Taksisti, simbol impotencije ove vlasti

NJegov očaj izazvala je Vlada Srbije, odlukom da u Skupštinu pošalje izmene zakona o prevozu putnika, tako skrojene da svaki napredak u ovoj oblasti učine ilegalnim i time sačuvaju visoke cene, nisku uslugu i radna mesta taksista, prevashodno u Beogradu.

Ukratko, čitava ideja se svodi na to da se zabrani rad firmi Kar go, mobilnoj aplikaciji koja omogućava svakom ko ima vozačku dozvolu i nije osuđivan da u svoje slobodno vreme taksira i to po ceni nižoj od one koju nude registrovani taksisti.

Jasno je zašto se taksistima ne sviđa ideja da dobiju konkurenta, ali zašto bi to smetalo državi? Valjda je logično da država podržava svaku aktivnost koja njenim građanima donosi neki boljitak, kao što su niže cene i viši kvalitet usluge?

U ovom slučaju – ne. Jer, kako se ispostavilo, taksisti imaju argument koji je u Vladinoj knjizi jači od svih drugih – sposobnost da blokiraju centar Beograda. Sve do trenutka kada su stotine taksista izašle i svojim kolima zakrčile Slaviju, Vlada na čelu sa premijerkom Anom Brnabić podržavala je ideju o radu Kar go servisa, ali je od tog trenutka promenila stav. Taksisti su pozvani u radnu grupu za izmenu zakona o putnom saobraćaju, dok su predstavnicima Kar go-a i drugima iz IT industrije vrata zalupljena i kao rezultat imamo zakon koji kao da je pisalo nekakvo besno dete koje su stavili na prestol pa se sad igra.

Odredbe novog zakona sukobljene su sa zdravim razumom: auto kojim se obavlja limo servis (formalni način rada Kar go aplikacije) mora biti dug bar sedam metara. Usluga mora biti dogovorena fizički u prostorijama firme, a ne telefonom ili internetom. Usluga mora da traje bar tri sata.

Kad bi iz Amerike hteli da Bilu Gejtsu iznajme Rols Rojs da ga vozač s beogradskog aerodroma odveze do Hajata, prekršili bi sve tri odredbe zakona.

Zakonodavac je slobodno mogao da napiše da je za limo servis potrebno da vozač ume da skakuće na jednoj nozi dok žmureći žonglira jabukama i to bi imalo jednako smisla kao predloženo rešenje.

Cilj da se Kar go učini nezakonitim je dakle postignut na najbrutalniji način, kojem nije pribegla nijedna država na svetu, a mnoge imaju identičnu situaciju sa taksistima koji se protive dolasku IT konkurencije.

Što je najgore, država je ovo rešenje donela protiv sopstvene volje. Premijerka je bez rezerve na strani IT industrije i servisa kao što je Kar go, a sigurno je da ministarka saobraćaja kao ekonomista takođe podržava konkurenciju, a ne kartel. Vlada je, dakle, odbacila sve za šta se zalaže, i žrtvovala napredak društva i korist svojih građana iz straha od grupe običnih taksista.

Čega se Vlada boji? Da li vlasnici taksi udruženja imaju i neke druge poluge uticaja na ministre, premijera i predsednika od proste blokade ulica? Da li je ova vlast stvarno toliko slaba da mora da pogne glavu pred svakim ko joj pripreti silom?

Taksisti su danas simbol impotencije naše vlasti. I tek će ona vlast koja nađe snage da uradi tako banalnu stvar kao što je zavođenje reda u taksi prevozu – uz uvođenje fiskalnih kasa, uniformisanje taksi vozila, dozvoljavanje firmama da se bave taksi prevozom, ukidanje donjeg praga cene vožnje, suzbijanje divljih taksista i omogućavanje slobodne konkurencije pod jednakim uslovima – pokazati da je Srbija stvarno država, a ona stvarno vlast.