Mlatarali zastavama, zig-hajlovali, i palili rođendanske sveće domaćem izdajniku i saradniku okupatora, odnosno antisemiti, rasisti i fašisti Milanu Nediću. Slavljenik i Hitlerov sluga Nedić bio je i intimno i javno zaljubljen u nacističku Nemačku i u „dušu nemačkog čoveka“, te u njenog Firera kao u „ličnost sveobuhvatne genijalnosti“, „genijalnog državnika i umetnika“, „zaštitnika bele rase“ i „neimara i graditelja“. S tim u vezi, Nedić i njegov režim su u smrt rado poslali na desetine hiljada srpskih i beogradskih Jevreja, Roma i Srba komunista i partizana. Koje je, Nedićevim rečima, trebalo „zatirati“, „satirati“, „uništavati“ i „trebiti bez milosti“. Usput je taj Nedić vatreno bogoradio protiv „jevrejske zavere“ i „jevrejske kuge“, ali i moralno i rasno „izopačenih“ Amerikanaca i Engleza. Prepun divljenja za „nacionalsocijalističko rasno gledanje na narodnosti“, izdavao je potvrde građanima okupirane Srbije da su „srpske narodnosti“ i „arijevskog porekla“ ako u porodici nemaju „jevrejske ili ciganske krvi“. I upravo zato se na njega, godine 2018. pozivaju najnovije fašističke falange i vanumni zlotvori po Beogradu.
Ponekad u istoriji i društvenoj stvarnosti nema dilema, a stvari su jasnije i čistije od prepona mlade kaluđerice. Milan Nedić je bio samo još jedan fašistički zlikovac, zločinac i kvisling kakvih je, uostalom, po celoj Evropi tokom Drugog svetskog rata bilo tušta i tma – od Filipa Petena, preko Vidkuna Kvislinga, do Ante Pavelića. I nema tu ama baš nikakve geopolitike i kontroverze, a verovatno ni naročite nacionalne sramote. U zlom dobu, svoj momenat iskoriste oni koji su jednostavno zli. U pitanju je samo kombinacija ličnog kukavičluka, ambicije i vere u svoju rasnu i nacionalnu superiornost. Uz sadistički bahatu želju za kinjenjem drugih i drugačijih u sopstvenom dvorištu. Bude trenutaka kada na istorijsku površinu ispliva jedan takav moralni i društveni talog, poput izlivanja septičke jame. Ali, tada bude i dobrih, požrtvovanih i hrabrih ljudi koji to fekalno zlo i naopako počiste. A baš o tome se i radi kada je reč o najnovijim (neo)nacistima u Beogradu. Jer tih i takvih kratko ošišanih mandrila (neka oproste braća primati) u stanju hronične nejebice, a koji bi zato da marširaju, progone i maltretiraju, je i bilo i biće. Poenta je u tome kako se mi ostali ponašamo povodom toga. Mnogi su se jako živcirali jer „država“ nije zabranila njihov skup, a pravo pitanje je zašto ga organizovanom akcijom nisu rasterali i razbucali – građani.
Jer, na kontraprotest protiv neonacista u nedelju, došlo je (odvojeno) samo par desetina partijskih omladinaca iz DS, LDP i Ne da(vi)mo Beograd, kao i ponešto levičarskih aktivista. Pa se isto tako performerski vikalo i mlataralo stranačkim zastavama ili nekakvim izgrafitiranim čaršavima. Umesto militantnog, imali smo predizborni antifašizam. I zatim je, kao u onom traljavom vicu o Nemcima i partizanima, pristigao šumar u vidu lokalne policije i rasterao tu slabunjavu gužvu jer valja saobraćati beogradskim saobraćajnicama. Naprosto, panduri su odvojili 30-ak neonacista od 50-ak stranačkih aktivista kojima je u partiji bilo rečeno da treba da dođu. I sve je to bilo simpatično i slatko i nekako viralno za Tviter i Instagram, ali može li bolje od toga? Posebno zato što je, ne zaboravimo to nikada, ta ista naprasno „antifašistička“ Demokratska stranka fakat bila glavni krivac za rehabilitaciju kvislinga i četničkih zločinaca iz Drugog svetskog rata. Zahtev za rehabilitaciju fašiste i kvislinga Milana Nedića zgodno je podnet još 2007. godine, na osnovu zakona o rehabilitaciji i restituciji iz 2006. i potom 2011. godine, kada je Demokratska stranka vedrila i oblačila Srbijom.
