Gužva na planeti

Naravno, filipinskom ministru zdravlja to nije smetalo da se slika pred kamerama, te ljubaka srećnu majku i plodove njenih prepona. Na prostorima ovdašnjim govorkalo se da su cifre od pet i šest milijardi probila deca iz Hrvatske i Bosne. Dakle, Srbija je sasvim očigledno opet pokradena čim je na nju došao red ovom kretenskom logikom.

Istina je takva da ne samo što je određivanje konkretnog deteta idiotsko do granica neba i natrag, već je isto i sa određivanjem tačnog datuma kada se ovo imalo desiti. Naime, čak su i zvaničnici Ujedinjenih nacija (koji i reklamiraju ovo prebrojavanje), nešto sitnijim slovima, odmah priznali da tu ima isuviše nagađanja, da je sve to više simboličko i političko, odnosno da je verovatna greška reda veličina šest meseci gore-dole, oko 31. oktobra. Naravno, pre svega zato što nije mudro verovati statistikama mnogih država na svetu. Međutim, u nedostatku boljeg datuma, pretpostavimo da je 31. oktobar 2011. godine zaista bio dan kada je populacija planete Zemlje nabubrila na sedam milijardi. Ono što preovlađuje reči su upozorenja i zabrinutosti koje variraju od kršenja prstiju do apokaliptičnih scenarija. Na ovaj način se zapravo maši poenta koja, u stvari, i nije toliko u brojnosti. Ali, krenimo redom.

U prvih devetnaest vekova nove ere broj živućih homo sapiensa je lagano puzao od par stotina miliona do jedne milijarde, da bi se u 20. veku dogodio nezabeleženi rast, posebno u njegovoj drugoj polovini, iskobeljanoj od svetskih ratova. Naime, samo između 1960. i 1999. godine stanovništvo je udvostručeno, i to sa tri na šest milijardi. Sve to je posledica, pre svega, moderne poljoprivredne tehnologije i medicinskih inovacija. Odnosno, posledica ove dve stvari dodatih na čovekovu staru želju da se prevrće po krevetu ne hajući za posledice. Naravno, gužva se pre svega uvećala u državama takozvanog (i ružno nazvanog) Trećeg sveta, kada su i ovi ljudi počeli da ubiraju plodove bolje poljoprivrede i lekova protiv zaraznih bolesti, dok kontracepcija pomalo kasni, a pomalo se i zaustavlja delovanjem crkve.

Stvari su jednostavne. Ako je sve to sa stanovništvom tako dramatično, a grafikoni baš tako izgledaju, postavlja se pitanje kako smo mi danas uopšte živi. Drugim rečima, mi smo ovih dana opet upozoravani da neće valjati i da će biti gusto ako se stanovništvo udvostruči, ali malo ko zastane i razmisli o tome da se ono već bilo udvostručilo, i to za samo 39 godina. Pa ipak, svet se nije pretvorio u pustaru po kojoj bauljaju horde gladnih i žednih, naprotiv. Gradovi su sa puno manje drame primili svoje nove stanovnike (u poređenju sa nekim drugim istorijskim periodima masovnih urbanizacija), nije bilo većih epidemija bolesti, a proizvodnja hrane po glavi stanovnika je između 1960. i 2009. godine uvećana za neverovatnih 41 odsto. Uvećano je čak i obrazovanje – tinejdžeri u proseku idu u školu oko četiri godine duže. Izazovi pred kojima je čovečanstvo 2011. godine su krupni, ali su smešni u poređenju sa izazovima iz 1960-ih. A tada je na Zapadu u modi bilo krkanje LSD-ja i slobodna ljubav, umesto kolektivne zabrinutosti nad ekologijom i zdravim stilovima životarenja.

Predviđati katastrofe u vremenu budućem privuče pažnju, ali je mnogo interesantnije objasniti nešto danas. Stvari se neće srediti same od sebe, ili im to ne treba olako pustiti, ali te stvari jednostavno nisu tako maltusovski dramatične kao što dežurni narikači prizivaju. Problem gladi i siromaštva je pre svega klasni, a ne populacijski problem. U 19. veku, kada su Marks i Engels pisali Manifest komunističke partije, ljudi na svetu je bilo samo oko 1,2 milijarde. Pa su radnici bili gladniji i bedniji nego što su to danas.

Drugim rečima, nije poenta u tome da hrane nema ili da je neće biti, već u tome da često nije dobro raspoređena. Zemaljska kugla je i dalje jedno ogromno mesto, a i ljudi su se pokazali neobično sklonim životu u gužvi. A tehnologije nam u svemu tome mogu pomoći, a ne ubrzati naš pad. S tim u vezi, evo još jedne jeresi: uvećanje broja stanovnika je stvar kojoj treba aplaudirati. U pitanju je nuspojava neverovatnog napretka ljudske vrste u pogledu proizvodnje hrane i tehnika lečenja. Međutim, lekcija koju ljudi tek treba da nauče jeste kako da pravednije raspoređuju svoje novostečeno izobilje, a ne da ga osuđuju za budući kolaps. Okej, i lekciju kako da stave kondom, ako to žele.