Od „Kako se beše zove onaj super film sa Klunijem i Džej Lo?“ i „Koji ono beše predsednik posle Niksona?“ do nešto detaljnijih provera preciznog određenja strukturalizma, kambrijuma, fotona ili Robespjerovog Terora – Vikipedija je danas samo jedan klik daleko, ako se spavalo na času. A i, vrag nam je svedok, mnogima su brojne noći bile provedene u besomučnom kliktanju na sve one hiperlinkove i u čitanju o Idiju Aminu ili Teodoru Ruzveltu, o sovjetskim mitraljezima u Drugom svetskom ratu, o orijentalnim tepisima u renesansnom slikarstvu ili o reduplikativnoj paramneziji i slično.

Vikipedija je impresivna u svakom svom aspektu. Ovo je trenutno šesti najposećeniji internet sajt na planeti (iza, redom, Gugla, Fejsbuka, Jutjuba, Jahua i Baidua – kineskog internet pretraživača, za neupućene), kao i enciklopedija sa 30 miliona odrednica na 287 jezika. Odrednice može da unosi i menja svaki (besplatno) registrovani korisnik, kakvih je trenutno oko 31.7 miliona. S druge strane, „samo“ oko 270 hiljada posvećenika je aktivno u radu na Vikipediji na mesečnom nivou. Grubo rečeno, rad potrošen na stvaranje ove riznice znanja procenjen je na 100 miliona sati rada. Ona je besplatna za sve (iako njeno funkcionisanje košta oko 6 miliona dolara godišnje), te počiva jedino na privatnim donacijama. Iako bi zbog ogromne posećenosti osnivačima donela gomiletine novca – na njoj nema nijedne reklame. Dakle, uz sve kritike i bez trunke ironije, u pitanju je jedan od najvažnijih fenomena informacijskog doba, koji je, ponovimo to, i besplatan i bez reklama, lak za korišćenje, kao i impresivno istinit ili tačan. Naime, istraživanje uglednog časopisa „Nature“ iz 2005. godine ukazalo je na to da Vikipedija i „Enciklopedija Britanika“ imaju jednak udeo grešaka, odnosno jednaku tačnost. Staramajka Britanika se pobunila protiv ovakvog zaključka, a autori istraživanja su zatim taksativno pobili sve prigovore urednika Britanike (izvor: Vikipedija).

Jesmo li rekli Vikipedija? Mislilo se na Vikipediju na engleskom jeziku. Jer Vikipedije na hrvatskom i srpskom jeziku neretko deluju poput sabora ustaša i četnika, kao i orgija neistina, poluistina, gluposti i laži. Na fašizam u slučaju hrvatske Vikipedije među prvima je ukazao filozof i prijatelj ovog kolumniste Marko Gregović (H-Alter), dok je o analognom fašizmu na srpskoj vikipedijskoj strani pisao Damjan Pavlica (Peščanik). U odurnim odrednicama na koje ukazuju autori, NDH se prikazuje kao „izraz stoljetnih težnji za samostalnošću“, a Ante Pavelić je „književnik al pari Ivi Andriću“. Sa ove strane internetske podlosti i podvale, Draža Mihailović je „odlikovani oficir moderne srpske države“ uz nebrojene hvalospeve o njegovom doprinosu pobedi Saveznika, dok se npr. u odrednici o masakru na pijaci Markale ovaj zločin gnusno relativizuje tvrdnjama da su ga bošnjačke snage iscenirale. Posebno je zanimljivo što su i Gregović i Pavlica pokušali da izmene ove i mnoge druge članke pozivanjem na činjenice. Što je inače standardna praksa koja je, uostalom, i doprinela progresivnom rastu i unapređenju Vikipedija. Obojica su se tada susreli sa sistematskom pristrasnošću uredništva („administratora“) i bila im je onemogućena svaka izmena. Umesto otvorenog poziva na argumentovano i objektivno dopunjavanje odrednica, lokalni vikipedijanski kredo moguće je komotno nasloviti sa: „Misli globalno, ali ustašuj i četnikuj lokalno“.