A ne zaboravimo ni to da su upravo demokrate nasmejano skidale petokraku sa beogradske skupštine i potom mahnito prekopavale Adu Ciganliju nekrofilno tražeći kosti Draže Mihailovića. Pa se sada šatro iznenađuju i krše prste zbog fašista po beogradskim ulicama. Vodeći ideolog rehabilitacije Nedića i vaskolikog četništva, Bojan Dimitrijević, do nedavno je bio visoki i istaknuti član Demokratske stranke i savetnik za reformu vojske Borisa Tadića. Lepo je ako su se demokrate odjednom dosetile da fašizam ne valja, ali im je potrebno još mnogo rada i truda ukoliko žele da budu ubedljivi. S druge strane, ostatak nakaradne srbijanske opozicije uopšte nije ni bendao celu tu stvar sa nedićevskim neonacistima koji salutiraju Hitleru po predizbornom Beogradu. Ništa Janković, nula Đilas, ni mukajet Jeremić, ma kakvi Dosta je bilo, a Dveri su verovatno malo i pišnule firnajz zbog celog neonaci događaja. Jer, istog dana je bio i nekakav blesavi retro protest sa pištaljkama ispred zgrade Radio-televizije Srbije glede ravnopravnog partijskog zastupanja po državnim televizijama. Pa im je svima bilo mnogo važnije da „oslobađaju“ Beograd od „medijskog mraka“, nego od mraka fašizma.
A srpski fašizam jeste prvorazredni društveni problem i ne treba imati iluziju da su ove i slične neonacističke sekte baš sasvim nebitne i bezopasne. Čak i ukoliko jesu irelevantne u nekom širem društvenom smislu, one su i te kako opasne po pojedince. Beogradski neonacisti su na smrt bili pretukli romskog dečaka Dušana Jovanovića, kao i glumca Dragana Maksimovića, jer im je i on delovao tamnoputo. Oni periodično upadaju u nehigijenska romska naselja gde se iživljavaju nad ovim sirotim ljudima, a mnogi srpski neonacisti su i naoružani, i (bili su) angažovani ili regrutovani na proruskoj strani u nedavnom ratu u Ukrajini. Takođe, džabe se zgražavamo nad ovim eksplicitnim izlivima fašizma po ulicama ako ne umemo da taj isti fašizam, rasizam i militantni etnonacionalizam prepoznamo u mejnstrim politici. Zighajlovanje je samo poslednji (i nekako blesavo dosledni) stadijum državne politike prebrojavanja krvnih zrnaca i uopšte ideologije krvi i tla. A koja je i danas tako neodoljivo privlačna mnogima među nama kada se spomenu migranti, Romi, Bošnjaci ili Albanci.
Drugim rečima, slobodarski, slobodoumni i pre svega antifašistički Beograd je imao jedinstvenu priliku da u paramparčad razbuca i kao mačke sa jebišta rastera ovu ekipu neonacističkih kretena i opasnih zlikovaca. Motkama, ciglama, kamenicama, rukama i nogama, kako fašističkom šljamu i dolikuje. I Beograd je tu šansu upadljivo propustio. A samo u proteklih nekoliko godina, u Berlinu, Hamburgu, Bostonu, Sakramentu, Melburnu, Lionu, Modeni, Barseloni, Varšavi, Pragu i drugim belosvetskim gradovima, brojni militantni antifašisti su sasvim nasilno razbijali neonacističke demonstracije u svom sokaku. Uostalom, isto kao i u Novom Sadu 7. oktobra 2007. godine, kada se bilo okupilo više od 5.000 Novosađana i Novosađanki, kako bi moćno demonstrirali protiv najavljenog neonacističkog marša, namerno organizovanog na rođendan Hajnriha Himlera, a kao u ime nekakvog Kosova i Vojvodine u sastavu Srbije.
