Izraelski rulet

Uvodničar uglednog telavivskog Haareca zaključuje da je prvi put u čitavoj izbornoj deceniji, pokazujući političku zrelost i odgovornost, stvoren „tim opozicije sa realnim izgledima za pobedu“. Među četrdeset sedam prijavljenih lista – izvesno je – odluka o najuspešnijem će biti dvoboj dve: desničarskog Likuda Benjamina Netanijahua i nove plavo-bele zajednice (Kahol lavan) centra, nastale „poslovnim“ udruživanjem partija Ima budućnosti Jaira Lapida i Sposobnosti brzog oporavka generala Benjamina Benija Ganca, u čiji stroj su ušla još dvojica oficira istog čina – Moše Jaalon i Gabi Aškenazi.

Prema rečima Ganca, koji je nedavno napustio dužnost komandanta vojske i odmah zatim osnovao stranku, „nešto je pošlo naopako u poslednjih deset godina; Izrael je izgubio svoj put sa vladom koja deli narod“:

„Lapid i ja smo sopstveni ego ostavili po strani – nijedan od nas nije iznad naroda i države – i mi ćemo pobediti devetog aprila.“

Jair Lapid je plavo-beli front (simbolizam u imenu preuzet od boja izraelske zastave) nazvao „zidom nade“, kritikujući Bibijevu izbornu mobilizaciju „stvaranja unije ekstremista“ sa krajnje desničarskim nacionalističkim strankama. Nasuprot tome njegov poduhvat sa Gancom smatra suprotstavljanjem „zlim duhovima“, koji su – kako kaže – prevladali u izraelskom društvu.

Netanijahu, na svoj uobičajen način, uzvraća udarac; jedan od komentatora to čak naziva „histeričnim govorom“ u borbi za političko preživljavanje. Predsednik vlade tvrdi da se dvojac Ganc i Lapid „oslanja na paralisanje većine, uz pomoć arapskih partija, koje ne samo da ne priznaju državu Izrael nego žele i da je unište.“

Poznavaoci domaćeg „političkog pulsa“ nalaze da su brojni „lideri sa ambicijama pokušavali da nadmaše jedan drugog samo lavinom kritika Bibija Netanijahua, odbijajući da se udruže kako bi ga porazili „. Times of Israel sabira sva takva „raspeća“: „Oni optužuju premijera da je samoljubiv i gladan moći, utopljen u kriminal, na čelu je nečasne vlade, vodi Izrael u propast svojom diplomatskom i bezbednosnom politikom, podstiče jedne protiv drugih delove društva, pokopava sudove i policiju, iskorišćava za svoje potrebe ulatraortodoksne građane, otuđuje se od Jevreja u svetu.“

Ali, upravo je Jair Lapid izjavio da će ako bude pobednik na izborima prvo pozvati Netanijahuov Likud da zajedno stvore vladu cionističkog nacionalnog jedinstva sposobnu da ostvari mnoge ciljeve, s tim da Bibi više ne vodi „svoju“ partiju u kojoj ima „ljudi koji žele da se oprobaju“ bez dosadašnjeg vođe.

Laburisti, nekad moćni, sada skromna snaga u opozicionom taboru, odmah su se oglasili da je „istina izbila na videlo“ saopštenjem da Ganc i plavo-beli govore o alternativi, a zadovoljni su onim što danas imamo“.

Pred Lapidom, Gancom i generalima zvučnih imena je, veruju poznavaoci, privlačenje „umornih i poljuljajnih“ glasova desničarskog bloka u centar političkog spektra najpreča i najosetljivija potreba. Posebno osetljiv trenutak biće konačna odluka državnog tužioca kad će saopštiti da li će otvoriti istragu protiv Benjamina Netanijahua, posle policijskih nalaza o mitu, korupciji i zloupotrebama premijera.

Nacionalna bezbednost je u Izraelu obično najjača karta u igri za premijera. S tim svakako računa kao svojim posebno valjanim kreditom i sadašnji predsednik vlade, koji bi ako ipak nekako dobije ove izbore postao „najtrajniji premijer“, sa dužim stažom od Ben Guriona. Brzopotezna, horska poruka plavo-bele generalske trojke bivših šefova generalštaba (u kojoj je Jaalon bio i ministar odbrane) je da je Bibiju vreme da ode, a da će oni „brinuti o izazovima izraelskoj bezbednosti isto tako dobro i bez njega“.

Netanijahu međutim, oslikava Ganca kao levičara, samim tim i kao nepouzdanog za čuvanje države; Bibi ‘previđa’ da je on generala Ganca postavio na čelo vojske, kao i da je Jaalon bio Likudov ministar odbrane, da je taj njegov raniji miljenik prošlog meseca isključio „državnost Palestinaca“, insistirajući na trajnoj izraelskoj bezbednosnoj kontroli nad Zapadnom obalom, dok je u nekim formulacijama od nacionalnog interesa skoro i veći jastreb od sadašnjeg premijera.

Izraelski politički vremeplov pokazuje da se vlada kao po pravilu sastavljaj od koalicija, pa će se tako verovatno biti i ubuduće. Trenutno merenje daje prednost „plavo-belima“ u dvadeset prvom (sledećem) Knesetu, za čiju kontrolu tek posle opštih izbora nastaje nadmetanje u prikupljanju partija, među onima koje uspeju da pređu prag od 3,25 odsto osvojenih glasova na biralištu. Pominju se brojne kombinacije. Ako Kahol lavan formula uspe, Ganc i Lapid predviđaju međusobnu rotaciju – njih dvojica na polovini petogodišnjeg mandata premijer i ministar spoljnih poslova menjaju uloge.

Izraelski rulet je u toku.