Kiparski brod

Među biračima na jugu, sizifovsku preokupaciju – obrazac odnosa sa Turcima na severu – potisnulo je spasavanje od neposredne pretnje – bankrota. Upravljanje državom povereno je 66-godišnjem advokatu, lideru Demokratskog zbora.

Nikos Anastasiadis je pre devet godina jedini među kiparskim političkim vođama podržao plan Kofija Anana o dve federalne zone sa labavom centralnom vladom, kao spasonosni obrazac za zemlju nepopravivo raspolućenu ratom 1974. Na turskoj strani, na referendumu je ponuda tadašnjeg generalnog sekretara UN prihvaćena, grčka se izjasnila dvotrećinskim „ne“.

Predsedničkom pobedniku 2013. bile su potrebne mnoge godine da obnovi kredibilitet među sunarodnicima, koji su ga 2004. videli kao otpadnika. Sada mu poklanjaju poverenje da ih izvede između ovovremene Scile i Haribde.

Hitno je, gotovo očajnički, potrebno sedamnaest milijardi evra zajma, koliko je – poređenja radi – čitav bruto nacionalni proizvod, da bi potom počeo oporavak potopljene ekonomije. Deset milijardi je neophodno da se dopune ispražnjene banke, a sedam za otplate i vladine obaveze. Samo do aprila, recimo, ima novca za plate u javnom sektoru, a u junu je rok za otplatu 1,5 milijarde evra dužničke obaveze.

Kipar je među sedamnaest država evrozone treća najmanja privreda; učestvuje sa samo 0,2 procenta ekonomije u bloku zajedničke valute, ali svaki nedovoljno odmereno bačen pojas za spasavanje EU, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke – pribojava se trojka – može da poremeti čitavu teško sklopljenu SOS slagalicu.

„Sveže nade su da je upravljanje dospelo u dobre ruke, ali na krivudavom putu“, piše Gardijan. Londonski list nalazi: „Više nego ikad, novi predsednik ima potrebu da obnovi veoma oštećeno međunarodno poverenje u sposobnost Nikozije ne samo da primeni nepopularna odricanja, već i da sprovede strukturalne reforme, neostvarene kočenjem Demetriosa Hristofiasa. Odlazeći predsednik, komunista od malena, vodio je razgovore o oporavku zemlje odbijajući da sprovede privatizaciju i pažljivo ispita bankarski sektor, čija nesrazmerna veličina se naširoko okrivljuje za loše stanje.“

Hristofias se – posle prve pomoći Moskve, kreditom od 2,5 milijarde evra – uzalud nadao da će biti ugovorena dalja podrška.

Banke (Kao neka vrsta Gulivera među patuljcima: finansijski sektor sedam do osam puta je veći od BNP) su najvećim delom ojađene olakom vezom sa onima u Grčkoj, pa su davanjem bratskog veštačkog disanja posrnulima u Atini, na ostrvu ostale bez 75 odsto svojih para.

Čuvari ključeva evropskih i svetskih kasa, veoma su sumnjičavi da oligarsi i tajkuni iz Rusije Kipar bogato koriste kao obećanu zemlju za pranje para, pa otud i njihova posebna opreznost. Inače, računa se da do trideset hiljada Rusa različitog imovinskog stanja, udobno ili raskalašno živi na ostrvu Domaća nezaposlenost bila je prošlog decembra petnaest procenata.

Anastasiadis, kao najpreču potrebu, obećava vladu „nacionalnog spasa“

Dugoročnija nada za ozdravljenje Kipra je otkriće podmorskih zaliha (stručnjaci govore i do 225 milijardi kubnih metara!), 1500 metara ispod dna, prirodnog gasa, ali olakšanje je na dugom štapu. Još treba da prođu i decenije pre nego što ovo bogatstvo ne počne da puni državnu blagajnu, ne samo zbog tehnoloških zahteva, već i političkih zapleta u nestabilnom području, na šta su već opomenuli Turci.

Uspeh Nikosa Anastasiadisa je svakako olakšanje za Evropsku uniju, a novom predsedniku je izazov i na prvom koraku hod po zategnutom konopcu, uz glasnu poruku i tihu molitvu da se stari kontinent „zaštitnom mrežom nađe na našoj strani“.

Ravnotežu nalazi Kristofer Pisaridis, Kipranin i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2010: „Potrebna nam je vlada dovoljne težine za razgovor sa evropskim partnerima, čiju će reč slušati i koja će učiniti ono na šta se obaveže.“

I, naravno, neće moći ni bez svežih razgovora sa turskom zajednicom, ali ne da se zalede u Hristofiasovoj mantri „ništa nije dogovoreno, dok sve nije dogovoreno“. Sigurno će pritisnuti i UN i EU, a o ishodu – oprezni posmatrači, kakav je nedeljnik Ekonomist – još su uzdržani.

„Nikos Anastasiadis je postao kapetan Titanika, pošto je brod već dotakao santu leda“, kaže profesor istorije sa univerziteta u Nikoziji Hubert Faustaman, izvesno nadajući se plovidbi na mirnijem moru, kakvo je na kiparsku obalu donelo Afroditu.