I, tada su na hiljade antifašista i inače poslovično pristojnih građana upravo motkama, ciglama, kamenicama i odvaljenim retrovizorima sa parkiranih automobila, sasvim nasilno iskomunicirali sa pedesetak neonacista koji su se bili okupili u (naravno) lokalnoj novosadskoj pivnici. Bili su to „obični“ novosadski građani koji su najednom urlali i vrištali na neonacoše, gađali ih, opštili im sa majkama, i koji bi bili doslovno rastrgnuti, samo da ih policija nije brzo pohapsila, spašavajući im živu glavu. Bez prethodnog dogovora, bez „Fejsbuk iventa“, ovaj kolumnista i sociolog je na tom veličanstvenom i relativno spontanom antifašističkom skupu video na stotine prijatelja i drugova, komšija i kolega, kao i svog oca Jakova, koji su puni građanske hrabrosti i odgovornosti rado potrošili svoje slobodno vreme da bi poručili kako fašizam u njihovom gradu nikada neće proći. A gde su pre sedam dana bili „urbani“ Beograđani? Bili su duhoviti na Tviteru? Da li su preskupa novogodišnja jelka i Busplus zaista veći društveni problemi? Da li je „Beograd na vodi“ strašniji od Starog Sajmišta?
A ukoliko imamo bilo kakve dileme oko te neke nasilne komunikacije i militantnog antifašizma, poslušajmo izvesnog Adolfa Hitlera u njegovom slavodobitnom partijskom govoru iz 1933. godine, kada je poručio i sledeće: „Jedina stvar koja je mogla da sruši naš pokret, bila je ta da su naši protivnici odmah shvatili njegove principe i da su još od prvog dana, sa krajnjom brutalnošću, uništili jezgro tog našeg novog pokreta.“. I Hitler i hitlerovci su dobro znali da bi ih samo brutalno fizičko nasilje sprečilo u njihovim zlokobnim naumima. A ne razna partijašenja, umetnički performansi i ostala dizanja svesti. Uostalom, fašizam je poražen u ratu i borbi, a ne na izborima. I zato, prisetimo se ponekad šta su pred fašistima bili uradili Josip Broz Tito, Peko Dapčević, Koča Popović, Sava Kovačević, Ivo Lola Ribar, Sonja Marinković, Mirko Tepavac, Stjepan Filipović, Boško Buha. Uz ogroman rizik po goli život, uzeli su puške, bombe i mitraljeze, i pucali na fašiste. Da bismo mi imali budućnost i slobodu, nekakvo pozorište, gradski prevoz i kapućino. I da bismo im danas podlo i nezahvalno menjali nazive ulica. Razmislimo šta bi uradile naše (pra)babe i (pra)dede pred fašistima u našem sokaku? Šta se dogodilo pa su oni bili toliko bolji i hrabriji ljudi od nas? I tačno zašto smo mi onda ostali kod kuće?
Mogu istoricari i instituti da proucavaju lik i delo Nedica i brane neodbranjivo, ali postoji nesto evidentno nepromenljivo, sto kvaziistoricari ne mogu da promene i odbrane. Nedic je bio predsednik kvislinske vlade, pod kojom je izvrseno ciscenje Jevreja iz Srbije, a vise hiljada antifasista, komunista i Roma poslato u logore i zavrsilo na gubilistu. Svi kvizlinzi Evrope branili su se na isti nacin, kao sto nasi obozavaoci brane Nedica. Naime, svi su hteli da zastite zemlju od razaranja i narod od stradanja i svi su osudjeni. Dok su kvislinzi iz naseg okruzenja pred kraj rata promenili stranu, Nedic i Pavelic su do kraja ostali verni Hitleru. Cak je i Horti trazio od Tita da se njegove trupe prikljuce partizanima i zajednicki ucestvuju u slamanju fasizma, ali ga je ovaj odbio. Sta je Nedic mislio i zbog cega se odlucio na kolaboraciju nije predmet istorije, vec sta je i kako radio. To je ono sto odredjuje njegovo mesto u istoriji. Njegova razmisljanja i dusevni bol mogu biti predmet literature, Sekspir bi ga smestio izmedju Ricarda treceg i Magbeta, ali ne bi nasao nikakav ‘excuse’ koji bi ga ucinio manje neprivlacnim. U TV istorijskom programu Discovery History prikazana je epizoda “Kvisling”, sudjenje predsedniku visijevske vlade Pjeru Lavalu. Sudjenje je trajalo 2 meseca, on se vesto branio. Mnogi Francuzi misle da nije imao fer sudjenje, ali nikom ne pada napamet da ga rehabilituje. U njegovom slucaju neodbranjivo je bilo sto je clanove Pokreta otpora predavao Nemcima, a ovi ih streljali. Osudjen je na smrt i kazna izvrsena. Pekic se u Sentimentalnoj istoriji britanskog carstva cudio sto su Britanci lorda Haw Haw obesili, “samo” zbog toga sto je Engleze preko radija pozivao da se ne bore. Treason! U nasem slucaju ima nesto sizofreno. Pred svetom se hvalimo antifasizmom, a u zemlji “za po kuci” rehabilitovasmo one koji nikako ne bi trebalo da budu rehabilitovani.Promenismo nazive ulica, uklonismo spomenike herojima a bescasce slavimo kao vrhunsku vrlinu.Srbija je uvek imala ljude sa moralnom vertikalom.Danas ,mi zbog licnog konfora i ravnodusnosti, ne izlazimo na ulice da kazemo: NE U MOJE IME!Time se pridruzujemo Baltickim drzavama, koje su postale steciste okupljanja neonacista Evrope.
