Zapošljavanje na crno raste

– Treba imati na umu činjenicu da je siva ekonomija još uvek prilično prisutna i, po najnovijim podacima, još uvek raste. To je u intervjuu Danasu rekao DŽejms Ruf, šef misije MMF-a za Srbiju, iako deluje čudno da siva ekonomija u Srbiji i dalje raste pošto je za polovinu dvogodišnjeg smanjenja budžetskog deficita od više od 1,3 milijarde evra zaslužna upravo bolja naplata poreza. U ovom slučaju Ruf je imao na umu podatke o zaposlenosti, odnosno podatak da je neformalna zaposlenost u trećem kvartalu ove godine iznosila 24 odsto. Drugim rečima, svaka četvrta osoba je radila i nije bila prijavljena.

U trećem kvartalu je zabeležen i visok rast neformalne zaposlenosti od čak 19,8 odsto u odnosu na isti period 2015. godine. Naime prema podacima iz Ankete o radnoj snazi koji objavljuje Republički zavod za statistiku u trećem tromesečju ove godine neformalno je bilo zaposleno 677.437 osoba. To je za 50.785 više nego u drugom kvartalu ove godine i čak 112.146 više nego u istom kvartalu 2015. godine. Oko dve trećine neformalno zaposlenih je u poljoprivredi, čak 444.645 u trećem kvartalu ove godine, što je 21 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je u ostalim delovima privrede neformalno zaposleno 232.772 ljudi, što je takođe visok rast od 17 odsto u odnosu na treće tromesečje 2015.

LJiljana DŽuver, pomoćnica ministra za rad, ističe da je najveći deo tog rasta neformalne zaposlenosti u poljoprivredi. – Van poljoprivrede neformalna zaposlenost iznosi 10 odsto, dok je 14 odsto u poljoprivredi. Treći kvartal je u poljoprivredi ima sezonski karakter, veliki su radovi, a i poljoprivredna godina je bila dobra to su razlozi zašto je veći broj lica neformalno uključen u rad u poljoprivredi – kaže ona dodajući da je u pripremi zakon koji bi i taj rad na crno u poljoprivredi regulisao. Radi se o tome da bi sezonski radnici dobijali vaučere i uplaćivali bi im se doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje u zavisnosti od broja dana koje su proveli radeći, a to bi trebalo da bude ukupno maksimalno 90 dana godišnje.

Vesna Paraušić iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede ističe da je u poljoprivredi jako mala aktivnost inspekcijskih organa – „Siva ekonomija je kod nas poprilično zastupljena, a posebno kod rada u poljoprivredi. To se pre svega odnosi na sezonske radnike“ – ističe ona dodajući da neformalna zaposlenost obuhvata i neplaćeni rad u domaćinstvu, odnosno i slučajeve kada deca na školovanju pomažu roditeljima. Agroekonomista Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, napominje da je na selu sve starije stanovništvo pa ima i veću potrebu za radnom snagom. – U poslednje vreme dosta se prelazi na profitabilnije, a radno intenzivne grane poljoprivrede kao što su voćarstvo i povrtarstvo. U poslednje vreme u ekspanziji je i pčelarstvo kojim se bavi 20.000 ljudi, ali ne tokom cele godine, ističe on. Ševarlić smatra da se veći deo ovog rasta neformalne zaposlenosti odnosi na nadničare i ističe da su oni uglavnom neprijavljeni. – Prazan stomak ne pita za ugovor o radu. Osnovno je pitanje koliko zakonodavac realno pristupa problematici. Novi model plaćanja doprinosa za nadničare bi bio dobar i za njih i za poslodavce, pre svega zbog invalidnine i bolovanja, ali bojim se da od toga neće biti ništa jer nema dovoljno inspektora na terenu – ocenjuje Ševarlić.