Zoran Stojiljković: Nije preterivanje govoriti o milion ljudi bez prihoda 1Zoran Stojiljković Foto: Beta/Milan Obradović

To kaže za Danas Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, i napominje da su mere pomoći Vlade bile obilne, ali nedovoljno selektivne i nedovoljno dugoročno usmerene na one koji su najviše pogođeni.

„Neke mere poput 100 evra pred izbore nisu dale efekta, jer dosta para je utrošeno, a efekti su mogli biti veći. Para nema to su rekli i otvara se pitanje imamo li snage u razgovorima da dođemo do neophodnog, novog, manje izdašnog i selektivnijeg paketa mera“.

* Da li je bilo razgovora sa Vladom o tome?

– Vlada više ne postoji. Iznudili smo dva sastanka SES-a u martu i pre nekih 10 do 15 dana, ukazali na činjenice i tražili čim se formira vlada da idemo na evaluaciju onoga što je urađeno jer ako hoćete nešto da preduzmete mora da se vrednuje ono što je do sada urađeno. Da onda vidimo šta su moguće mere, mislim da će tu ovoga puta biti visoka saglasnost sa poslodavcima, jer osim produženja olakšica i mera poput parafiskalnih obaveza i činjenice da neko PDV plati po realizaciji, jeste bitno da dalju pomoć dobiju oni koji su pogođeni, oni koji imaju pad proizvodnje manji od 15 do 20 odsto stvarno ne treba da konkurišu ni za kakva sredstva i to je i do sada bio promašaj.

* Imate li podatke ili procene o tome koliko je ljudi od marta ostalo bez posla?

– Kada saberete broj onih koji su već nezaposleni, dodate tom broju od 550.000 i onih 200.000 do 250.000 ljudi za koje se procenjuje da će ostati bez posla i one koji su bili u inostranstvu, a koji se većinom neće vratiti tamo, to dođe nekih 900.000 ljudi i nešto više. Ako uzmete u obzir i one koji su u sivoj ekonomiji ostali bez posla, onda je to još više. Nije preterivanje govoriti o milionskoj masi koja je ostala bez prihoda i bez životne sigurnosti, a tu su i umetnici, frilenseri, oni koji rade na privremeno-povremenim poslovima. Pritom, svi ovi podaci koje dobijamo su o zaposlenima, a šta je sa radno angažovanima, onima koji rade preko agencija, PP ugovora.

* Ko je najugroženiji?

– Ovo je kriza i tražnje i ponude. Ljudi se uzdržavaju od kupovine, i bez zatvaranja granica sigurno bi manje letovali, manje kupovali automobile i onda to smanjuje i proizvodnju, a očekivanja su da će ona i dalje da se redukuje. Iz toga se može izaći tako što bi se davanja usmerila na to da se neki poslovi održe, a, s druge strane, važne su javne finansije, jer se strane smanjuju. Treba da se forsira tamo gde mogu da se dobiju neki rezultati, prosveta, zdravstvo, infrastruktura, da se preorijentišu davanja, jer ovo stvarno nije vreme za stadione i jarbole.

* Šta će sindikat predložiti, šta očekujete od države da uradi?

– Prioritet je da učestvujemo u nečemu što je nesvakidašnje za sindikate, a to je učestvovanje u podeli odgovornosti oko daljeg paketa mera. Stara je izreka da višak moći vodi u manjak odgovornosti, tako da odgovornost praktično treba da bude prisutna i treba da bude podeljena. Kada pregovarate o zadržavanju radnika i značajnijeg rasta zarada uvek se opredeljujete za prvo, ali to ne znači da ne treba ispravljati disparitete i u okviru krize truditi se da se i dalje ne povećava nejednakost, što se u krizama po pravilu dešava.

Druga stvar je da sačuvamo radna prava i proces kolektivnog pregovaranja, jer, imamo primer, u Boru u Ziđinu, gde se dešavaju neke neviđene stvari da vam se predradnica razboli i vama uzmu 20 odsto od plate. Uglavnom, veoma je to rašireno, tamo gde je strani kapital imate ogromne probleme. Naše je da odbranimo dostojanstveni rad.

* Pomenuli ste jedan primer, kakvi su poslodavci prema radnicima?

– Ne mogu globalno da kritikujem poslodavce, većinom su to ljudi koji imaju socijalni senzibilitet i hoće da sačuvaju radnike. Deo poslodavaca, međutim, apsolutno ne poštuje domaći poslovni okvir i pravno zakonodavstvo, izbegava bezbednosne forme, sve mere bezbednosti. Pojavio se vrlo čudan problem, moralne ili čak mentalne prirode da na osnovu nečega dobijete u firmi minimalac, a onda u direktnom razgovoru sa tim radnikom poslodavac pokušava da mu uzme 18.000 dinara da pokrije poreze i doprinose.

* Govorite sada o jednom primeru ili ih ima više?

– Naravno to se uvek radi u četiri oka, nema svedoka, ali su veoma razvijene indicije da to postoji u praksi. Ne, niko vam to neće reći, a to se dešava. To je za inspekciju rada. I njoj je to teško dokazati. Kada budemo valorizovali sve ovo, treba videti ko je sve uzeo minimalce, a da mu to nije bilo neophodno. I kada se radi o pomoći od 100 evra, po meni je sramotno to što nisu obuhvatili i decu, jer nama trećina dece raste u siromaštvu.

* Istraživanje Centra za visoke ekonomske studije pokazalo je da je 110 miliona evra mesečno bila državna pomoć za firme koje nisu imale gubitak prihoda.

– To govorim, socijalna klauzula mora da postoji, mora biti negde usmereno. Ne treba ti državna donacija ako ti promet ili profit nije pao za 10, 15 ili 20 odsto. Politika subvencija govori da je zadnjih sedam do devet godina, preko 90 odsto subvencija dobio korporativni kapital, ne domaći investitori. Pitanje je i da li su naši sposobni da to iskoriste, ali očito nisu imali ni šansu.

* Kakav je plan sindikata za jesen?

– Ako ne dočekamo formiranje vlade, probaćemo da se dogovorimo sa poslodavcima, jer razgovarati sa vladom kojoj je istekao rok upotrebe nema smisla. U situaciji konfuzije i pandemije ne znam na osnovu čega neki očekuju vruću sindikalnu jesen, biće ogromnog nezadovoljstva, besa, povremenog protestovanja, ali u osnovi tih protesta će, pre svega, biti apeli za pomoć.

U Srbiji nema dijaloga

„Ovo je najgori mogući izborni rezultat za samu vlast. U pluralnom parlamentu imate i neku delujuću, funkcionalnu opoziciju, relativnu izbalansiranost snaga, imate klimu pregovora i dijaloga. Ovo je parlament bez opozicije gde nema nikakvog institucionalnog dijaloga, još ako nema i ovog socijalnog – na čemu smo.“

Minimalac

„Polovinom avgusta počinju i pregovori o minimalnoj zaradi, naš cilj je bio da dođemo do nivoa minimalne potrošačke korpe, nekih 37.000 dinara. Videćemo koliko je moguće to dostići i postoji li sada prostor za to.“

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.