U nijednoj zemlji u okupiranoj Evropi Nemci nisu streljani sto za jednoga. Nedic, zajedno sa Drazom bio heroj prvog svetskog rata a Dimitrije Ljotic je bio jedan od legendarnih 1300 kaplara. Nece bas biti da su svi oni posle samo 2o godina postali ljubitelji Nemaca a Josip Broz koji se borio na strani okupatora i ucestvovao u necuvenim pokoljima zena i dece u Macvi, sada kao mnogo voli Srbe. Inace volim ove sto napadaju Drazu a pljuvali su Slobu za vreme agresije Nato-a i gledali u njih kao oslobodioce i donosioce demokratije. Fuj!
Nedić je kao komandant jugoslovenske vojske u makedoniji i jugu Srbije kapitulirao prvog dana rata i jedan od najogovornijih što su Njemci zašli iza leđa u Aprilskom ratu. Jugoslovenska vlada ga je i zvanično optužila za raspad odbrane u Makedoniji.
Да ли је то она влада што је поставила Дражу Михајловића за министра војног? И да ли то значи да је генерал Михајловић херој пошто се није предао и први подигао устанак у поробљеној Европи? И да ли то значи да је Јосип Броз зликовац и терориста који подигао оружје и на легалну власт и њеног министра војног. Чисто кад већ поштујеш званичну владу и њене извештаје.
Draza prvi digao ustanak u Evropi,organizovao Ravnogorski pokret, a vojska mu osim sto je zajedno s Nemcima pocinilia monstruozne zlocine po Srbiji, o cemu svedoce spomenici zrtvama, na koje potomci i dan danas polazu cvece i pale svece, zajedno s Nemcima, sramno pobegla iz zemlje. Britanci su posredstvom Kralja ponudili Drazi castan izlaz, da se stavi pod komandu Tita i ucestvuje u oslobadjanju zemlje, ali je on to odbio stavivsi se iznad suverena i zavrsio kao odmetnik. U vojsci gde vazi pravilo naredjenje-izvrsenje odbijanje da se izvrsi naredba je akt pobune, zbog cega se ide na preki sud. Komunisti su mogli, da su hteli,ga likvidiraju prilikom hvatanja i stvar zavrse bez suda. Tragedija je sto je sa sobom poveo 20,000 mladih ljudi, naknadno mobilisanih, koji su nepotrebno izginuli u sukobu sa snagama pobednika i ako je bilo jasno da je njegova strana izgubila rat. Brigadni general Ficroj Maklejn, vodja britanske vojne misije pri Vrhovnom stabu NOB-a izvestavajuci Cercila o stanju na JU ratistu rekao je “Mihailovic je oko sebe okupio i indoktrinirao tako morbidne zlocince, uporedive jedino sa ustasama Ante Pavelica, cime je potpuno kompromitovao svoj pokret kao monarhisticki i patriotski”. Ova poruka je emitovana 27.marta 1944 g.na radio BBC-u.Cercil na kraju rata kaze “Prestali smo da pomazemo Mihailovica, jer se njegovi cetnici nisu borili protiv Nemaca“.
