Foto: www.zelsd.rs

Sudeći prema nedavnim izjavama menadžmenta Hestila datih predsedniku i premijeru Srbije u 2017. godini, proizvodnja železare je iznosila 1,5 miliona tona čelika što je identično nivou proizvodnje iz 2008. godine. To je bila i poslednja godina u kojoj je železara donela profit svojim vlasnicima. Za 2018. godinu kineski menadžment fabrike je najavio proizvodnju od celih 1,8 miliona tona čelika što će biti blizu rekordnih 1,9 miliona tona proizvedenih 2006. godine. To je blizu maksimalnog kapaciteta železare od 2,2 miliona tona godišnje.

Iako su Kinezi povratili obim proizvodnje, još nisu stigli do prihoda koje su Amerikanci svojevremeno imali. U vreme kada je tona čelika vredela oko 1.000 dolara ostvarili su poslovne prihode od čak 1,15 milijardi dolara.

Decenija propasti

Između ove dve godine nalazi se decenija propasti srpske železare.

Sa izbijanjem svetske ekonomske krize kreće sunovrat tržišta čelika, sa sve manjom tražnjom i sve jeftinijim čelikom. Već 2009. godine železara je ostvarila skoro upola manji prihod od prodaje nego prethodne godine (636 miliona dolara) sa proizvodnjom od oko milion tona. Tada je napravljen i gubitak od 14,7 milijardi dinara.

U 2010. i 2011. godini je ostvarena proizvodnja od oko milion tona čelika, ali i gubici od po 15 milijardi dinara. To je već bilo previše za Ju es stil koji je smederevsku železaru kupio 2003. za oko 23 miliona dolara i to bez dugova, pa su početkom 2012. godine vratili državi fabriku za simboličnih jedan dinar. Da je cena mnogo veća pokazale su naredne godine.

Od jula 2012. godine do marta 2013. godine obustavljena je proizvodnja. Rezultat je četiri puta manja proizvodnja i prodaja nego prethodne godine, ali i četiri puta manji gubitak (svega 3,2 milijarde dinara).

Kada su vlasti 2013. godine ponovo potpalile visoku peć sa objašnjenjem da u suprotnom mogu da zatvore fabriku, raspaljeni su i gubici. Ta 2013. godina završena je ponovo sa gubitkom od 15 milijardi dinara, a naredna 2014. sa minusom od 11,5 milijardi dinara. Početkom 2015. godine Železara i zvanično dobija strateškog partnera, američki Esmark, koji najavljuje ulaganje od 28 miliona dolara u toj godini, ali umesto toga u martu država potpisuje ugovor o upravljanju sa firmom Petera Kamaraša HPK inženjering.

Država, Kamaraš i gubici

Šta se dešavalo u ova dva meseca verovatno ćemo saznati kada američki sud presudi po tužbi Esmarka protiv Kamaraša za odštetu 100 miliona evra. Delimičnu sliku o tome mogu dati neki navodi iz tužbe kao na primer da se „Kamaraš sreo sa predsednikom privatizacione komisije i izvršnim direktorom Železare Bojanom Bojkovićem, kako bi razgovarali i primenili Kamaraševu strategiju da se podrije Esmarkova privatizacija Železare. Kamaraš je Bojkoviću obećao posao i druge usluge ako ponuda Esmark Juropa bude odbačena, a Kamarašev Plan B bude primenjen“.

Kako bilo, u aprilu 2015. godine Kamaraš je preuzeo upravljanje železarom sve do jula 2016. godine kada se ovo partnerstvo neslavno završava uz međusobne optužbe. Rezultat te godine je bio rekordni gubitak od 17,7 milijardi dinara.

Od jula 2016. godine fabriku preuzima kineska HBIS grupa i kupuje samo imovinu za 46 miliona evra. Dugovi i ono što Kinezi nisu hteli ostali su u firmi Železara Smederevo.

Pad cene čelika

U javnosti su kružile različite izjave o dugovima Železare, a ono što se zna je da je iz budžeta godišnje davano 10 miliona evra, dok je država njom upravljala. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja za 2016. godinu, dugovi Železare su iznosili oko 47 milijardi dinara ili oko 380 miliona evra. Za kredite su ostali dužni 31,6 milijardi dinara, prema dobavljačima koje u velikoj meri čine državne firme 9,9 milijardi dinara, a za garancije države za kredite 6,5 milijardi dinara.

Poseban segment bilo kakve priče o poslovanju železare je cena čelika na svetskom tržištu koja od izbijanja krize išla nizbrdo. Tako se cena tone evropskog čelika u zavisnosti da li je toplo valjani ili hladno valjani, što su dva osnovna proizvoda smederevske železare, spustila sa preko 1.000 dolara po toni u 2008. na prosečnih 420 dolara 2015. godine, mada je te godine cena padala i na 350 dolara po toni. Ove godine je na tržištu tona čelika koštala oko 530 dolara, pa je prihod od prodaje bio manji nego 2008. za više od 25 odsto iako je obim proizvodnje bio isti. Nakon sastanka kineskih predstavnika železare i srpskih vlasti nismo dobili informaciju o tome kakav će krajnji rezultat poslovanja biti u 2017. godini, ali teško je očekivati dobit posebno zato što su ove godine investirali 160 miliona dolara u fabriku.