim transakcijama, proverite da li je transakcija dobro „proknjižena“. I najzad, po povratku iz inostranstva, proverite da li su sve transakcije adekvatno proknjižene i dok god sve transakcije ne budu evidentirane na vašem računu čuvajte isečke, račune i potvrde o plaćanjima ili podignutoj gotovini.

www.kamatica.com

 

Korisni saveti

Pre odlaska u inostranstvo potražite u svojoj banci odgovore na sledeća pitanja:

* Da li možete svoju karticu da koristite van zemlje da li je prethodno treba aktivirati?

* Kako prijaviti izgubljenu ili ukradenu karticu?

* Koliki je dnevni, a koliki mesečni limit za trošenje novca sa računa?

* Da li se kartica može koristiti na bankomatima, na šalterima banaka i za plaćanje robe i usluga, ili su njeni dometi ograničeni?

* Kolike su provizije za podizanje novca na bankomatima, koliko se plaća podizanje gotovine na šalterima banaka u inostranstvu i kolika je provizija za plaćanje robe u trgovinama?

* Koji kurs primenjuje banka za konverziju transakcija obavljenih u inostranstvu?