Bravo… kakvo zrelo, ironično a samim tim i inteligentno sagledavanje društvene stvarnosti i savremenog momenta srpskog samoosvešćivanja…
Da nam je više ovakvih Dositeja, valjda bi se u Srbiji primilo još ponešto osim samo krompira…
U sridu. Pa Tadic tata je jedna od perjanica velikosrpstva, da sta je to nego nacionalizam, nacizam. Pa Tadic junior, cak i kao predsednik drzave, mlatarao je kao bolesnik sa ludacki podignutim tri-prsta u Pekingu, ljubio ladog Dodika, srbovao sa Jeremicem po svetu.. A sta je to nego lepo pripremljen teren za ovo vele-srbovanje za Nedica, Hilera, Drazu… Kakve stranke i antifasizam? Kakva vlada i antifasizam? Kakva inteligencija Srba i antifasizam? Gde su,evo prilike. Nema ih, nema peticija, nema hitne sednice SANU, Vlade, skupova ribara i umetnika, pevaca, plivaca, mesnih zajednica, Skandalozno. Flertujemo sa flegmaticnoscu i dusevnom mizerijom nas samih.Gubimo se u oporosti i nemoci , bol jos ne osecamo, mozda u truljenju i ne osecas bol, ko zna…
Bas u sridu.
Srbija jeste Fundamentalna klero-Fasisticka drzavnoj.
Bravo.
Unuk dobrovoljca divizija Princ Eugen o fa[istima u nasem sokaku sigurno je kompetentan za razglabanje ove teme.
Ili je Kišjuhasu ozbiljno zaprećeno, ili pokušava da avanzuje? U sličnoj situaciji je bio i Nedić.
Toliko „vešto“ nabacnih stvari protiv DS a u korist SNS i
sve to zamaskirati krivicom građana što nisu fašističkim metodama rasterali neofašiste, kad već vlast nije odradila svoj posao, je jadno.
Za ovakve pojave narod kaže:“Ne razlikuje pi..u od opirače“!
Nedic nije ucenjen, dobrovoljno je pristao na kolaboraciju. Cak se Nemcima hvalio da je srpski Peten. Moj rodjak Radoslav Vesnic pisac pozorisnih komada, reditelji i pedagog, veoma mlad ucesnik Prvog svetskog rata i posle rata predsednik udruzenjenja boraca prvog svetskog rata, odbio je ponudu Nemaca da bude gradonacelnik Kraljeva. Potomak ugledne porodice Vesnic, koja je Srbiji dala politicare i diplomate nije mogao da prihvati takvu ponudu. Pitoje sta ce se desiti ako odbije njihov predlog? Nemci su odgovorili da u tom slucaju ide u konc.logor. Vesnic je zamolio da mu daju sat vremena da se spakuje. Spakovao je najneophodnije, izljbio zenu i decu i sledece 4 ratne godine robijao u Nemackoj. Nas poznati helenista profesor Djuric na nagovaranje kolege flautiste da potpies Nedicev Apel Srpskom narodu uzvratio je : lako je tebi ti sviras u diple, a ja predajem etiku. Odbio je da potpies Apel, pa ga je Nediceva policija sprovela u Banjicu. Takve ljude treba slaviti i velicati, a Nedica i slicne ostaviti na djubriste istorije gde im je mesto.
Naravno da u Srbiji nema nacizma/fašizma, ali ima egzibicionizma koji mora da se dekoriše nekom ideologijom.
Ipak, korisni su ovakvi komentari sa preterivanjem u ukazivanju na opasnost, je koliko-toliko preveniraju gluposti rehabilitacije koje nas očekuju.
A sta kazete na zighajlovanje sa telefona rektora u Kragujevcu?! To nikom ne smeta ili se ljudi prave da nisu culi?
Rado sam čitao tekstove ovog sociologa u Danas-u, ali moram reći da me u zadnje vreme razočarava ne toliko svrstavanjem u jedan politički tabor (to je njegovo pravo) nego potreba da taj tabor profitira, blaćenjem DS-a. Reći da je DS bila “ fakat glavni krivac za rehabilitaciju kvislinga i četničkih zločinaca…“, i ostale u tom stilu baljezgarije na račun DS, može da kaže samo krajnje zlonameran, moram reći , pokvaren čovek. Pa šta onda reći za SPO, Radikalnu stranku, DSS, Veljinu NS itd. itd. Sramno druže Aleksej.
Sta reci????
Ako su Bili u koaliciji sa Da sada sa SNS. Zar ima nesto jos reci o njima.
Ono što je Kišjuhas naveo o DS je tačno i može se lako dokazati. To što ima daleko gorih, DS ne pere od odgovornosti.
