Palestincima se dogodilo ono što im je bilo najmanje potrebno. Ostavka predsednika vlade Salama Fajada je iznela na videlo dva shvatanja izgradnje temelja državnosti. Dok je premijer vodio proces stvaranja zdravih institucija za ovo i buduće vreme, predsednik (samo autonomne uprave, kako stvarne nezavisnosti još nema) Mahmud Abas u redosledu prednost daje poenima iz političke igre, kao prečim na tom putu.
Fajadovo povlačenje podstiče zabrinutost za političku stabilnost na Zapadnoj obali, koliko među Palestincima, toliko i u teškom nošenju sa Izraelom, a i u razumevanju sa uticajnim akterima iz sveta.
Učeni ekonomista, doktor nauka, sa univerziteta u SAD i Libanu, uz iskustvo iz rada u Međunarodnom monetarnom fondu, od 2007. na čelu palestinske vlade svoj prilog borbi za nezavisnost i izgradnju kredibiliteta Palestinske uprave nalazi u uvođenju transparentnosti, pouzdanosti i stabilnosti. Brzo je stekao priznanje kao „šampion zakonitosti i reda na Zapadnoj obali, posle godina haosa“. Čak su analitičari uveli reč „fajadizam“, kao sažeti opis posebne škole mišljenja. Gasan Hatib, sa Birzajt univerziteta na Zapadnoj obali ukazuje da je Salam Fajad sistematski i savesno radio da „stanje bezakonja uputi na red, a da procese haotične finansijske situacije i korupcije uvede u sistem stabilnog upravljanja“.
Tako se našao na meti mnogih prvoboraca Fataha, nosilaca ranijih zasluga, ušančene elite, ali i predsednika Abasa, koji „nije premijera javno branio, a nije se ni pokrenuo da iza scene priguši kritike“. Revolucionarni savet Fataha, visoko partijsko telo, grubo i veoma oštro je osudio Fajadovu politiku kao „improvizaciju i konfuziju“, a glas ulice lako premijeru dopisuje krivicu za sve skuplji dnevni život.
Mahdi Abdul Hadi, direktor Palestinskog društva za studije međunarodnih odnosa u Jerusalimu, primećuje da je – najveća revolucionarna organizacija PLO – „Fatah kritičan prema Fajadu tokom prošlih pet godina, jer se predsednik vlade poduhvatio da kuću dovede u red“.
Palestinska uprava je zapala u posebne finansijske nevolje zbog presušenih donacija i izraelskog zadržavanja poreskih prihoda, koji po ranijem sporazumu pripadaju Zapadnoj obali, ali su sada uskraćene, kao Netanjahuova odmazda za popravljanje statusa Palestine u Ujedinjenim nacijama.
Po podacima Svetske banke nezaposlenost na Zapadnoj obali je dvadeset pet procenata. Porast BNP od oko 11 odsto ostvaren 2010. i 2011, za 2013. godinu predviđena je kao mnogo skromniji – samo pet procenata.
Stara partijska garda, nalazi telavivski Haarec, koja je okružila Abasa i drži Fatah „vidi Salama Fajada kao političkog rivala, koga treba odstraniti“ i nalazi da je upravo pravi trenutak. Uporni premijer doveden u situaciju da podigne belu zastavu. Ranije je više puta odustajao od takve odluke.
Najoštriji komentari stranih posmatrača govore o „nametnutom Abasovom stilu poluautokratskog režima, nametnutom radi preživljavanja“ i tom logikom zaključuju: „Finansijska kriza, koja je zadesila Palestinsku upravu pala je kao zrela voćka u ruke moćnih magova.“
Sudar Fajad – Abas je razbuktao tihu vatru posle premijerovog upozorenja da se u UN samo kao simboličan gest osvaja nezavisnost Palestine, bez opipljive dobiti.
„Ostavka nije iznenađenje i čudo je da se Salam i ovoliko održao“, kaže Hanan Ašravi, poštovana članica Izvršnog komiteta PLO i sa Fajadom osnivač palestinske stranke Treći put. Ona, istovremeno, opominje – govornike iz Amerike u prvom redu: preterano je pojednostavljeno da je promena samo odlazak čoveka po ukusu i izboru Zapada; što je stavljanje odlazećeg premijera u nezasluženi ‘zagrljaj medveda’, a to bi „trebalo da znaju bolji poznavaoci palestinskog mentaliteta“.
Fajadov politički pristup je – podsećaju poznavaoci – da ni nasilje, ni pregovori nisu doveli Palestince bliže nezavisnoj državi. Njegova načela zahtevaju tri uvodna koraka: pouzdanu bezbednost, dobro upravljanje i osigurane šanse za ekonomiju. Negde na polovini premijerskog mandata Salam Fajad je pripremio vladin plan za fundamentalno uređenu infrastrukturu Palestine. U papiru „Kraj okupacije, stvaranje države“ detaljno je predvideo jačanje svih neophodnih institucija, pored ostalog striktnu razdvojenost zakonodavne, izvršne i sudske vlasti i neometano slobodno tržište – kako bi „de facto palestinska država“ mogla biti uspešno oformljena. Kolumnista Njujork tajmsa Tom Fridman, iskusni znalac Bliskog istoka zapaža da Salam Fajad koncentriše napore na snažne institucije sopstvenog naroda, bez čekanja na rasplet sa Izraelom, pa je njegova mobilizacija, poziv u borbu izgradnjom nekorumpiranih transparentnih ustanova, najbolje naoružanje Palestinaca.
Stvarnost je još značajno drugačija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
