Glumica Natali Portman, dobitnica Oskara i filmska rediteljka je odlučila da u junu ne prisustvuje uručenju ovogodišnje Nagrade postanja (smatra se izraelskim Nobelom), odličju za „izuzetnu posvećenost jevrejskoj zajednici, njenom karakteru i vrednostima, time i inspiracije drugima“, koja joj je dodeljena, jer će „na svečanosti govornik biti Benjamin Netanijahu, što bi značilo moju podršku premijeru“, čije je izjave (time i postupke) još mnogo ranije nazivala „rasističkim“. Ovo je bio samo najnoviji protest buntovne umetnice, koja živi u Americi, u ovom času – sledila su tumačenja – protiv izraelske smrtnosne akcije na granici sa Gazom, gde je preko ograde prošlih nedelja uglavnom snajperskom vatrom ubijeno između trideset pet i četrdeset palestinskih demonstranata.

Brzo se pokazalo da je ispovest nacije složenija.

Ministri iz Netanijahuovog kabineta podigli su orkestriranu uzbunu, optužujući glumicu za „izdaju i bliskost stranim neprijateljima“, sumnjičeći je – što je ravno najvećoj kletvi – čak za antisemitizam. Natali Portman Jevrejka, rođena u Jerusalimu.

Svečanost je otkazana, a dva miliona dolara, koje laureati – po svom izboru – uvek prenose u dobrotvorne svrhe, biće prepolovljeno, nagoveštava daradovac jedne polovine Moris Kan, a o dobitniku druge – po nekim naznakama – odlučiće Fondacija postanja u kojoj vlada ima svoj sponzorski udeo.

Natali Portman se oglasila svojim saopštenjem: „Izabrala sam da ne prisustvujem ceremoniji, jer ne želim da se stekne utisak da dajem podršku Benjaminu Netanijahuu. U isti mah, nisam deo pokreta za izolovanje Izraela. Kao i mnogi Izraelci i Jevreji u svetu, mogu da budem kritična prema rukovodstvu zemlje, ne želeći da bojkotujem čitavu naciju. Izrael je stvoren tačno pre sedamdeset godina, kao utočište za izbegle od holokausta. Loše postupanje prema onima, koji su danas izloženi patnjama, jednostavno, nije u skladu sa mojim jevrejskim vrednostima. Zbog toga brinem o Izraelu i moram da ustanem protiv nasilja, korupcije, nejednakosti i zloupotrebe sile.“

Poruka dobitnice bila je crvena marama „pravovernima“ u Netanijahuovom partijskom i državnom okruženju. Poslanik Likuda u Knesetu Oren Hazan (u Haarecu je opisan kao „lokalni glupak“, a druge slične reakcije kao „tipično histerične“) zahteva da se glumici oduzme izraelsko državljanstvo, ministarka kulture Miri Regev izjavljuje da je „lakoverna naivka Natali Portman, kao zrela voćka pala u ruke pristalica bojkota Izraela i Hamasove propagande“, ministar javne bezbednosti Gilad Erdan je pismom objasnio da „ono što se događa u Gazi nije zbog nas“. Ministar infrastrukture Juval Stajnic je rekao da je „odbijanje holivudske glumice da poseti rodnu zemlju na granici antisemitizma“ i duguje izvinjenje.

Ovakvu bujicu uvodničar telavivskog Haareca dočekuje jednostavnom lekcijom: „Izgleda da isuviše mnogo ministara ne razume razliku između Netanijahua i Izraela, pošto je premijer uspeo da im stavi u glavu opasno gledište ‘država to sam ja’. Portmanova je učinila pravu stvar, kad je sve podsetila da država nije Netanijahu, ni njegova nepopravivo štetna politika. Dobro je da je svet upućen da ima mnogo onih, koji se protive desničarskoj vladi i osećaju obavezu da kritikuju njenu politiku. Natali Portman nije pokvarila slavlje (povodom 70 godina države). To su učinili Netanijahu i njegova vlada, šaljući crnu sliku o dostignućima jevrejskog naroda, kvareći odnose između Jevreja i Izraela.“

Rejčel Azaria, poslanica Kulanu, male partije centra u vladinoj koaliciji, opominje da korak Portmanove treba da bude „paljenje upozoravajućeg svetla“: „Natali govori u ime mnogih američkih Jevreja, posebno mlade generacije; njihov gubitak može da bude previsoka cena.“

Gideon Levi zapaža da je hrabar pristup Natali Portman, kao što se događa i sa mnogim Jevrejima, dobra vest – ali put je još dug. Primećuje, međutim, da niko nije izrekao ni reč o početnom grehu – okupaciji. Misli i da protest nije upućen na sve prave adrese: samoodbrana je kriviti Bibija za sve. „Kao i većina Jevreja i Izraelaca, Portman smatra Netanijahua korenom svih zala. A šta je sa prethodnicima, onima koji su posejali seme razaranja i ubistava u Gazi i Libanu, onima koji su nametnuli nemilosrdne zabrane, onima koji su učvrstili okupaciju Zapadne obale i utrostručili broj (jevrejskih) naseljenika.“ I zaključuje: „Ponizno vam skidam kapu za hrabrost, gospođo Portman. Bez podstreka, kakav je vaš vetar u leđa, ništa se ovde neće promeniti, Ali, tek je početak.“ Komentator Kemi Šalev dopunjava dijagnozu: „Panika koja hvata izraelske ministre, kao i ćutanje jevrejskih organizacija u Americi, nagoveštavaju da je Natali Portman dotakla osetljiv nerv.“

Prethodni dobitnici Postanja su bivši gradonačelnik NJujorka, Majkl Blumberg, glumac i reditelj Majkl Daglas i vajar Aniš Kapur (takođe odbio da dođe na uručenje kao na „neprikladnu predstavu u svetlu rata u Siriji“; novac je poklonio izbeglicama). Natal Portman (37), majka dvoje dece, sa diplomom Harvarda i nagrađena Oskarom 2010. za ulogu u filmu Crni labud, pre tri godine je režirala i prvi film, autobiografski roman „Priča o ljubavi i tami“, izuzetnog izraelskog književnika Amosa Oza u kome je igrala i piščevu majku. Fania, Ozova ćerka postavila je na društvene mreže fotografiju sa snimanja: oca i Natali i njenog partnera Gilada Kahane. Uz to je dopisala: „Tvrditi da je ona protiv Izraela je idiotski.“