Odličan tekst. Nema više ljudi koji bi izašli da se bore protiv ludila. Samo, ja bih se, na autorovom mestu, čuvao analogija o svesnim novosadjanima i nesvesnim beogradjanima. To su jeftina poredjenja koja se mogu koristiti kad kome i kako odgovara. Ti samosvesni antifašistički novosadjani su sedeli kući i ćutali dok su ljude bacali pod led i slali Jevreje u logore. Isto tako, u Beogradu se sedelo po kućama dok su dušegupke veselo tandrkale gradom. U isto vreme, Beograd je sravnjen sa zemljom zbog demonstracija protiv Hitlera. Bez ovih glupavih poredjenja, tekst je odličan.
Da nije bilo Nimberga Hitlerov fašizam bi preživeo. To je bila lekcija prvog svetskog rata. HItlera su proizveli „gubitnici I sv rata“ (vojno-policiska-kulturna elita) treba je da se osveti za sve te pozare i kapitulaciju…..
E pa slično se desilo i kod nas (iako Sloba nije bio Hitler) tek svi vide da 2000 g 5 oktobar bez 6 oktobra bez lustracije (negog našeg Nimberga) nema ništa….nisu Srbiju upropastili nikavi naši fašisti nego staljinisti Mira, Sloba i & a to što sada paradira po Srbiji su „njihovi proizvodi“…
A naravno autor (((Aleksej Kišjuhas))) bi sve te motke i cigle gledao sa strane. Kao i svi ostali Cionisti.
Dragoslav Mihailovic nije bio fasista nego komandant srpske vojske,a komunisti takozvani pobednici nad fasizmom su ustvari nasi grobari Her Kisjuhasu.
…kod ovog autora, kad o dešavanjima u Beogradu piše, opozicija je srbijanska, al’ je zato fašizam iz nekog razloga baš srpski!?!? I da, stavljanje Nedića, ma koliko meni isti bio mrzak, u isti red s neizbežnim Petenom i Kvislingom, do sada je mnogo puta ponovljen i poznat argument i u najvećoj meri razumljiv i prihvatljiv, ali se pitam šta baš Pavelić radi na toj listi? Jer, jednačina Nedić=Pavelić bezobrazno provučena kroz „antifa“ filter, može doći samo kao posledica elementarnog neznanja ili kao podvala za čije bi mi rastavljanje na proste činioce trebalo više od dozvoljenog broja karaktera, a opet, vidim da autor sebe drži za znalca. Predlažem zato autoru da sledeću nadahnutu „J’accuse“ kolumnu obogati npr. likom admirala Hortija, kom bi ovde svakako bilo više mesta od trojice narečenih. I da, konačno, „opštenje s majkama“, koliko god mi bilo strano, mada razumem sentiment u kom se takva potreba rađa, ja delim (sentiment) sa autorom ovog teksta kad su fašisti u pitanju, ali ga takođe gajim i za one koji mi prodaju ovu bolesnu jednačinu Nedić=Pavelić.
Autor neka prestane da se sluzi „reddit“ mentalitetom.
Moj pradeda nije bio kvisling vec Cetnik, Srbin, Pomoravac.
Crveno judeo-komunisticko zlo mu je sve uzelo , kolektivizovalo i unistilo, kao i 65 miliona pravoslavacau rusiji 30 godina ranije. Nemci nacional-socijalizma su bili i ostali ljudi za sve komuniste,demokrate i ostali ljudski talog koji je pobedio nazalost pre 70 godina.
Autor definitivno treba prouciti malo istorije, bar svog naroda, ako se identifikuje uopste kao Srbin. Kriminalno je sta ovaj covek sve objavljuje u Danasu svakog dana.
Kriminalno je napisati da su nacisti na zalost izgubili. Nacisti su ubijali i mrzeli Srbi taman toliko koliko I Jevreje Pomoravac moj.
Strahinja, moraš biti jako bezobrazan da napišeš nešto ovako. Sram te bilo.
Vidi Strahinja, moja baba je po istočnoj Srbiji bežala od četničkih trojki, dok su mog dedu mučili u Gestapou. Da su poklekli, ne bi imao ko da piše ove redove. Ti, kao što se da utvrditi, pišeš, što nešto i govori. Time je sve rečeno
Slažem se sa napisanim, ali se promakla jedna faktička neistina u članku. Piše „…na osnovu zakona o rehabilitaciji i restituciji iz 2006. i potom 2011. godine, kada je Demokratska stranka vedrila i oblačila Srbijom.“
Da podsetim 2006. je na čelu Vlade bio V. Koštunica uz prećutnu podršku SPSa. DS je imala Preddsednika Srbije, ali je u parlamentu bila opozicija.
