Kratak život srpskih startapa 1Foto: Luca Marziale Danas

Prošle nedelje upitan sam da prokomentarišem podatak APR-a da je u Srbiji ugašen svaki drugi privredni subjekat, tojest firma ili preduzetnička radnja osnovana pre pet godina.

Moja opaska da to ujedno znači da je svaka druga firma preživela, navela je jednog mog prijatelja da me s nevericom pozove da pita kako u tome ne vidim veliki problem. Nije li to konačni dokaz katastrofalnih uslova u kojima posluje naša privreda kada svaki drugi koji krene u biznis, posle pet godina mora da stavi katanac i digne ruke od preduzetništva?

Pa – nije.

Iako je jasno zbog čega ljudima koji ne prate redovno poslovnu ili ekonomsku tematiku na prvi pogled može delovati kataklizmično vest da se polovina firmi u Srbiji udavi u roku od pet godina, to je zapravo sasvim uobičajena i normalna pojava. Uobičajena u Srbiji, uobičajena u Evropskoj uniji i uobičajena u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uzmimo SAD, simbol preduzetništva, za primer. Prema zvaničnim podacima američke statistike (BLS, Bureau of Labor Statistics) od svih preduzeća osnovanih zaključno sa martom 2015, do marta 2020, iliti pet godina kasnije, opstalo je tačno njih 50 odsto. Drugačije rečeno, baš kao u Srbiji.

U Evropskoj uniji, s druge strane, prema podacima Eurostata, stopa petogodišnjeg opstanka privrednih subjekata u 2018. je bila 44,62 odsto. Ako bismo terali mak na konac, srpski početnici u biznisu bi čak izašli sposobniji od svojih kolega u EU i Americi, pošto je kod nas stopa preživljavanja prošle godine bila 52,7 odsto, međutim, ovakvo ravnanje “u procenat” bi naravno bilo besmiseno. Poenta ovih podataka je da se vidi da stvari nisu uvek onakve kakve se na prvi pogled mogu učiniti.

Dakle, selekcija u kojoj polovina startapova ne preživi ni pet godina je sasvim normalna stvar. Štaviše, u nekim zemljama poput Nemačke na primer, prag od pet godina rada uspe da preskoči tek 36,51 odsto novih privrednika (2018): Da li je to Nemačka slučajno toliko gora od Srbije?

U SAD petina tek osnovanih firmi ne uspe da preživi ni jednu jedinu godinu, a 30 odsto se zatvori u roku od dve godine. Slično je i u EU.

Treba li sve to da nas čudi i zabrinjava? Naravno da ne. U poslovne aktivnosti ulaze najrazličitiji ljudi, sa različitim nivoima kapitala, različitim nivoima znanja i posvećenosti, različitim kvalitetom ideja i različitom srećom. Slično tome, biznisi se i gase iz najrazličitijih razloga: Jer su osnivači shvatili da nisu za taj posao, jer su dobili bolju ponudu, jer ih je kupila veća firma, jer im je ponestalo kapitala, jer ih je nadmašila konkurencija, jer ih je “ubila” birokratija, jer im ideja od početka nije valjala, jer su dobili bolju ideju za drugi biznis…

Misliti da od 100 odsto firmi koje se danas osnuju, skoro sve treba da opstanu da bi privreda bila uspešna je potpuno deplasirano.

U Americi 10 godina preživi tek svaka treća firma, a 20 godina tek svaka peta. četiri od pet se ugase. Da li su neuspešni?

Problemi srpske privrede, a naročito startapa su realni, ali se teško mogu pročitati iz ove jedne statistike o broju ugašenih firmi. Poreska opterećenja nisu mala, birokratija je komplikovana, izvori finansiranja često skupi ili sasvim nedostupni, uslovi poslovanja nisu isti za sve, pravna zaštita je spora, neefikasna i nedosledna, korupcija je svuda.

Ako se, znajući sve to, nešto eventualno i može pročitati iz podataka o životnom veku srpskih preduzeća, onda je to žilavost naših ljudi koji ulaze u biznis. I to je to.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Kratak život srpskih startapa”

  1. Na prvi pogled procenti opstanka firmi u Srbiji su povoljniji nego u drugim zemljama , ali ako dublje analiziramo onda bi došli do zaključka da startapove otvaraju u većini slučajeva oni koji su bliski vlasti, jer dobijajaju razne pogodnosti ,kako kod otvaranja tako i u toku poslovanja ( monopolsko poslovanje) , dok ostali perspektivni preduzetnici kada vide kako prolaze oni koji nemaju podršku vlasti, naprotiv imaju stalno saplitanje, i ne započinju nikakav biznis.

  2. Ili ja brkam neke brojeve ili ne razumem način iznošenja podataka,brojeva.Ako prvu godinu preživi 20%,kako onda dočeka 50% petu godinu? Podatak koje Amerikanci navode je u stvari “jedna od deset preživi prvu godinu“. I to je njima normalno jer lako otvaraju,realizuju ideju. I pored predusretljive poreske politike brzo propadaju iz razloga pomenutih u tekstu.A porez je 37,5%. I imate savetnika koji Vas vodi i pomaže samo da opstanete. I opet propadaju.Meni nije jasno kako je to u istom procentu i kod nas? Ovde sve rade samo da zatvorite ili da Vam otežaju poslovanje…birokratisanjem.A i kada Vam nađu realni poreski prekšaj,odmah traku i zatvaraju.

  3. На први поглед, без дубље анализе, податак је у реду, али ако држава има стратегију да рецимо подржава иновативне производе (са патентом) са освојеном технологијом производње, више фазе обраде, ослоњене на домаћу сировину, профитабилне, квалитативно и ценовно конкурентне на страном тржишту, онда би имали здраве домаће фирме које би опстајале, али Србија нема своје пословне банке, развојну банку, а Фонд за развој Србије није ни предвидео могућност конкурисања за кредит уз залогу интелектуалне својине, коју иначе предвиђа закон о залогама. Ово су чињенице „са терена“ а премијерка дневно говори о иновацијама а очигледно није информисана да иновације постоје и у другим гранама осим у ИТ, уз нагласак да ове друге гране запошљавају оне којих је највише а то су они са ниже квалификовани и старији, али овако, је „зихер“ са високим субвенцијама странцима и ниским платама „бифлује“ се БДП а ко пита за податак Светске банке да у извозу двадесетак највећих извозника домаћа супстанца износи свега бедних 8 % а у нашем производу је 100%.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.