Dva proleća

Islamsko – svetovni sukob za oblikovanje trajne budućnost Arapskog proleća u Tunisu dosad je kontrolisano tinjao. Sada je na osetljivoj proveri; koliko je moguć zajednički imenitelj, ne samo suprotnih političkih i ideoloških pogleda, već i umerenih i radikalnih pristupa u istom taboru.

Činilo se mnogim analitičarima da je, posle uklanjanja korumpiranog i represivnog režima, tunisko traganje za arapskim demokratskim stasanjem, davalo nade za prilagođavanje striktnih religioznih uverenja i ponašanja i prava na svetovni način života – u okvirima vladavine zakona.

“Očekivanja su grubo uzdrmana nasilnom smrću Šokrija Belaida, jednog od najoštrijih kritičara vlasti Preproda, koji je nemilice optuživao vladu da ne istražuje i ne izvodi pred tužioce krivce za nasilje, koje čine mutne grupe religioznih ekstremista”, piše uvodničar Njujork tajmsa. Dalje istražuje najnoviji razvoj: ”Ubice još nisu otkrivene. Sumnja pada na one iste ekstremističke grupe, koje su prethodno javno pretile gospodinu Belaidu i ostalim uglednim sekularnim prvacima – i sve ostaje bez bilo kakvog ozbiljnog odgovora.”

Londonski dnevnik Fajnenšel tajms otkriva i druge niti: “Islamistička Al nahda (Preporod) izvela je na ulice Tunisa prvi put, svoju Ligu za zaštitu revolucije – drugim rečima miliciju – apila prošle godine. Ova formacija, čiji su mnogi članovi bili naoružani, suzbila je mirne demonstracije, kojima je obeležavana godišnjica generalnog štrajka protiv francuske kolonijalne uprave 1938, kad su mnogi građani ubijeni.”

Al nahda je na izborima oktobra 2011, prvim slobodnim posle 1956. i oslobađanja od vlasti Francuske osvojila 41 odsto glasova i time koalicionu vladu sa levim centrom i socijaldemokratama, obećanjem da će saradnjom sa sekularnim strankama pokazati poštovanje za pluralizam.

Potonje ponašanje odstupa od početnog zaveta.

Kad je Kongres za republiku, partija levog centra šefa države Moncefa Marzukija, učesnik u vladi zahtevao da dvojica izrazitih islamističkih ministara budu zamenjeni ili se njegovi članovi u kabinetu povlače, politički zamajac se pokrenuo. Premijer Hamadi Džebali – ipak racionalnije privržen religiji kao gospodaru politike – bio je sklon da sprovede promenom vlade u kabinet tehnokrata “u ime nacionalnog smirenja”, njegova sopstvena stranka se usprotivila i digla glas protiv svog izabranika za premijera.

Nekoliko dana odlaganja, prepuštenih “igri nerava” ili raspoloženju ulice nadvili su opasnu neizvesnost nad tunisko proleće 2013.

Poznavaoci ukazuju da se “islamisti, koji su se uzdigli na vlast Arapskim prolećem, suočavaju sa neizvesnom budućnošću zbog manjka političke umešnosti u vladanju i neophodnog iskustva”. Navode primere Tunisa i Egipta, pre svega. Mišljenje tuniskog eksperta Salaha Jurhija prenosi AFP: “Islamističke grupe, koje su bile prevashodno protiv establišmenta, našle su se na čelnom mestu nacionalne pozornice i zbog nedovoljnog postojanja sekularnih formacija. Nove snage moraju da zastanu i razmotre svoje svoje doktrine, da prilagode ideologiju sadašnjem vremenu.”

Akademski istraživači često se služe opisom “početnički, bez iskustva u javnim poslovima, nesposobni da kontrolišu javne institucije, sa manjkom znanja o kulturi političkog delovanja”. Antropolog i profesor islamskih studija Ikbal al Gabri u slučaju Tunisa, postavlja dijagnozu: “Samoproklamovano nazvana umerenom partijom (Al nahda), pobednik na izborima, ima pred sobom izbor; suočava se sa delikatnom dilemom: da sledi turski model, koji podržava vrednosti ljudskih prava ili da dođe u iskušenje da zavede tvrdu formu islamskog vladanja.”

Savesna studija, kakvoj su skloni nemački istraživači, posvećena Tunisu, čini se, tačno upućuje: “Bilo je previše optimizma u verovanju da nasledstvo režima Ben Alija može da bude razvejano bez većih unutrašnjih sukoba, a manjak demokratske tradicije može samo da pogorša problem. Bilo je očekivano da će se islamisti i sekularisti upustiti u u ideološki rat, po rušenju zajedničkog neprijatelja, Ben Alijeve diktature. U isto vreme, posle poluvekovne autoritarne vlasti, način nadmetanja je presudan za novu orijentaciju i građenje socijalne strukture i dokazivanja identiteta u arapskim društvima. Ako se demokratski principi napuste, rezultat mogu da budu ulično nasilje i haos.“

Ulog je velik, a cena Arapskog proleća često biva previsoka.