Zato je netačna konstatacija da je 2006. DS „vedrila i oblačila Srbijom.“
Можете ви сви на главу да се поставите, али је историјска чињеница да од набројаних историјских личности – Петен, Квислинг, Тито, Хорти, Павелић, Недић – једино овај последњи, Недић, се НИЈЕ БОРИО НА СТРАНИ ХИТЛЕРА НА ИСТОЧНОМ ФРОНТУ. Србијанци (морам тако јер код пречанских Срба већ није сасвим исто, мада су у питању појединци) су ЈЕДИНИ ЕВРОПСКИ НАРОД КОЈИ НИЈЕ ПОСЛАО НИ ЈЕДНОГ СВОГ ВОЈНИКА НА ИСТОЧНИ ФРОНТ! А ко вас у овој ствари збуњује Тито, имам част обавестити вас да је његов генерал Марко Месић дао срчани допринос нацистичкој борби против антифашизма у Русији.
Такве као што је био Недић, у Уједињеном Краљевству Черчил је одликовао јер су чували народ у најтежим условима.
Чињеница је такође да Јевреји нису били под ингеренцијом Недића, већ директно окупатора.
Ко је Милан Недић?
Порекло породице Недић је од браће Глигорија и Димитрија Недића, двојице српских јунака из битке код Чокешине у Првом српском устанку. Мајка Милана Недића је унука кнеза Николе Станојевића и праунука кнеза Станоја Михаиловића из села Зеоке код Лазаревца. Рођена браћа Милана Недића били су Милутин Недић, такође генерал југословенске војске, и Божидар Недић, потпупковник и председник Удружења ратних војних инвалида. Преко свог прадеде Николе Станојевића Недић је био рођак са вођом покрета Збор Димитријем Љотићем (један од 1300 каплара) и дипломатом Константином Фотићем. Недић је био ујак новинару и истакнутом зборашу Станиславу Кракову.
Служио је током Балканских ратова и примио је бројна одликовања и медаље за храброст. У чин потпуковника је унапређен 1913. године.
Године 1915, током Првог светског рата је унапређен у пуковника и служио је у генералштабу као најмлађи пуковник у српској војсци. Током српског повлачења преко Црне Горе и Албаније од новембра 1915. до јануара 1916, његови војници су чували одступање српске војске. Године 1916. је именован за ордонанс-официра краља Петра I. У септембру 1918. командовао је Пешадијском бригадом Тимочке дивизије приликом пробоја Солунског фронта.
То фашиста и издајник?
Спасао пола милиона прекодринских Срба и 20.000 Словенаца!
Да не дужимо, аустроугарски каплар Јосип Броз је једновремено уврштен у ДЕСЕТ НАЈВЕЋИХ МАСОВНИХ УБИЦА ХХ ВЕКА.
Кишјухас се Титу радује зато шо се сличан сличноме радује.
Поштовани Господине Ивковићу. Добро је да сте кратко и јасно одговорили на предугачке и отужне лажи овог извитопереног назови човека. Толико глупости, лажи, и лудости није у скорије време објављено на овим просторима. Па овај психопата и заљубљеник у црњу идеологију од нацизма. Лако је оним младим људима објаснити да је грех мрзети друге, али излечити болеснике као што је овај Кишјухас, мислим да је немогуће.
Bravo za text…naroćito boli što bagra menja imena ulica a ne znaju ništa o tim hrabrim i časnim ljudima…sramota.
Verovatno su svi odgledali Film Sabirni Center. Kada dolaze sa onog sveta partizan koji je poginuo za vreme rata prilikom izlaska sa groblja lepo kaze „Vidi majkumu nama poginulima dali ulice pored groblja, a oni uzeli u centru“
Na Balkanu nista novo, samo se akteri (glumci) menjao.
Od losih Politicara samo je narod gori. Jer stalno bira iste.
Svaka cast!!!
A sto se nekih komentara ovde tice, gde je administrator?? Nema „slobode misljenja“ na ovu temu! Smrt fasizmu!
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
U Srbiji bi trebali svi da doktoriraju istoriju na Sorboni Kao Desimir Tosic pa da se oslobode iluzija iz slavne srpske proslosti ,mada mnogima ni nauka NE pomaze
Sa fašizmom je isti slučaj kao i sa istorijom: Jednom se događa kao tragedija, drugi put kao farsa.
