Bojkov crni pojas 1

Nezadovoljni građani ne odustaju, a kako kažu njihovi aktivisti, „važno je da budu poput Sizifa“, uvereni da će mirnom pobunom ipak uspeti da dokažu da „narodu više ne mogu da se zamazuju oči“.

Premijer Borisov, posle decenije na vlasti, ne prihvata da se povuče pre isteka mandata sledećeg proleća, a za raniju ostavku bi i mogao da bude spreman „uz ustavne i skupštinske promene podešene po njegovoj meri“, što je – čini se – neostvarivo, kao što je i demonstrantima nedovoljna smena nekolicine ministara.

Poznavaoci prilika jednostavno nalaze da predsednik vlade „smokvinim listom kupuje vreme“.

Skorije merenje „buđenja naroda“ pokazalo je da dve trećine građana podržava proteste, a nešto manje od polovine (44 odsto) želi hitnu ostavku premijera i vanredne izbore.

Lični rejting Bojka Borisova pao je na dosad najnižu tačku: podršku od samo dvadeset procenata ispitanika u anketi Alfa istraživača.

Jedan od od takvih glasova, inženjer i muzičar Vladimir Vasilev, zabeležila je jedna revnosna evropska informativna mreža, objašnjava: „Naš problem leži u poimanju šta je normalno. Mi (Bugari) smo navikli na korupciju, nepotizam, raskopane ulice, rupe na putevima, ružne građevine, starudije od automobila. Sve što bi običan Evropljanin smatrao nezamislivim, nama se pretvorilo u uobičajeno.“

Nešto manje ogorčeni poručuju da su umorni od vlade koja neće da ih čuje, ali su se prihvatili izazova i ne popuštaju: „Ne predajemo se“.

Učesnici protesta kao „pilulu ohrabrenja“ dočekali su posle višenedeljnog iščekivanja, rezoluciju iz Evropskog parlamenta, koja nudi najsiromašnijoj članici EU – prenosi AFP – „jednoglasnu podršku legitimnim zahtevima i težnjama za pravdom, transparentnošću, odgovornošću i demokratijom“.

Po nalazu Eurobarometra iz 2019, zabeleženo je, da je ravno sedamdeset osam odsto Bugara mišljenja da su „političke veze jedini način za uspeh u poslovima“, a i u svemu ostalom.

U tabeli organizacije Transparensi internešenel Bugarska je, od svih zemalja Evropske unije, država sa najviše korupcije.

Izveštaj sofijskog Centra za studije demokratije za prošlu godinu, recimo, navodi da je „korupcija prisutna u najmanje trideset pet procenata ugovora o javnim nabavkama“.

Konzervativna, populistička partija GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), na čijim čelu je Bojko Borisov (treći put premijer) – izvesno je – čvrst oslonac: u koaliciji sa Ujedinjenim patriotima i još jednom nacionalističkom strankom u održavanju kontrole nad parlamentom i političkom scenom.

S druge strane, demonstranti uživaju podršku predsednika države, socijaliste Rumena Rudeva, koji takođe traži od Borisova da podnese ostavku, ne bi li premijer za koga kaže da je „izgubio poverenje, iz ove krize izašao na dostojanstven način“.

Vladu šef države opisuje kao „družinu mafije“.

Čehinja Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije, u izjavama medijima u par reči je postavlja dijagnozu: „Situacija u Bugarskoj nije ružičasta“.

Evropski poslanik iz redova nemačkih Zelenih Daniel Frojnd dodaje, posle trodnevne posete Sofiji, da je iz susreta sa aktivistima protesta razumeo da su pravosudna nezavisnost i medijske slobode urušene, da evropski fondovi završavaju u džepovima korumpirane elite. Poruka sagovornika je da EU treba da obustavi fondove Bugarskoj, „što bi značilo da gladna deca ostanu bez hrane, ali bi „oligarsi prestali da budu služeni kavijarom“.

Analitičar francuske novinske agencije opisuje premijera Bojka Borisova kao kao veterana i veštog plivača u političkim vodama, koji se sada sreće sa jednom od „najtvrđih prepreka“.

„Jednom u ranijim godinama vatrogasac i telohranitelj sa crnim pojasom u karate veštinama i pažljivo uvežban kao čovek iz naroda, Borisov je savladao mnoge ranije krize“, piše AFP, predstavljajući ličnost bugarskog lidera.

„Borisov ima izuzetan talenat za održavanje ravnoteže u politici“, procena je Parvana Simeonova, direktora bugarskog Galupa.

Njegov obrazac u obraćanju biračima je, pominje se, lako je razumljiv: „Ja sam jednostavan, vi ste jednostavni i dobro se razumemo“. Taj recept sada se proverava.

Sin policijskog oficira i učiteljice u osnovnoj školi, u mladosti je bio spasilac od požara, da bi posle pada komunizma 1989. osnovao kompaniju za zaštitu bezbednosti.

Pominje se da je bio telohranitelj Todora Živkova, pošto je smenjen komunistički vođa, a i bivšeg kralja Simeona Koburga, kad se ovaj vratio u Bugarsku posle poluvekovnog izgnanstva.

Javnu karijeru Borisov je kasnije godinama sticao u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a i kao gradonačelnik Sofije da bi konačno došao na kormilo vlade i partije za evropski razvoj (GERB).

Pokretao je mnoge velike infrastrukturne projekte, ali i zaostajao u sprovođenju reformi, „kako bi zadovoljavao različite unutrašnje struje“.

Jedan komentator podseća da Bojko Borisov igra fudbal u amaterskom klubu sofijskog predgrađa i da je jednom prilikom sam za sebe rekao: „Ja sam sportista i znam kako da pobeđujem i kako da gubim.“

Čeka se poslednji zvižduk sudiijske pištaljke, zaključuje ovaj radoznali izveštač sa političke utakmice.