Kiparski bumerang

Model obećane zemlje, omamljujućeg utočišta stranog kapitala sa niskim porezima, visokim kamatama i labavim propisima, u kojoj je finansijski sektor narastao da bude osam puta veći od domaćeg bruto proizvoda od osamnaest milijardi evra, nije mogao večno da traje.

Udarac bumeranga je nemilosrdan.

Cinici, pa i francuski ministar finansija, sada se ne ustežu da govore čak o „kazino bankarstvu“ u kome su gostujući biznismeni iz Rusije držali oko trideset milijardi evra. Otud iz Moskve i najotrovnije poruke, po premijeru Medvedevu, o „lečenju pljačkom“, ali u ponašanju EU kao „bika u radnji sa porcelanom“, pored istovremeno smirenijeg saosećanja predsednika Putina sa Nikozijom, ali dosad i bez ruskog pojasa za spasavanje, sem ranijeg zajma iz 2011. od 2,5 milijarde evra sa kamatom od 4,5 odsto.

Priprema naplate „harača na dobit“, na uloge preko sto hiljada evra, pogodiće najviše ruski biznis, a neuporedivo manje imućne britanske penzionere, privučene prijatnošću mediteranskog podneblja i kolonijalnim uspomenama.

Još nije određeno kolika će taksa biti, ali se pominje trideset procenata.

Isti recept, zabeleženo je, upotrebljavan je u antičkim grčkim gradovima, kasnije kroz istoriju isprobavan je neuspešno više puta, a jedino je – kažu – uspeo u Japanu, neposredno posle kapitulacije u Drugom svetskom ratu, kad je bogatim poslovnim ljudima u poraženoj carevini, „za opšte dobro“ uzeta polovina sačuvane dobiti.

Ozbiljni analitičari, poput pisanja Ekonomista, zaključuju da – u naše vreme – „niko ne sumnja, da će posle ovako teškog udarca unosnom bankarskom sektoru, Kipar biti gurnut u neprijatno grubu recesiju“, uz katastrofalne rezultate u ekonomiji. Londonski nedeljnik navodi: „Neki izvori iz Trojke (Evropska komisija, MMF i Evropska centralna banka) predviđaju da će BNP biti srezan oko deset procenata, pre bilo kakve nade o oporavku“. Pitanje je, dodaje se, „gde će se, posle pročišćenja, naći put za rast – izgledi od podmorskog gasa, tek otkriveno blago, još su nesigurni, a turizam može ozbiljno da opadne, pogotovo ako Rusi nepovratno zaključe da je ostrvo manje gostoprimljivo prema njihovom novcu“.

Evropska podrška od deset milijardi evra – prva tranša očekuje se u maju – zahteva da se 5,8 milijardi prikupi kod kuće, nešto preko četiri od klijenata banke Laiki sa računima iznad crte od sto hiljada, a ostalo od povećanih poreza i privatizacije.

„Nismo dobili bitku, ali smo zaista izbegli poguban izlazak iz evrozone“, priznaje sa nešto olakšanja ministar finansija Mihalis Saris. „Haotičan bankrot bi vodio napuštanju evra sa nepredvidivim posledicama“, kaže vladin predstavnik Hristos Stilijanidis. Lefteris Hristoforu, potpredsednik vladajućeg Demokratskog zbora predsednika Nikosa Anastasiadisa prihvata da je važno što je Kipar izbegao haos „lošim sporazumom, ali „svaki drugi ekstremni scenario bi bio gori“.

Evrozona za zavođenje reda zahteva bankarski sektor razumne veličine, sprovođenje strukturalnih reformi i prodaju državnih dobara. Uz sve to, direktorka MMF Kristin Lagrad vidi da će tek 2020. mera kiparskog duga sići na nivo BNP.

Kipar sa svojih oko 800.000 građana grčkog juga učestvuje u privredi sedamnaest zemalja evrozone sa menje od 0,2 procenta, ali je upravo iz temelja potresao čitavu zajednicu od tri stotine miliona ljudi, koliko svojom sudbinom, toliko i strepnjom od širenja „virusa“ na druge nedovoljno imune članove porodice evra.

Međunarodni monetarni fond ekonomiju Kipra pre 2008. opisuje kao dug period visokog rasta, male nezaposlenosti i zdravih javnih finansija“. Ipak, „i u dobrim godinama Kipar je gradio svoju ranjivost“: bio je to rapidan porast kredita, banke su odobravale mnoge zajmove Grčkoj – tamošnjim partnerima čak 160 procenata kiparskog BND, a vladao je i nesavladiv bum tržišta nekretnina. Kasnije nastupa usporavanje rasta, onda i posrtanje evrozone – neprijatna završnica u kojoj je izgubljen kompas.

Uvodnik uticajnog dnevnika Sajprus mejl savetuje samo kao početnu smernicu predsedniku Anastaiadisu, da treba odmah da počne „seču domaćih knezova“, prvo uklanjanjem guvernera Centralne banke, „novajlije, bez praktičnog znanja i tek šegrta u bankarskim poslovima“

Najteži period u modernoj istoriji otkad je 1960. nezavisna republika nastala, koji se poredi sa desantom turske vojske 1974, Kipar upravo pokušava da savlada, verujući da su dovoljno čvrsti civilizacijski temelji ostrva, na kome se preživljavalo još milenijumima pre Hrista, pa će opstati i po današnjim nemilosrdnim pravilima. „Naša je obaveza da ostanemo na nogama“, poručuje predsednik Anastasiadis.