Ja sam uvek za dobru sorku i gazenje fasista. Ali….gde stati? Da li gazenjem neonacista dobijam ‘lajsens’ da gazim ‘gejove’ koje isto tako obozavam? Predugacak je ovo clanak da se osvrnem na sve sto je autor bacio na gomilu. Ali recimo, evo reci, dve, o teoriji krvi i tla koju cesto pominje. Sta kazu brojke? Koliko je Srba bilo pre sto godina a koliko danas u okolnim drzavama: Madjarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, Crna Gora, Hrvatska, BiH? Ko se bavi ovom temom sigurno nece pomenuti prvo Srbiju u prici o krvnim zrncima. Bi li mali Akejsej bio zadovolja da mi Srbi nestanemo a da se Srbijom rasire on, Borka Pavicevic, Sonja Liht ……i svi ostali vlasnici rezervnih pasosa i domovina?
Nedelja (II/III). Bilo bi pozeljno da autor kolumne resetuje svoju anksioznu katarzu u prvobitno-logicko stanje svesti – na racionalno promisljanje. Dakle, Borka Pavicevic i Aleksej Kisjuhas u 2018. nanovo „jasu zajedno“ istog vraga. Razlika je u tome sto Borka Pavicevic ima logicki povezanu celinu, koja formi njenog pisanija daje smisao i sklad. Medjutim, ono sto je isto kod Borke i Alekseja je totalni promasaj iliti „Prohujalo sa vihorom“ nostalgija za robovlasnickim „zdanjem-imanjem“ a ne „slobodarskim-istinoljubivim“. Iz fasistickog bunkera pogled je usko-ogranicen na manji prozor (nisansko mesto) kroz koji se mitraljeskom vatrom unistavala ili odvracala naoruzana ziva sila – upravo pogled koji neumorno plasiraju pomenuti i njihovi oponenti iz vlasti. Iz vizure sadasnjice, taj njihov pogled na svet, svodi se na povlacenje u realnu udobnost i virtualni komformitet „elitnog“ kutka (bunkera: „home sweet home“, „self-promo-workshop“, „facebook“, „tweetter“…) – bas kao i vip-bunkeri aktuelnog rezima i svih prethodnih branioca sopstvenog polozaja moci i finansijske dodobiti. Manipulacija obmanom iz godine u godinu sa nesagledivom kolateralnom stetom. Kome nije jasno, neka se vrati na intervju Nebojse Glogovca, koji je dao Radio Beogradu, oktobra 2016.
Veliko hvala gospodine Kišjuhas. Građanima Srbije je preko potrebna edukacija, široka edukacija, a vaš tekst smatram edukativnim. Svi stavovi, pa i političko opredeljenje, kod većinske Srbije proizilaze iz predrasuda, stereotipa, neobrazovanosti i primitivizma. Mi smo društvo sa uništenim moralnim vrednostima. Društvo koje će uvek, ali baš uvek izabrati liniju manjeg otpora, za sva zla koja mu se dogode tražiće krivca na drugoj, izmišljenoj strani, prikrivajući svoj doprinos nastalom zlu, opravdavajući tako sebe.
Većinska Srbija se odrekla svoje slavne antifašističke prošlosti, pomodno verujući da je antifašizam isto što i komunizam, a oni su tobože antikomunisti koji žele da to svima pokažu i sebi dokažu.
Sa moralne tačke gledišta, a možda treba konsultovati i medicinu, vrlo je interesantno da niko od njih za sebe ne kaže da je nacista, neonacista ili fašista. Lepše im zvući kad za sebe kažu da su rodoljubi, pravi Srbi, čuvari srpske tradicije itd.Svaka vlast koristi nemoralnu masu za rad ostvarenja svojih (ličnih) ciljva, masu koja svoja politička opredeljenja formira na količini deterđenta i jestivog ulja. Na sve moguće načine opredeljuje masu da veruje u lažne vrednosti, stvarajući od njih moderne pagane.
Društvo koje ne obrazuje mlade generacije, ostavlja prostor i stvara mogućnost da se zla iz prošlosti ponove.
A onda će neki drugi ljudi oplakivati neke nove žrtve i tako u nedogled.
Nije potrebno čekati neke nove prilike, ništa nije potrebno čekati, jer to je gubljenje vremena. Ne postoje nikakve dve, tri Srbije. Postoji samo društvo koje se, htelo ono to ili ne, deli na antifašiste i fašiste. Opstanak Srbije – društva zavisi od toga da li je više nas, antifašista ili njih.