Slučaj engleske Vikipedije blistavo ukazuje na to šta može da uradi manja grupa kosmopolitski orijentisanih ljudi posvećenih širenju objektivnog znanja – da doslovno promeni svet nabolje. S druge strane, slučajevi Vikipedija balkanskih čokoladna bananica-država jasno demonstriraju šta može da počini majušna grupa uskogrudih diletanata zagledanih jedino u svoj pupak i njegove granice. Za dokonije hroničare katastrofe zaglibljenosti u mulj nacionalističkih ideologija balkanskih država, korisno je uporediti iste odrednice na srpskoj, odnosno hrvatskoj „strani(ci)“ ove enciklopedije. Sjajno je za instant spoznaju kako se pred autoritetom odabira nacionalne strane tako lako gubi autoritet – istine. Zato i ne iznenađuje što najkvalitetnije stranice Vikipedije napisane na balkanskim jezicima nisu ni na srpskoj, ni na hrvatskoj verziji ove enciklopedije, već na – onoj srpskohrvatskoj. Tako je – uz aramejski, grenlandski, šleski, sanskrit ili jezik američkih starosedelaca Čejena, Vikipedija se piše i na ovom sjajnom, a zaboravljenom jeziku na ivici izumiranja. Sa čak 89 hiljada kvalitetni(ji)h odrednica, srpskohrvatska Vikipedija se subverzivno bori sa dominacijom one srpske i one hrvatske. Na kosmopolitski način, a snagom preciznosti, objektivnosti, neutralnosti i argumenata.

Takođe, svaka enciklopedija je u većoj ili u manjoj meri izraz stanja duha društva koje je stvara. Dođavola, Adolf Hitler je u enciklopedijama iz 1930-ih godina bio predstavljan kao „harizmatičan i talentovan evropski političar“. Snaga Vikipedije je upravo u onome što je ranije (dakle, dok se nije raspojasala) bilo kritikovano kao njena slabost: u mogućnosti jednostavne i brze izmene odrednica, kao i simultane provere od strane mnogobrojnih anonimnih i dobronamernih ljudi. Njena suština je upravo u slobodi, uvezanoj sa minucioznom proverom činjenica i izvora. A njeno pogonsko gorivo je svojevrsno takmičenje ljudi u pogledu širine svog znanja i snage svojih argumenata, nalik na francuske kafee i salone koji su nam, veli Habermas, podarili moderno doba. Jer, prestiž je često veći motivator od novca, a prestiž na temelju znanja je ono što kotrlja društva napred.

Ali po ko zna koji put, smrad balkanskih krčmi je uspeo da se ušunja u nešto prelepo i velelepno. Bedni lokalizmi su svojom grubošću i ružnoćom uspeli da zasene jedan impresivan, ali i lako lomljiv komadić globalnog interneta. Pouzdanost i tačnost su osnovni i trajni izazovi sa kojima se suočava Vikipedija, što su sportovi u kojima balkanske reprezentacije nikada nisu osvajale medalje. Uzgred, „vandalizmi“ u kojima neki belosvetski junak umisli da je hrabar i/ili duhovit, te izmeni odrednicu o Baraku Obami dodavanjem rečenice da je Obama, recimo, „klempavi ružičasti gušter“ nije retkost. Međutim, uz pomoć softvera i korisnika koji razumeju da je tačnost važnija od lošeg humora, ovakvi vandalizmi se detektuju i obrišu u vremenu koje se meri delovima sekunde. Dok je vandalizam na hrvatskoj i srpskoj Vikipediji pravilo, a ne incident. Drugim rečima, preduslov za objektivnost ove internet enciklopedije svakako je brojnost aktivnih učesnika u pisanju i izmeni njenih sadržaja (koja je ovde komparativno mala), ali se pokazuje da i to nije dovoljno. Neophodan sastojak je i beskompromisni duh razuma, dokaza i istine. S tim u vezi, dve Vikipedije, globalna, kosmopolitska i one lokalna, uskogruda, razlivaju se kao dve suprotnosti: kao svet istinske slobode zasnovan na činjenicama i argumentima, te kao svet uzurpacije slobode zasnovan na ideologiji i laži. Ne postoji bolji prikaz kvaliteta rezultata rada nastalog na vrednostima jednog, odnosno drugog sveta od – Vikipedije.