Pad autokrate

Tekst je potpuno jednostran i više liči na političku interpretaciju nego na ozbiljnu analizu.

Moguće je da je ovaj kolumnista u fazi pred istek energije. U poslednjih nekoliko tekstova nema zaista ničega, osim nastojanja da se uz pomoć opštih mesta ispuni prostor.
Ne bih uvodio u temu navodno krijumčarenje seksualnih pomagala. O tome se ne oglašavaju ni autor ni Danas. Uz to, afera je u priličnom neskladu sa ličnom etikom A.K. koju je on tako upadljivo obrazlagao čitalaštvu, kao vodeće lično svojstvo.

Veoma optimističan tekst. Peterovi predizborni postupci podsećaju na Đinđića. Studenti su pokušali da posete svako mesto u Srbiji. Ipak kao da su odustali. Opozicione vođe lepo žive i zdušno pomažu Vođu. Da nije tako ne bi se pojavljivali kao obična seoska bulumenta trubeći „protiv Vučića“. Zdrigli balkansko-orijentalni granitni mentalitet ne dozvoljava da se ni milimetar udaljimo od narativa tradicije, bolje reći mitova o Kosovu, Rusiji, srpskom svetu, svetosavlju i sličnih mantri. Evropa za nas je dekadentna, mitovi su ideja vodilja.
Mađarska je oduvek bila deo Evrope, iako je imala turbulentnu istoriju uvek je težila slobodi i slobodnoj Evropi.
Da, nama je Evropa mrska i stvarno ne želimo da se priključimo u prvom redu njenoj kulturi, a bez kulture (poznato je) nema ni napretka. Sve što je vredno, kvalitetno i moglo bi da predstavlja elitu Srbije proterano je iz zemlje pod parolom neprijatelji i izdajnici.
Osiromašeni smo sa prevodima stranih kulturnih poslenika kao i prevodima naših autora na strane jezike. Pitanje je jednostavno šta Srbija znači Evropi?
Čudi me zašto se Vučić plaši da raspiše izbore u ovakvoj atmosferi.

Писање о паду или крају аутократе припремање је за писање о почетку и успону диктатора.
НИје то тако само код нас…

Profesor Kišjuhas možda baš nije neobavešten kao onomad Koštunica, ali je nešto mnogo zakasnio sa proslavom pobede Petera Mađara. Na stranu to što je ta „pobeda“ došla kao rezultat toga što je Orban bio saplitan od strane EU (zamrznut novac namenjen Mađarskoj) i Zelenskog (koji je zatvorio naftovod „Družba“). Interesantno je da su – nedelju dana posle mađarskih parlamentarnih izbora – održani bugarski parlamentarni izbori. Na kojima je trijumfovao dosadašnji bugarski predsednik Rumen Radev, koji će uskoro postati premijer. Čini se da se profesoru Kišjuhasu ovaj scenario (čovek koji je deset godina bio predsednik postaje premijer) iz razumljivih razloga ne dopada. Takođe, ni pomena o slovenačkim izborima (posle kojih bi Janša trebalo da sastavi novu vladu). To je slika i prilika „kritičkog mišljenja“ i „nezavisnog novinarstva“. Ono što nam se dopada na neobjektivan način prikazujemo i proslavljamo, a ono što nam se ne sviđa sasvim prećutkujemo. Tako to rade deda-Sorosovi skribomani, koji sebe predstavljaju kao nepotkupljive arbitre i „moralne vertikale“.

Hvala, cenjeni Alesej !
Odlicna analiza, pobede Madjara, za koju se moze reci, da je uspela, pre svega, zahvaljujuci, sto je Madjar, „isao na noge“, tako reci, od kuce do kuce, nudeci, obicnom narodu, ono sto oni, zele da cuju, a to je, da ce sa rascistiti sa lopovima i da ce zakon, za sve biti isti.
Nista novo, sto do sada nismo videli i doziveli od politicara, ali to je u Madjarskoj i moguce ostvariti, obzirom na opstu kulturu i mentalitet.
Uporedjujuci nas sa Madjarima, mnoge stvari je nemoguce „preslikati“.
Imamo li mi coveka u opziciji, koji ce obici Srbiju, nemamo !
Taj covek je na suprotnoj strani-Vucic, od koga je Madjar, „kupio recept“ i pobedio.
Obicani ljudi, koji su u svakoj drzavi vecina, zele, da im Pr. dodje u selo, sto do sada, a verujem i buducnosti nije radio niko, osim Vucica.
Srbija se moze nadati promeni, tek kada za politiku stasa, „generacije Z i Milenium“!